Братства Зете и Љешкопоља Reviewed by Momizat on . ПРИРЕДИО: Сарадник портала порекло Небојша Бабић Иако постоји један добар списак братстава Зете и Љешкопоља на мрежи (има га, нпр, на овој адреси: http://www.mo ПРИРЕДИО: Сарадник портала порекло Небојша Бабић Иако постоји један добар списак братстава Зете и Љешкопоља на мрежи (има га, нпр, на овој адреси: http://www.mo Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Небојша Бабић » Братства Зете и Љешкопоља

Братства Зете и Љешкопоља

ПРИРЕДИО: Сарадник портала порекло Небојша Бабић

Иако постоји један добар списак братстава Зете и Љешкопоља на мрежи (има га, нпр, на овој адреси: http://www.montenegro.org.au/stanovnistvo_zete.html), са стањем у последњој деценији 19. столећа, основни недостатак му је што не даје преглед братстава по селима. Зато сам се дохватио књиге „Зета и Љешкопоље“ Андрије Јовићевића (1926) и направио овај попис, ради лакшег сналажења онима које интересује да нађу своје или нечије порекло.

Редослед братстава у прегледу по местима није дат по величини братства, већ по азбучном реду. Стање по селима је из 1920-их година, према наведеном раду Андрије Јовићевића. Приказани су само православни родови.

Црква Светог Ђорђа у Доњој Горици

Црква Светог Ђорђа у Доњој Горици

Доња Зета

1. Голубовци

Стари Голубовци

Анђушићи – од братства Црногорчевића из Толоша.

Башановићи – од Башановића из Ботуна.

Бечићи – од Бечића из Балабана.

Бољевићи – досељени после 1879. из Братоножића.

Бошковићи (Света Петка) су од бјелопавлићких Бошковића.

Вујачићи и њихов огранак Крстовићи (Никољ-дан) су старином од Хота, од Вуксанлекића.

Вулетићи (Никољ-дан) су од претка Вулете који је дошао из Груда почетком 18. столећа; према породичном предању, Вулета је у Груде добегао из Озринића (Перков До, Велестово) због крви.

Вучковићи (Ђурђиц) су од претка који је дошао из Мрка у Пиперима.

Грујићи – досељени после 1879. из Братоножића.

„Калуђеровићи“: Мирковићи, Мијатовићи, Лешперовићи и Балијаши – огранак Калуђеровића из Матагужа.

Ковачевићи (Ђурђиц) су дошли из Пипера.

Ко(ј)ичићи (Аранђелов-дан) су потомци Којице Радусиновића, досељеног из Љешанске нахије (Буроње) од братства Радусиновића.

Кукуличићи (Никољ-дан) су од претка који се доселио почетком 18. столећа из Шаме у Албанији.

„Метиљевићи“: Ивановићи (Свети Врачи) и Поповићи у Понарима старином су из Љешанске нахије (Станисељићи).

Пајовићи – од Пајовића из Врања.

Пејовићи и њихов огранак Вучинићи (Никољ-дан) су од претка који је због убиства добегао из Ријечке нахије (Цеклин) од братства Пејовића.

Пеличићи – од Пеличића из Балабана.

Поповићи (Св. Врачи) – потичу од попа који је на позив Голубовчана ту доселио из Купелника (Коплик у скадарском крају данашњој Албанији) негде почетком 17. столећа; ужа презимена су им: Поповићи, Вукељићи, Маровићи, Марићи, Ћепићи.

Раичевићи – од Раичевића из Горње Горице.

Терзићи Грујићи – од Терзића из Српске.

Трипуновићи – од Трипуновића из Матагужа.

Филиповићи (Крстов-дан) су пореклом из Бјелопавлића.

Цамнићи – од Цамнића из Балабана (променили су славу у Аранђелов-дан).

Нови Голубовци

Болевићи – од Болевића из Горње Горице.

Божовићи – досељени после 1879. из Пипера.

Вукчевићи (Ђурђиц) досељени из Љешанске нахије, од братства Вукчевића, после 1879. 

Ивановићи – досељени после 1879. из Куча.

Марковићи – од Марковића из Гостиља.

Матићи – досељени после 1879. из Пипера.

Мијовићи – досељени после 1879. из Куча.

Пауновићи – досељени после 1879. из Пипера.

Радоњићи – досељени после 1879. из Куча.

Филиповићи – Драгишићи – досељени после 1879. из Пипера

Гошићи

Вујачићи – од Вујачића из Голубоваца.

„Калуђеровићи“: Мирковићи и Раковићи – огранак Калуђеровића из Матагужа.

Мирковићи – досељени после 1879. из Куча.

Дубрава

Матовићи – од Матовића из Курила. 

Бушковићи – од Бушковића из Курила.

  1. Мојановићи

Домазетовићи (Митров-дан) су добегли због крви са Чева, од тамошњих Домазетовића. Према другој варијанти, старином су Кучи.

