Срби у Шиклошу (Мађарска)

13. јануар 2016.

коментара: 3

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић

Није познато када су се Срби почели досељавати у Шиклош, али је извесно да су у подграђу и околини живели за време турске владавине, када су населили и многа места у Барањи. За време Велике сеобе 1690. године у Шиклош се доселило неколико српских породица. Међу варошима у којима ратни савет наређује војним заповедницима да 1690. сакупе Србе војнике налази се и Шиклош. Срби из Барање придружили су се главнини српских ратника у Осијеку, којима је командовао подвојвода Јован Монастерлија. Та војска је добила битку код Сланкамена 19. августа 1691. године.

После протеривања Турака догодиле су се и у Шиклошу знатне промене, демографске и социолошке. Срби су подигли своју привремену богомољу и посветили је светом Димитрију.

Према опису Будимске епархије средином XVIII века Шиклош је имао 75 српских домова и једног свештеника. У четвртој деценији тога века подигнута је, од тврдог материјала, друга по реду српска црква. Ктитор је био богати шиклошки трговац Петар Кара-Станковић. Унутрашњост цркве исликао је зограф Христофор Жефаровић 1739-1740. године.

При шиклошкој цркви заведене су 1752. године матице рођених, а 1753. матице венчаних и умрлих.

Крајем XVIII века у Шиклошу је било 338 житеља српске народности, али је тај број у XIX веку стално опадао. Међутим, још осамдесетих година у центру вароши живеле су угледне српске грађанске породице: Пандуровић, Станковић, Бошњак, Добровић, Деметровић, Пејић, Војновић, Петровић, Гојковић, Угљешић, Николић и друге. У првом шематизму Будимске епархије за 1896. годину пописано је само 120 Срба, да би се и тај број између два светска рата свео на неколико житеља.

Црква у Шиклошу страдала је у пожару првих година XIX века, а тада је уништен и зидни живопис Христофора Жефаровића. Садашња, трећа по реду црква сазидана је 1806. године. То је велика варошка једнобродна црква, полукружне апсиде, правоугаоних певничких испуста, троспратног звоника покривеног једноставном пирамидалном капом. Западна фасада цркве има карактеристичан, неокласицистички изглед.

Дуборезбарија иконостаса, проповедаоница, певница и столова израђена је средином XIX века у неокласицистичком маниру и спада у боље радове ове вештине. Иконе на иконостасу сликао је око 1850. године, непознати иконописац-занатлија.

ИЗВОР: Динко Давидов, Горња земља, Београд, 2008, стр. 179-180

Домаћинства пописана 1711/1713. године

Buzagyin, Cizmazia, Csany, Csema, Csepeli, Csizmazia (4x), Czüvek, Deák, Deli, Denke, Devai, Fabjan, Farkas, Fisser, Fodor, Gludovics, Gönifai, Graecus, Gyurka, Hadnagy, Haraszti (2x), Hegedüs, Herendi, Horvat (9x), Hoszu, Ipacsfai, Jo (2x), Kapornai, Kasza, Kelemen, Kerekcsimato, Kerekes, Kis (2x), Koczor, Kolár, Kopasz, Kopio, Kortos, Kosa, Kovács (4x), Köröm, Krinarics, Krisics (2x), Kuczor, Lajos, Majoros, Meszáros (2x), Moricz (2x), Nagy (2x), Nemet, Nyarai, Ocsai, Okama, Osvalt, Pali, Pap, Pater, Pecsi, Pincebeli, Pinter (2x), Piski, Pock, Rácz (2x), Samodi (2x), Sanna, Sari, Solya, Szabo (2x), Szöle, Szurszabo, Szücs (2x), Tatár, Tavali, Török, Tunya, Turos (2x), Vajda, Vamos, Váradi, Varga (2x), Vitai, Zubogyin

