Порекло презимена, село Репиште (Владичин Хан)

27. јануара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Репиште, општина Владичин Хан, Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Repište

Положај села.

Село се налази на просторном терасастом земљишту око узвишења Деја, 889 метара. Источно, јужно и северно од узвишења види се серија од три језерске пода. Они су високи 800, 760 и 730 метара.
Воде.

Мештани се водом снабдевају са извора. Познатији извори су: Царева Бара, Бела Вода, Голем Извор, Деда Ђурин Кладенац и др.

Земље и шуме.

Називи потеса на атару су: Бабин Трап, Селиште, Манастир, Градац, Буљуковац, Доброшаница, Кркина Бара, Јазбине, Старо Село, Смрдан, Црвена Њива, Јалова Бука, Бела Вода, Мусинци, Деја, Лешнички Рид, Комин, Јасикова Падина, Сливје, Страње, Гарвник, Причељ, Марић, Габрак, Курчине Кошаре, Церовача, Питомо Ориште, Букова Глава; Ивје, Петрићев Трап, Мала и Голема Тумбица и Студена Падина.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Куће су растурене и из Репишта неприметно се прелази у околна села. Све куће појединих родова нису у истој махали. Главније махале носе називе: Ивковци, Капларци, Павловци, Сливјарци, Ђорковци, Буљуковац, Деда Савинци, Извор, Докшан и Манастир. У Репишти је 1959. године било 143 куће.

Старине у селу.

На потесу Бабин Трап је локалитет Црквиште, поред пута за Мртвицу. На површини се виде „тесан камен и црепутине“. До Бабиног Трапа је место Селиште.
У северозападном делу Репишта постоји место Манастир, где се познају рушевине старог манастира. Источни зид очуван је до крова на којима се виде остаци од фресака. За израду зидова употребљаван је камен лепљен кречом. Око остатака манастира су многи стари гробови. Покрај манастира једно место се зове Гредац, или можда Градац. Поменути манастир потиче из Средњег века и јасно сведочи о постојању живота на овом простору пре оснивања Репишта. Мисли се да је био посвећен Св. Илији. До овог манастира земљаним „ћунковима“ била је спроведена вода са извора Бела Вода.
Када је пропао манастир и насеље око њега? Легенда говори овако: Једном је код манстира био сабор. Том приликом на месту сабора из кљуна орла испало је парче турског феса. Ово је био неповољан знак и становници су „изгубили вољу да живе овде“. Спустили су се до Јужне Мораве. Ово се може довести у везу аустроугарско ратовање против Турака у 17. и првој половини 18. века.

Постанак села.

Данашње Репиште основали су досељени српски становници у другој половини 18. века. За његове осниваче рачунају се преци данашњих родова: Павловци, Деда Савинци, Ђорговци и др.
У западном делу Репишта постоји потес Старо Село. Тамо се налазе три куће и више њива. Сматра се да је Репиште основано у Старом Селу. Касније, када је село нарасло, становници су се населили по другим деловима атара.
Једно место, звано Селиште лежи у нижем делу атара поред Јужне Мораве. Тамо су ливаде. Остатака од старина нема. На том селишту живели су неки Пешићи и Стојковићи. Они су напустили то место и саградили куће у махали Смрдан, који има висок положај. И друге куће се повлаче из нижих у више делове, јер су на висини имања боља.
Сеоска слава је Ђурђевдан. Тада се у Репишту са гостима приређује велики асабор. Одржава се код крста на месту Трап близу школе.
Бугарски окупатори су 23. марта 1943. године спалили у Репишту велики број кућа и осталих зграда. Тада су они из овог села на месту Јелова Гора стрељали 18 мушкараца.

Порекло становништва.

Данашње становништво Репишта потиче од предака досељених у ово село. Родови су:
-Павловци, Никољдан, су пореклом из села Дрнова у Пољаници, одакле се доселио предак Љубисав пре 180 година. Тада је основано Репиште. Љубисав је имао сина Павла, по коме је настало име овог рода. Павловци познају ову генеалогију: Мирко, 60 година-Миленко-Стаменко-Станко-Павле и Љубисав. Прича се да је Љубисав у Дреновцу имао сестру, који су Турци уграбили са њиве на којој су копали. Он је побио Турке и сестру и побегао у суседну Бистрицу. Тамо су га „открили“ Турци те је морао побећи у Репиште.
-Деда Савинци и Ђорковци, Никољдан, су досељени када и Павловци па се сматрају оснивачима села. Место порекла не знају.
-Ивковци и Капларци, Никољдан, су досељени касније али се не зна одакле.
-Додићевци, Данковци, Чупаци, Миленковци и Мурмунци, Никољдан. И њихово порекло се не зна. За Мурмунце се прича да су некада били најбогатији у селу.
-Пећавци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
-Докшинци, Св. Врачи. Ни они не знају одакле су досељени.
-Милошевци, Никољдан, су досељени из суседне Мртвице. За даље порекло не знају.

Исељеници.

Постоје да већа рода исељеника из Репишта. То су.
-Деда Маркови и:
-Милошевци, који живе у Гарињу, на десној страни Јужне Мораве.
Касније Репиште није давало становнике за колонизацију у друге наше области. Једино је из Репишта отишао по неки „призетко“. Од једног таквог потичу:
-Терзици, који жибе у Јастрепцу.
-Спасићи су се иселили у Грделицу.
-Велимир и Радивоје, не каже се презиме, су се иселили у варошицу Предејане.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.