Ђуретићи (Свети Алимпије Столпник) су од Ђуретића из Бјелопавлића, давно досељених.

Крачковићи (Свети Алимпије Столпник) су пореклом од Бјелоша са Цетиња.

Крстовићи – од Крстовића из Голубоваца.

Ма(ј)ићи (Никољ-дан) су у Зету дошли, према једној варијанти из Приморја, а према другој из Ријечке нахије (Косијери). 

„Мојановићи“: Дракићи, Кнежевићи и Ајковићи (Свети Алимпије Столпник), старином су са Косова, одакле се предак доселио после 1455, када су Турци освојили Косово. Према другим мишљењима, они су старинци у Зети, од Старих Матагужа.

Павићевићи – досељени после 1879. из Братоножића.

Пиперовићи (Аранђелов-дан) су од Мрка из Пипера, дошли средином 15. столећа.

Филиповићи (Крстов-дан) су дошли због крви из Ријечке нахије (Добрско Село) од тамошњих Филиповића.

  1. Балабани

Алигрудићи (Никољ-дан) су најстарији досељеници у Балабанима. Предак је дошао из Љешанске нахије (Ћепетићи), и највероватније су огранак тамошњих Бојанића. Према предању, даљом старином су из Херцеговине. Сродни су им Шикмановићи у Понарима и Бојиновићи у Врањини (родови настали од три рођена брата).

О Алигрудићима је писано на следећим страницама:

http://bratstvoaligrudic.cabanova.fr/page2.html

http://www.poreklo.rs/2012/02/27/poreklo-prezimena-aligrudic/

Батровићи (Свети Тома) су од Ђоновића из Црмнице (племе Брчели), даљом старином из Албаније.

Бечићи (Аранђелов-дан) су од претка из Озринића (Чево), од братства Вукотића, који је, незнано када, предигао због убиства.

Бјелановићи – Марковићи (Аранђелов-дан) су досељени из Враке, а даљом старином су из Љешанске нахије, вероватно од братства Марковића из Буроња.

Болевићи – од Болевића из Горње Горице.

Иванчевићи – досељени после 1879. из Пипера.

Кнежевићи – од Кнежевића из Дајбаба.

Коровићи и њихов огранак Мишолићи су старинци, од Старих Матагужа (Никољ-дан).

Кркотићи – Никовићи (Никољ-дан) су досељени из Враке, а даљом старином су из Љешанске нахије.

Кукуличићи – од Кукуличића из Голубоваца.

Маровићи (Ивањ-дан) су досељени после 1879. из Црмнице (Бољевићи). Даљом старином су из Хота.

Мирановићи – од Мирановића из Доњих Кокота.

Пеличићи (Свети Симеон Столпник) су међу најстаријим досељеницима у Зети. Многи их сматрају старинцима. Према братственом предању, дошли су у Зету из Бањана (према некима, из Бјелопавлића, мада је област Бјелопавлића можда била успутна станица), пре турских освајања. Били су двојица браће у Подгорици, од којих је један био војвода, и након турског заузимања Подгорице, прешао је у ислам и прозвао Алија, те је био познат као Али-војвода. Од њега су Аливодићи, што је скраћено од Аливојводићи. Други брат је отишао из Подгорице у Балабане и од њега су Пеличићи.

Братственик Пеличића, Илија – Пеко, написао је рад „Записи о Зети“ (Голубовци, 1987) у којем је обрађено братство Пеличића, али и друга зетска братства.

Пиперовићи – од Пиперовића из Мојановића.

Поповићи – од Поповића из Голубоваца.

Поповићи – досељени после 1879. из Куча.

Радоњићи – досељени после 1879. из Куча.

Спичановићи (Аранђелов-дан) су се доселили из Црмнице. Даљим пореклом су из Спича, од братства Вуказића.

Пешукићи (Ђурђиц) су досељени из Љешанске нахије (Градац).

Филиповићи – од Филиповића из Голубоваца.

Цамнићи (Света Петка) су пореклом из Бјелопавлића, од мартинићких Савићевића.

Бишћани

Бечићи и Ћоровићи – од Бечића из Балабана.

  1. Шушуња

Калуђеровићи – од Калуђеровића из Матагужа.

Мировићи – од Мировића из Горичана.

Шушкавчевићи – од Шушкавчевића из Врања.

  1. Гостиљ

Вукотићи (Ђурђиц) су од претка из Озринића (Чево), од братства Вукотића, који је, незнано када, предигао због убиства; најпре је отишао у Љешанску нахију, код Вукчевића, а неки његови потомци су после дошли у Гостиљ.

Вукчевићи (Ђурђиц) досељени давно из Љешанске нахије, од братства Вукчевића.

Златичани (Никољ-дан) су од претка који се из Златице у Кучима населио у Подгорици, затим прешао у Враку, па одатле у Гостиљ.