Попис Систематске комисије из 1715. године

Georgius Sigmond, Emericus Varga, Matheus Csizmadia, Mathaeus Racz, Pejo Mesaros, Stephanus CsepelI, Racz Sava, Petrus Borbely, Stephanus Jóó, Stephanus Gerenfai, Michael Bencse, Petrus Kis, Marcus Pater, Skrinyaricsin, Martinus Mesaros, Stephanus Kerekes, Petrus Török, Franciscus Jóó, Georgius Krizics, Martinus Horvath, Partl Pok, Horvath Kovacs, Michael Varga, Michael Balogh, Stephanus Csizmadia, Samuel Apacsvai, Stephanus Pali, Franciscus Kocsor, Stephanus Lans, Stephanus Korpas, Andreas Kovacs, Samuel Kovacs, Stephanus Somodi, Joannes Szüle, Michael Varadi, Georgius Kerekes, Michael Kelemen, Stephanus Kosa, Stephanus Csani, Joannes Gyenis, Joannes Tatár, Joannes Szabó, Stephanus Fodor, Andreas Kunn, Franciscus Gombos, Gregorius Bicsek, Stephanus Turos, Daniel Kovacs, Michael Ocsai, Stephanus Szabo, Stoja Hossu, Joannes Kovacs, Joannes Korsos, Joannes Köröm, Andreas Makorfani, Stephanus Pasi, Franciscus Badocs, Stephanus Morics, Mathaeus Morics, Joannes Tavalyi, Martinus Vasko, Serda Racz, Stephanus Kasza, Georgius Csernai, Michael Farkas, Stephanus Haraszti, Joannes Csom, Nicolaus Borbely, Joannes Viski, Stephanus Deak, Andreas Hegedüs, Stephanus Ujtoi, Petko Racz, Petrus Racz, Draguelo Racz, Mariko Racz, Marko Duzadai, Mara Markovics, Todor Abramovics, Jacobus Pinter, Agnyo Bocskoros, Georgius Fisser, Joan Somborlia, Luka Kabanicsar, Joannes Kesö, Mio Somborlia, Gregorius Burdohan, Joan Horvath, Misko Popiv, Michael Kurucz, Blasius Kis, Franciscus Tunya, Mateus Pinter, Simon Szücs, Franciscus Pap, Csizmadia, Georgius Görög, Harissa, Makar Görög, Michael Görög, Stoics Görög, Lagyen Görög, Pano Görög, Mathaeus Szabo, Georgius Görög, Petrus Herendi, Simon Horvath, Stephanus Santa, Nicolaus Borsos, Georgius Görög, Christoph Görög, Markus Görög, Thamas Görög.