Крачковићи – од Крачковића из Мојановића.

Марковићи (Аранђелов-дан) су дошли из Враке, а тамо у 19. столећу из Пипера, од тамошњих Марковића.

Никчевићи – од Никчевића из Врања.

Оташевићи (Света Петка) су давно досељени из Бјелопавлића.

Прчањићи су огранак братства Вратница из Толоша (променили су славу у Никољ-дан).

Симоновићи (Никољ-дан) су од Симоновића из Бјелопавлића.

Становићи – огранак Мацановића из Махале.

„Улићи“: Маркиновићи, Пренкићи и Скобаљевићи (Никољ-дан) су пореклом из Ријечке нахије (Улићи) од братства Улића. Досељени су крајем 18. столећа, након што су им Цеклињани (Стругари) узели имања због крви.

Шановићи – огранак „Грља“ из Лајковића.

  1. Матагужи

Вукчевићи (Ђурђиц) досељени из Љешанске нахије, од братства Вукчевића, део после 1879, а део давније.

Вулетићи – од Вулетића из Голубоваца.

Грбавчевићи – огранак Радиновића из Грбаваца.

Давидовићи – од Давидовића из Врања.

Ђекићи (Митров-дан) – предак се доселио почетком 19. столећа из Орахова у Кучима од тамошњих Вујошевића, од старокучких Ђурђевића – Мрњавчића.

Жиковићи (Никољ-дан) су давно (вероватно средином 15. столећа) досељени из Убала у Кучима.

Калуђеровићи (Света Петка) су од претка који се у давно време доселио из Климената.

Којићи – старинци у Зети, потичу од Маскића из Голубоваца, који су изумрли.

Кукуличићи – од Кукуличића из Голубоваца.

Ма(ј)ићи – од Ма(ј)ића из Мојановића.

Мараши – од Мараша из Бијелог Поља.

Марићи – огранак Поповића из Голубоваца.

Пајовићи – од Пајовића из Врања.

Пеличићи – од Пеличића из Балабана.

Радовићи – огранак Кликоваца из Митровића.

Раичевићи – од Раичевића из Горње Горице, имају ужа презимена: Андровићи, Ратковићи, Масловарице.

Терзићи – од Терзића из Српске.

Трипуновићи (Света Петка) су од претка који се доселио из Бјелопавлића, од братства Бошковића.

Ћетковићи (Аранђелов-дан) су од претка из Озринића (Чево), према предању потичу од братства Вукотића.

Шкатарићи (Никољ-дан) су давно доселили из Бјелица (Микулићи).

Шушкавчевићи – од Шушкавчевића из Врања.

  1. Врањ

Бечићи – од Бечића из Балабана.

Давидовићи (Света Петка) су веома давно дошли из Љешанске нахије.

Карадаглићи (Никољ-дан) су добегли због крви из Ријечке нахије (Љуботињ) од тамошњих Карадаглића, који су огранак братства Вукићевића – Сарапа. Њихов огранак су исламизирани Палевићи у Тузима. Имали смо тестираног једног Карадаглића из Црне Горе, као носиоца хаплогрупе R1b. O Карадаглићима и осталим Сарапима може се видети на страници: http://www.sarapi.org/default.php

Ма(ј)ићи – од Ма(ј)ића из Мојановића.

Никчевићи (Никољдан) су од претка из Пјешиваца, од братства Никчевића, који је, незнано када, предигао због убиства у Црмницу (где их и данас има у Буковику, са презименом Ђуровић), а неки његови потомци су после, опет због крви, дошли у Врањ.

Пајовићи (Ђурђиц) су од Пајовића из Бјелопавлића, давно досељени; предак се најпре населио у Каменицу код Купелника (Коплик) у скадарском крају, затим у Затријебач, па у Врањ.

Ракчевићи (Аранђелов-дан) су пореклом из Љуботиња (Смоковци), од братства Ракчевића.

Шушкавчевићи (Ивањ-дан) су пореклом из Загарча (по једнима од тамошњег братства Мустеровића, по другима – од Драговића); преци су им се најпре населили у Враку, а касније прешли у Врањ.

  1. Владња (Владни)

Пејовићи – од Пејовића из Лужана.

  1. Махала

Вујачићи – од Вујачића из Голубоваца

Вучковићидосељени после 1879. из Ријечке нахије (Љуботињ). Вучковићи су огранак братства Сарапа.

Драговићи (Аранђелов-дан) су од попа Андрије Драговића из Озринића (Велестово) који је у Махалу дошао на парохију после 1879.

Кликовци – од Кликоваца из Митровића.

Мараши – од Мараша из Бијелог Поља.

Марковићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Марковића.

Маровићи (Ивањ-дан) су досељени после 1879. из Црмнице (Бољевићи). Даљом старином су из Хота.

Мацановићи (Зачеће Светога Јована) – потичу од досељеника из Куча у 18. столећу; њихов огранак су Становићи, као и исламизирани Ркочевићи.

Нешковићи (Свети Врачи) су огранак братства Вратница из Толоша.

Поповићи – од Поповића из Голубоваца

Радуловићи – од Радуловића из Понара.

Тиодоровићи – досељени после 1879. из Пипера.

Ћетковићи – од Ћетковића из Понара.

Челебићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Челебића.

  1. Горичани

Божовићи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Брновићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Брновића.

Ђуретићи – од Ђуретића из Мојановића.

Ђурковићи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Јанковићи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Ковачевићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Ковачевића.

Копитовићи (Петров-дан) су досељени после 1879. из Црмнице (Брчели). Даљом старином су из Његуша.

Марковићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Марковића.

Мировићи (Никољ-дан) су потомци Мира Вучетића из Ријечке нахије (Цеклин – Чешљари) одакле се доселио око 1800.

Перишићи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Петричевићи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Радичевићи (Никољ-дан) су из Груда, досељени почетком 18. столећа. Према једној верзији, песник Бранко Радичевић потиче од ових Радичевића.

Радовићи – огранак Радовића из Лајковића (променили су славу у Ђурђиц).

Ражнатовићи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Рајовићи (Митров-дан) су досељени из Ријечке нахије (Добрско Село) од братства Рајовића.

Ракчевићи – огранак „Грља“ из Лајковића.

Станковићи (Аранђелов-дан) су од Станковића – Дукађинаца из Црмнице (Сотонићи). Потичу од Станковића насељених у Враку, од којих је један због крвне освете преселио у Зети око 1880.

Улићевићи (Свети Алимпије Столпник) су старином из Црмнице, од Добровића. Одатле су се населили у Салковину код Жабљака у Ријечкој нахији, а 1845. предак им се преселио у Зету.

Усанчићи (Никољ-дан) су старином из Црмнице, од тамошњих Добровића, старином из Албаније. По предању, њихово досељење било је у великој давнини, и они су једно од најстаријих братстава у Зети. Раније презиме било им је Вуксановић.

Челебићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Челебића.

Шушкавчевићи – од Шушкавчевића из Врања.

  1. Бериславци

Бакићи (Никољ-дан) су давно досељени из Загарча, од братства Беговића.

Бурзани – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Бурзана.

Вујановићи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Ђурановићи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Ђурашковићи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Ивезићи – од Ивезића из Дајбаба.

Карадаглићи – од Карадаглића из Врања.

Коловићи (Свети Врачи) су доселили из Шестана у Крајини.

Копитовићи (Петров-дан) су досељени после 1879. из Црмнице (Брчели). Даљом старином су из Његуша.

Крачковићи – од Крачковића из Мојановића.

Лекићи су досељени после 1879. из Црмнице.

Лубарде – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Лукачевићи – огранак Мојановића из истоименог села (Ђурђиц), њихов огранак су Пејановићи у Подгорици; од њих су и исламизирани Лукачевићи, а од Пејановића исламизирани Секнићи и Дервановићи.

Маркуши – од Маркуша из Момишића.

Мијовићи – од Мијовића из Бистрица.

Маџаревићи (Никољ-дан) су дошли из Пипера (Црнци), вероватно су лужански род или су од Старих Мугоша.

„Кунице“: Ненадовићи (Митров-дан) и родови у другим местима Зете и Љешкопоља: Бацковићи, Вукадиновићи, Лукићи и Ћетковићи. Пореклом су из Љешанске нахије (Буроње) од братства Куница.

Пајовићи – од Пајовића из Врања.

Петрановићи су досељени после 1879. из Црмнице.

Поповићи – од Поповића из Голубоваца.

Поповићи – Мокањићи (Никољ-дан) су од Орландића из Црмнице (Сеоца).

Радиновићи – од Радиновића из Грбаваца.

Радичевићи (Света Петка) су од претка који се из Бјелопавлића, од братства Брајовића, најпре иселио у Враку, а затим прешао у Бериславце.

Раичевићи – од Раичевића из Горње Горице.

Рачевићи – од Рачевића из Момишића.

Стијеповићи – од Стијеповића из Лајковића.

Терзићи – од Терзића из Српске.

Ускоковићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Ускоковића.

Шановићи – од Шановића из Гостиља.

Шоћи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

  1. Бијело Поље

Башановићи – од Башановића из Курила.

Богдановићи (Срђев-дан) су пореклом из Ријечке нахије (Љуботињ – Смоковци).

Кликовци – од Кликоваца из Митровића.

Кумбуровићи – од Кумбуровића из Лајковића.

Лукићи – од братства Куница из Бериславаца.

Лукићи (Свети Врачи) су доселили из Шестана у Крајини.