ИЗВОР: Az 1715. évi országos összeírás

Попис земље из 1828. године

Magdalena Til – Vidua, Jonnis Friss, Leonardus Gruber, Josephus Czilinger, Georgius Jacobovits, Joannes Faulstih, Antonius Karots, Adamus Schidber, Antonius Stanits, Carolus Gak, Eva Rogezar —Vidua, Stephan Hertin, Josefus Nagy, Josefus Scheidt, Josefus Kaszap, Andreas Cseszimovits, Josefus Straszer, Joannes Christianits, Julianna Antolovits, Vidua Antoni Gyurki, Joannes Krasz, Paulus Stanits, Theresia Ehner Andr., Roman Uxor, Antonius Kolarovits, Georgius Schvartz, Petrus Birisits, Joannes Goltner, Petrus Kitskovits, Vincentius Milosovits, Andr. Gasa, Joannes Berki, Athanas. Demetrovits, Julianna Somodi, Vidua Josephi Sontheimer, Stephan Semelits Maria Somodi —Vidua, Josephi Petresel., Johannes Sesits., ThomasTurtsinovits, Jacobus Dimitrovits, Paulus Dimitrovits, Basilius Opatits, Catharina Petrovits, Vidus Mich. Dimovits, Nicolaus Vojnovits, Catharinus Sabini, Ignatius Kovatsevits, Stephan Rosinger, Josefus Nyers, Julianna Eperjesy – Vidua, Sigmundus Zsotzai, Theresia Mayer —Vidua, Josephi Hutter, Elisabetha Krakuelits, Eva Somondi, Vidua Theod. Zivanovits, Mathias Lerner, Martinus Hilmayer, Magdalena Ortlib – Vidua MathiaBilisits, Nicolaus Ratski, Vidua Joannis Sindizser, Josephus Kormendy, Josephus Patjak, Gasparus Jantsits, Vidua Emerici Boskovits, Mathias Kovats, Vidua Franci Beskaski, Paulus Sokasetel, Daniel Kovats, Judeus L6bl Kaufer, Josefus Lebhaft, Antonius Schvartz, Vidua Steph. Semelitz, Vidua Setef. Kiss, Andr. Petrovits, Josefus Heindlhoffer, Antonius Neidor, Mich. Simon, Antoni Papai, Martin Horvath, Aloysius Goldner, Orph. Mich. Czimmerman, Valentinus Meczing, Georgius Toth, Joannes Lukatsits, Martinus Beer, Mich. Berta, Joannes Norres, Joannes Noresz, Stepha. Milkovits, Martinus Horvatovits, Emericus Mikolits, Josephus Milkovits —sen., Vidua Josephi Pozsonyi, Georgius Platzer, Josefus Petrovits, Adalbertus Peatsek, Josephus Horvath – jun., Andreas Meszaros, Antonius Zsiskovits, Josephus Glotz, Antonius Suprinovits, Judeus Elias Schvartz, Joannes Platzer, Andreas Sumpor, Georgius Rebrovits, Emericus Legrady, Joannes Simon Videus, Vidua Antoni Bartl—Vidua, Mich. Gombarovits, Gregorius Petrovits, Math. Tamasovits, Andras Poka, Vidua Fran. Pavosits, Georg Rebrovits, Mich. Reisberger,Anton Pichmfiller, Georg Budimatz, Ignatz Lesinkovits, Vidua Joannis Istokovits, Fran. Visza, Joannes Tesenfai, Stephanus Odor, Samuel Gr5schl, Josephus Ivanovits, Joannes Stephanovits, Joannes Czittin, Mich. Reisberger e jun., Anton Tobi, Carl Lebhaft, Caspa. Anreit, Vidua Petri Mikolits, Vidua Fran. Kortsmaros, Fridericus Meister, Aloysius Goldner, Godlib Risztans, Josephus Pinter, Carolus Krausz, Ignatius Csermak, Mich. Csaszar, Fran. Novak, Mich. Ratz, Joannes Malovits, Mathias Balas, Emericus Petsi, Joannes Czinna, Conradus Ritter, Conradus Hornung, Antonius Hummer, Andreas Collar, Fran. Balogh, Joannes Krieger, Fridericus Harnsz, Orph. Josephi Moldvai Balthazarius Poll, Andreas Ratz, Andreas Pheiffer, Jacobus Gimpl, Vidua Emeriei Hermann, Petrus Paunovits, Mich. Collar, Math. Balas – jun., Antonius Collar, Franciscus Szabo, Nicolaus Tanatskovits, Nicolaus Budai, Mich. Szudits, Math. Schopatz, Josephus Strobel, Antonius Szatarits, Antonius Codar, Stephanus Lazar, Josephus Varga, Joannes Nemeth, Joannes Papp, Josephus Illa, Vidua. Joan. Vailly, Josephus Kollar, Martin. Kollar, Michael Hammershzint, Gasparus Kovatsevits, Vidua Mathie Beska, Mathias Krausz, Josephus Siefert, Josephus Smid, Nicolaus Had, Andreas Sibert, Joannes Tau?lstein, Joannes Mering, Georgius Fing, Georgius Akerman, Petrus Kreps, Josephus Petsi, Andreas Koppio, Josephus Petrovits, Benedictus Fing, Joannes Lefling, Mathias Petrovits, Stephanus Stephanovits, Stephanus Posovatz, Antonius Kollar, Petrus Kollar, Joannes Koppio, Josephus Brigovatz, Josephus Kovatsevits, Adamus Czifra, Vidua Antoni Kopio, Josephus Kollar, Vidua Georgu Farkas… наставак на линку.

ИЗВОР: Martha Remer Connor, GERMANS & HUNGARIANS 1882. Land Census Baranya County Hungary, Las Vegas, 1991, str. 361-367

Списак српских оптаната из Шиклоша (1920-1931)

Будишић (1), Васиљевић (1), Видаковић (1), Гојкић (1), Гојковић (2), Давидовић (6), Избрадић (1), Ковачевић (1), Коцкар (4), Куртешан(-ин) (2), Леј (1), Малетић (1), Мијатовић (2), Милиновић (1), Молнар (1), Мотлер (1), Пандуровић (1), Пејић (2), Поповић (1), Ристић (1), Стаменковић (1), Стајинић (1), Тадић (4), Терзић (3), Шашић (1), Шимуновић (1), Шуваков (2).