Мараши (Митров-дан) су од претка који се доселио из Хота почетком 17. столећа на читлук; својакају се с хотским Вуксанлекићима, а и са голубовачким Вујачићима и Крстовићима; дела се на ужа презимена: Маровићи, Бабићи, Благовићи, Никовићи, Чабовићи, Лалићи, Бакићи. Марашких Маровића има у Црмници (Бољевићи, Созина) и у Врањини.

Пејовићи – од братства Црногорчевића из Толоша.

Поповићи – од Поповића из Голубоваца.

Радиновићи – од Радиновића из Грбаваца.

Становићи – од Становића из Гостиља.

  1. Бистрице

Бацковићи – од братства Куница из Бериславаца (променили су славу у Ивањ-дан).

Добровићи (Никољ-дан) потичу од претка који се долесио из Албаније, не памти се када.

Ђуковићи (Аранђелов-дан) су од Ђуковића из Глухог Дола у Црмници, васојевичког порекла. Предак им је пребегао због убиства најпре у Враку, а потом се преселио у Зету.

Кликовци – од Кликоваца из Митровића.

Крњановићи (Света Петка) су од Крњановића – Ражнатовића из Ријечке нахије (Цеклин) од претка који је добегао због убиства.

Крунићи (Ивањ-дан) су дошли из Херцеговине.

Кукавчевићи – од Кукавчевића из Лекића.

Ламбуљићи – од Ламбуљића из Вуковаца.

Мијовићи (Ивањ-дан) су пореклом из Ријечке нахије (Загора) од братства Божовића. Предак им се најпре населио у Враки, па после дошао у Зету.

Мирановићи – од Мирановића из Доњих Кокота.

Радиновићи – од Радиновића из Грбаваца.

Стојановићи (Ђурђиц) су од Станишића из Његуша.

Шишовићи – од Шишовића из Понара.

  1. Курило

Башановићи (Ђурђиц) потичу од претка који је добегао из Враке због крви (убиства неког Албанца), не зна се када.

Бушковићи (Никољ-дан) су од Бушковића из Врањине, које су Цеклињани протерали и заузели им имања за крв у првој половини 19. столећа.

Дабановићи су досељени после 1879. из Црмнице.

Ђурановићи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Кликовци – од Кликоваца из Митровића.

Копитовићи (Петров-дан) су досељени после 1879. из Црмнице (Брчели). Даљом старином су из Његуша.

Мараши – од Мараша из Бијелог Поља.

Матовићи (Аранђелов-дан) су старином из Херцеговине, не зна се кад су дошли нити од којег братства потичу.

Мировићи – од Мировића из Горичана.

Оташевићи – од Оташевића из Гостиља (променили су славу у Никољ-дан).

Радиновићи – од Радиновића из Грбаваца.

Рачевићи – од Рачевића из Момишића.

Ремиковићи – од Ремиковића из Толоша.

Станковићи – од Станковића из Лајковића.

  1. Понари (са Куриоцима)

Берилаже (Ђурђиц) су давно досељени из Љешанске нахије (Веља Страна) од братства Берилажа, истовремено кад и Берилаже у Доњој Горици. За њих се мисли и да су старинци у Зети.

Божовићи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Вукадиновићи – од братства Куница из Бериславаца (променили су славу у Никољ-дан).

Добровићи – од Добровића из Бистрица.

Ђуровићи – огранак Ламбуљића из Вуковаца.

Ђуришићи (Света Петка) су од Ђуришића из Љешанске нахије (Парци).

Каварићи (Ђурђиц) су из Цеклина. Крајем 17. столећа, због крви са Грађанима, цео род се иселио у Зету.

Кажићи (Илин-дан) су од Кажића из Љешанске нахије (Градац).

Калуђеровићи – досељени после 1879. из Ријечке нахије.

Кликовци – од Кликоваца из Митровића.

Кумбуровићи – од Кумбуровића из Лајковића.

Лађићи (Свети Врачи) су огранак братства Вратница из Толоша.

Маркуши – од Маркуша из Момишића.

Петровићи (Свети Стефан) су од досељеника из Куча с почетка 19. столећа.

Поповићи – од братства Метиљевића из Голубоваца (променили су славу у Свети Стефан).

Радуловићи (Аранђелов-дан) су од Радуловића из Комана после 1879.

Сакари (Митров-дан) су доселили из Ријечке нахије (Косијери) од братства Ђиновића, најпре у Љешкопоље, а затим у Зету.

Стојановићи – од Стојановића из Бистрица.

Ћетковићи – од братства Куница из Бериславаца.

Цамнићи – од Цамнића из Балабана.

Шикмановићи (Никољ-дан) су истог порекла као Алигрудићи из Балабана.

Шишовићи (Ивањ-дан) су пореклом из Ријечке нахије (Љуботињ) од братства Шишовића. Због племенских сукоба Љуботињана и Грађана, десетак кућа Шишовића се иселило у Зету, негде у 18. столећу.

  1. Вуковци

Ламбуљићи, а чује се и Ламбулићи, раније Ламбуље (Никољ-дан) – преци су им се доселили са Косова након пада под турску власт; најпре су се населили у Грудама, а затим прелазе у Вуковце; имају ужа презимена: Поповићи, Драговићи, Николићи, Лазовићи и Ђуровићи.

Мараши – од Мараша из Бијелог Поља.

Мугоше – од Мугоша из Доње Горице (променили су славу у Никољ-дан).

Перазићи (Никољ-дан) су од Перазића из Црмнице, а даљом старином су из Климената.

Поповићи – од Поповића из Голубоваца (променили су славу у Никољ-дан).

Шушкавчевићи – од Шушкавчевића из Врања.

Горња Зета

1. Српска

Балетићи (Петров-дан) су од претка из Озринића (Чево), од братства Балетића.

Болевићи – од Болевића из Горње Горице.

Терзићи (Никољ-дан) досељени из Гацка средином 15. столећа.

Шановићи – од Шановића из Гостиља.

2. Лајковићи

„Грље“ – „Лајковићи“: Рашовићи и њихови огранци Вукашиновићи и Бјелобрковићи, Стијеповићи, Вулевићи и Кумбуровићи (Петров-дан) су пореклом из Пипера, од Мрка; предак им се звао Гордоба, имао је три сина, који су, због неког убиства, побегли из Пипера у Љуботињ; од њих су Прље у Љуботињу и Ивовићи у Сеоцима; један син (наводно именом Грља) дође у Зету и од његовог сина Лајка су Грље у Лајковићима, а по њему се зове и село; према ономе што је Јовићевић забележио, народно предање говори да су Грља и син му Лајко дошли у Зету почетком 17. столећа, међутим, Грље се помињу у Зети још средином 15. столећа. Овом братству највероватније припадају и Станковићи.

Пејковићи (Петров-дан) су досељени из Куча.

Радетићи (Петров-дан) су од Радетића из Пипера, предак им је дошао око 1850.

Радовићи (Петров-дан) су досељени из Бјелопавлића почетком 19. столећа.

3. Митровићи

Кликовци ( Ђурђиц) – потичу од три брата досељена из Орахова у Кучима, негде у 17. столећу; према породичном предању, огранак су братства Вујошевића од старокучких Ђурђевића – Мрњавчића. На Српском ДНК пројекту имамо тестираног једног Кликовца, који носи хаплогрупу R1a M458:

http://www.poreklo.rs/2013/12/07/poreklo-prezimena-klikovac/

Мараши – од Мараша из Бијелог Поља.

Рогошићи – од Рогошића из Дајбаба.

4. Ботун

Башановићи (Ђурђиц) су дошли из Пипера, не зна се када.

Вукчевићи (Ђурђиц) досељени из Љешанске нахије, од братства Вукчевића, после 1879.

Ђуришићи (Света Петка) су од Ђуришића из Љешанске нахије (Парци).

Ђурковићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Ђурковића.

Кажићи (Илин-дан) су од Кажића из Љешанске нахије (Градац).

Раичковићи (Света Петка) досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Раичковића.

Стојановићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Стојановића.

5. Ракића Куће

Пајовићи – досељени после 1879. из Куча.

Поповићи – досељени после 1879. из Куча.

Прелевићи – досељени после 1879. из Куча.

6. Дајбабе

Ђукановићи (Света Петка) су од претка из Озринића (Чево), од братства Ђукановића, који је, у другој половини 18. столећа, предигао због убиства.

Ивезићи (Ђурђиц) су од Ивезића из Груда, досељени почетком 18. столећа.

Кнежевићи (Света Петка) су од претка који се почетком 16. столећа доселио због сиромаштине из Бјелопавлића, од братства Бошковића.

„Колороге“: Колороге или Колорогићи, Андрићи, Мишуровићи и Дурковићи (Света Петка) су досељени почетком 18. столећа из Озринића (Чево). Према једној варијанти, Колорогама припадају и дајбабски Ђукановићи и Рогошићи.

Милићи – досељени после 1879. из Куча.

Рогошићи (Света Петка) су од претка из Озринића (Чево), сродни Ђукановићима.

Ћетковићи (Аранђелов-дан) су од Ћетковића из Пипера.

7. Шћеповића Куће

Бојичићи – огранак Ћетковића из Дајбаба.

Матовићи – од Матовића из Курила.

Радуновићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Радуновића.

8. Забјело

Дедићи – досељени после 1879. из Куча.

Ђуришићи (Света Петка) су од Ђуришића из Љешанске нахије (Парци).

Лазовићи – огранак Ламбуљића из Вуковаца.

Мугоше – од Мугоша из Доње Горице.

Радуновићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Радуновића.

Љешкопоље

1. Момишићи

Болевићи – од Болевића из Горње Горице.

Брајовићи (Света Петка) – досељени после 1879. из Бјелопавлића.

Видаковићи – од Видаковића из Толоша.

Вукановићи – досељени после 1879. из Пипера.