ИЗВОР: Гојко Маловић, Сеоба у матицу – списак српских оптаната у Мађарској 1920-1931., Нови Сад, 2010

Списак свештеника у Шиклошу од 1735. године до данас

Јован (1735-), Софроније (1741-), Сава Гавриловић (1752-1754), Гаврил Крестић (1752-1756), Кирил (1756-), Павел Јанковић (1756-1759), Кирил Јовановић (1756-), Антоније Петровић (1757-1763), Михаил Петровић (1763-1764), Сава Теодоровић (1763-), Јован Старац (1763-), Стефан Поповић (1764), Теодор Петровић (1764-), Јосиф Савић (1764-1767), Георгије Ожеговић (1767-1769), Јован Адамовић (1770-1802), Јосиф Стефановић – Шибица (1771-1775), Лазар Перенчевић (1778-1779), Василије Адамовић (1792-1802), Василије Адамовић (1802-1831), Цветко Ћосић (1831-1878), Сава Гојковић (1878-), Стефан Гојковић (1879-1897), Милан КОстовић (1897-), Исидор Бошњак (1897-1898), Петар Весин (1898-1905), Димитрије Грујић (1905-1906), Гаврил Зарић (1906-), Илија Чупић (1907-1908), Аркадије Ђуркин (1909-), Милан Костовић (1909-1910), Гаврил Зарић (1910-1911), Георгије Голуб (1911-1912), Корнелије Маргаритовић (1912-1913), Пантелејмон Хорват (1913-1914), Георгије Пилић (1914-1916), Светозар Панић (1916-1917), Милан Костовић (1917-), Георгије Пилић (1917-1919), Светозар Зундановић (1919-1922), Теофан Радић (1922-1924), Софроније Живковић (1925-1942), Илија Минчовић (1942-1993), Милан Дујмов (1993-1996), Милан Дујмов (1996-200), Радован Савић (2000-2004), Радован Савић (2004-), Радован Савић (2004-), Предраг Хајдуковић (2004-2008), Милан Ерић (2009-).

ИЗВОР: Милан Дујмов, Листа свештеника Српске православне епархије Будимске, Будимпешта, 2013, стр. 82-83

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Бранко Тодоровић

    Мало је изненађујуће да у Давидовљевом прилогу о Шиклошу нема скоро ништа о предтурском Шиклошу с почетка XVI века. Тада је Шиклош (или Шиклуш, како су га Барањци звали, некад и Шикелуш, в. Отаџбина, 1. 5. 1883, стр. 474) био главна станица шајкашке флотиле и седиште њеног главног заповедника (в. Стеван Михалџић, Барања од најстарији времена до данас, Београд, 1991, стр. 181-184).

    На то место је 1507. године, V-тим законским чланком угарског сабора, постављен српски деспот Стефан Штиљановић, једна од најпознатијих историјских личности везаних за град Шиклош.

    Уз обавезу главног заповедника шајкаша на Драви, деспот Стефан Штиљановић обавезао се још да ће издржавати о свом трошку бандерију велику као што беше краљевска (insigne banderioum pro regui tutela), а што је износило 1000 момака (в. Исто, стр. 176).

    Стеван Михалџић наводи да је српски православни елемент у Барањи највише ојачао у време деспота Стефана Штиљановића.

    Деспот Стефан Штиљановић ће остати на том месту све до своје смрти 1515. године.

    После његове смрти у Барањи ће доћи до стварања култа деспота Стефана Штиљановића, који ће се одржати до данашњих дана, а култно место постаће брдашце недалеко од Шиклуша познато као брдо Ђунтир, на ком је деспот Стефан Штиљановић по својој вољи био сахрањен.

    Ђунтир је са деспотом Стефаном постао саборно и свето место свих барањских Срба, а до данас се одржао обичај окупљања на Ђунтиру о Великој Госпојини, када се скупљају Срби из свих крајева Барање, у знак сећања на пренос деспотових моштију из Барање у Срем. (више на Легенда о Стефану Штиљановићу)

  2. Бранко Тодоровић

    Пронађох још и податак да се у XVIII веку на простору Шиклоша налазио и истоимени манастир Шиклош или Соклош, али док не утврдимо одакле је тачно тај податак произашао, оставићемо само везицу ка сајту где је тај податак без навођења извора поменут (заједно са још четири манастира у Барањи).