Ђекићи – (Свети Јован Богослов) потичу од Ђеке Миркова, који се доселио око прве четврти 19. столећа из Орахова.

Ђуровићи (Свети Александар Невски) су се доселили почетком 19. столећа из Црмнице од братства Цаковића, који су старинци у племену Лимљани.

Маркуши (Ђурђиц) су доселили из Ријечке нахије (Грађани) у великој давнини, према њиховом предању пре пада Подгорице под турску власт (1478).

Поповићи (Ђурђиц) – они су истог порекла као и Мугоше, по предању потичу од два рођена брата; раније презиме било им је Новаковић; истог порекла су и Новаковићи у Подгорици.

Радетићи – од Радетића из Лајковића.

Радетићи (Аранђелов-дан) су дошли из Пипера почетком 19. столећа, од тамошњих Радетића.

Радовићи (Аранђелов-дан) су дошли из Херцеговине (Гацко) почетком 18. столећа, због убиства неког турског великаша. Најпре су се населили у Љешанску нахију, где и данас има њихових потомака (Ђуришићи и Раичковићи у Градцу), а део касније пређе у Подгорицу. Тамо се неки потурче и од њих су муслимани Аџиаметовићи, а део пређе у Момишиће, и од њих су Радовићи.

Радуновићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Радуновића.

Рачевићи (Никољ-дан) су досељени из Златице у Кучима око прве четврти 19. столећа.

2. Вранићи

Вукчевићи (Ђурђиц) досељени из Љешанске нахије, од братства Вукчевића, после 1879.

Кажићи (Илин-дан) су од Кажића из Љешанске нахије (Градац).

Пилетићи – досељени после 1879. из Пипера.

Стаматовићи – досељени после 1879. из Пипера.

3. Лужани

Златичани (Ивањ-дан) су досељени из Златице у Кучима у другој половини 19. столећа. Има их и у Подгорици.

Пејовићи (Свети Врачи) су од Пејовића из Љешанске нахије (Ораси).

Раичевићи – од Раичевића из Горње Горице.

Раичковићи (део слави Свету Петку, део Илин-дан) досељени око 1850. из Љешанске нахије (Градац) од братства Раичковића.

Савковићи (Никољ-дан) су од братоношких Балевића, од претка Савка који се доселио у другој половини 18. столећа.

4. Толоши

Брновићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Брновића.

Видаковићи (Ивањ-дан) су дошли из Ћеклића, својакају се са ћеклићким Матановићима – Калуђеровићима.

„Вратнице“: Вратнице у Толошима (Свети Врачи), и родови у другим местима Зете и Љешкопоља: Лађићи, Нешковићи и Прчањићи. Њихов огранак су Дамбарићи у Враки. Потичу од претка из Љешанске нахије (Станисељићи) од старог братства Вратница, који је почетком 18. столећа побегао због убиства, најпре у Махалу. Даљом старином су из Бајица.

Мирановићи – од Мирановића из Доњих Кокота

Мугоше – од Мугоша из Доње Горице

„Црногорчевићи“: Ремиковићи (Аранђелов-дан) и родови у другим местима Зете и Љешкопоља: Анђушићи и Пејовићи и исламизирани Селимаџовићи. Потичу од претка чије је старије презиме Црногорчевић, који је средином 18. столећа дошао из Љешанске нахије (Ораси), најпре у Толоше, а затим се потомство расељавало. Својакају су са орашким Пејовићима и Ђуровићима.

5. Горња Горица

Болевићи, чује се и Бољевићи (Ђурђиц) – предак Болеја им се заједно са тројицом браће доселио из Љеша, крајем 15. столећа; од остале тројице браће су Милићи у Доњој Горици, Вукчевићи у Љешанској Нахији и исламизирани Аматбашићи. Детаљније о пореклу Болевића, може се видети на:

http://www.montenet.org/2003/bozo5.html

Булатовићи (Свети Лука) су од ровачких Булатовића, од претка досељеног око 1840.

Ђикановићи (Аранђелов-дан) су дошли око 1840. из Озринића (Марковина), од тамошњих Ђикановића.

Јанковићи (Никољ-дан) су дошли око 1840. из Озринића (Марковина).

Мирановићи – Радовићи – од Мирановића из Доњих Кокота

Поповићи – од Поповића из Момишића.

Раичевићи (Никољдан) су огранак цетињских Мартиновића; предак, поп Иван Мартиновић, почетком 18. столећа се, због убиства једног Његуша, са породицом иселио, најпре у Комане (Бандићи), а затим у Спуж; Иванов унук Раич је прешао у Горицу, и од њега су Раичевићи; својакају се са исламизираним Пиранићима из Ботуна (има их у Подгорици и Горичанима), који тврде да су потомци једног поп Ивановог сина који се у Спужу потурчио.

Стајовићи (Ивањ-дан) су дошли из Љешанске нахије (Фармаци), а даљом старином су из Приморја.

Стојановићи – огранак Кукавчевића из Лекића.

6. Доња Горица

Берилаже (Ђурђиц) су давно досељени из Љешанске нахије (Веља Страна) од братства Берилажа, истовремено кад и Берилаже у Понарима.

Вратнице – од Вратница из Толоша.

Марковићи – досељени су из Љешанске нахије, старо презиме им је Мишевић.

Милићи (Ђурђиц) су од претка Милије, рођеног брата Болеје од кога су Болевићи у Горњој Горици.

Мирановићи – од Мирановића из Доњих Кокота.

Мугоше (Ђурђиц) – порекло Мугоша је неразјашњено: према братственом предању, они су из Кастрата, наводно од неког блиског сродника Ђурђа Кастриота; с друге стране, у Пиперима најстарији слој становништва чине Мугоше (или Мугоши) који су ту живели пре Лужана и Пипера, и сматра се да су влашког порекла; у Љешкопоље су дошли у време Ивана Црнојевића; сродни су им Поповићи из Момишића.

Поповићи – од Поповића из Голубоваца (променили су славу у Ђурђиц).

7. Доњи Кокоти

Вукчевићи (Ђурђиц) досељени из Љешанске нахије, од братства Вукчевића, после 1879.

Мирановићи – (Никољ-дан) потичу са Косова, одакле је по паду Косова под турску власт породица дошла најпре у Љеш, а потом у Љешанску нахију (Кокоти); старо презиме им је Тујковић; њихов огранак су Тујковићи у Грбљу и Боки; од њих су Радовићи у Љешанској Нахији.

Ускоковићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Ускоковића.

8. Лекићи

Вукчевићи (Ђурђиц) досељени из Љешанске нахије, од братства Вукчевића, после 1879.

Кукавчевићи су пореклом из Озринића (Велестово), према предању од братства Поповића; преци су им се у 18. столећу населили у Горњим Кокотима у Љешанској нахији, где у неком окршају с Турцима изгине цело братство, а остане само мали дечак, Милош Поповић, кога су као сиротана прозвали – кукавац. У Лекиће су се доселили средином 19. столећа; деле се на ужа презимена: Новаковићи, Пејовићи, Стојановићи, Лаковићи.

9. Грбавци

Богдановићи (Ђурђиц) су од Глобара из Љешанске нахије.

Вујовићи – Кумбуровићи (Света Петка) су од Вујовића из Бјелица (Микулићи)

Вукчевићи (Ђурђиц) досељени из Љешанске нахије, од братства Вукчевића, после 1879.

Калуђеровићи (Свети Јован Богослов) су од Калуђеровића из Ћеклића.

Мартиновићи (Свети Јован) су од цетињских Мартиновића (Бајице), одакле им се предак доселио због убиства.

Мирановићи – од Мирановића из Доњих Кокота.

Радиновићи (Света Петка) су од претка из Бјелица, од братства Абрамовића, који је, незнано када, предигао због убиства. Миротићи су од његовог рођеног брата.

Радуновићи – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Радуновића.

Радусини – досељени после 1879. из Љешанске нахије од братства Радусиновића.

Рачевићи – од Рачевића из Момишића.

Подгорица

У Подгорици живи много досељеника из зетских и љешкопољских насеља. Осим њих, постоји и један број братстава која су заснована управо у Подгорици од досељеника са разних страна. Нека од великих познатих подгоричких братстава су:

„Болевићи“ – Болевићи, Ђурчићи, Мартиновићи и Шошићи (Ђурђиц) су од Болевића из Горње Горице.

Гвозденовићи (Ђурђев-дан) су од Гвозденовића из Ћеклића, ту дошли у 19. столећу.

Лаиновићи (Ђурђев-дан) су у Подгорицу дошли из Братоножића, још док је Подгорица била мала варош (вероватно у 16. столећу). Њихов огранак у Подгорици су Ћуковићи. Од њих су и Лаиновићи у Полимљу.

„Вучићевићи“ – Вучићевићи, Лисичићи, Пеличићи и Поповићи (Свети Стефан Дечански) су огранак Пеличића из Балабана.

Марковићи (Ђурђиц) су дошли из Озринића (Марковина).

Маркуши су од момишићких Маркуша.

Милоњићи и њихов огранак Гвозденовићи (Ђурђиц) су од старог братства Милоњића из Љешанске нахије.

Ненезићи (Ђурђев-дан) су од Ненезића из Озринића (Велестово), у 18. столећу због крви пребегли најпре у Љешанску нахију, а у Подгорици сви потичу од Тодора Ненезића.

„Новаковићи“ – Вилићи, Никићи, Поповићи, Стијовићи и Шестићи (Ђурђиц) су истог порекла као Поповићи из Момишића.

Самарџићи (Мала Госпођа) су од Самарџића – Орловића из Кривошија.


Коментари (8)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top