Порекло презимена, село Мокра (Бела Паланка)

Порекло становништва села Мокра, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕОГРАД, 19 5 4. Приредио сарадник портала  Порекло  Војислав  Ананић.

 

Положај и тип.

Село лежи под Равништем у подножју Суве Планине и у долини Мокрањске Реке. Смештено је по косама: Росуљи на истоку и Балвану на западу. Долину Мокрањске Реке са запада затварају падине Чуке, чија темена зараван одговара Малом Курилу (око 470 м), а са истока тераса Коритничке Реке од 60 м. На темену те терасе а на висини од 380 м лежи део села који се зове Кујин Дел. Од њега потоком Долом, који тече од И према 3 управно на Мокрањску Реку, у коју угиче у Мокри, од села је одвојена махала Прогон смештена на ступњевитим падинама Големог Камена, последњег кречњачког изданка Суве Планине, који се најниже спушта у Мокрањско проширење и затвара пролом Мокрањског Врела на јуту. У селу се служе водом са Мокрањског Врела, извора, чесама и сеоског бунара. Водом се служе и са каптираних извора: Шопа, Пландиште и Св. Петка. Вода са извора: Големо Дрво, Мутавин Кладенац, Радин Трн и Гушевац спроведена је у сеоске чесме. Сеоски бунар, у Кујин-Делу служи за снабдевање водом тог дела села. Вода из Мокрањске Реке такође се пије.

Границе сеоског атара су на местима: Лазиње, Големо Дрво и Рије, са Ореовцем; Велико Курила Три Моста, Мало Коњско, Варошки Пут и Бањица, са Белом Паланком; Прра Караула и лева обала Нишаве са Моклиштем; Јовин Мост, Рибарски Пут, Брдалица, Крстато Бучје и Дивна Горица, са Новим Селом; Преслап, Рженац, Дуга Локва и Смрдан са Космовцем; Мало Коњско, Падина, Ореј, Преки Пут, Циганска Пољана и Игриште са Дивљаном. Топографска имена за обрадиве површине су: Балван, Биволица и Лазиње. Сеоска утрина захвата: Дивну Горицу, Рженац, Смрдан, Мало Коњско и Големо Коњско.

Село је збијеног типа. Куће су ушорене око сеоских путева и у долини и на Кујин-Делу. Разликују се ови крајеви: Сред-село, Кујин Дел, Расуља, Мала, Прогон и Ново Насеље. Сред-село (око 50 к) обухвата Игриште и Песак, а пружа се од Дела, прегиба којим се на западу завршава тераса Кујин Дела, до Обора (места где се затвара стока ухваћена у штети). То је старији део у коме су куће врло збијене. Кујин Дел („куја“ = пас) око 12 кућа, протеже се од Обора према Коритничкој Реци. Расуља (6 к) заузима део села од Обора до Св. Петке. Мала (око 35 к) је на местима Граориште и Дел око пута за Врело, од врела до цркве. Прогон је најстарији крај засељен под Големим Каменом. Ново Насеље (око 70 к) насгањује се од пре 50 година дуж пута за Белу Паланку. Оно је у близини школе, а ова, уз цркву и до Мокрањске Реке. Данас се насеље развија углавном у том делу и унекошико око путева за Дивљану и Дивљански манастир.

Порекло становништва.

Старинци су:

–  Крстинци (Крстићи),

– Пејчовци (Тошићи, Цветковићи, Јовановићи, Нешићи, Богдановићи, Павловићи, Ранђеловићи, Стефановићи),

– Петринци (Пејићи, Живковићи),

– Петровци (Петровићи, Ранђеловићи),

– Ђуринци (Станојевићи, Спасићи) 60 к., св. Јован Крститељ. Побројани родови су потекли из „Војничке лозе“„ Пејчоваца има у Зајечару, а Петринаца и Ђуринаца у Б. Паланци.

– Огњановци (Милојевићи; 3 к., св. Јован Крститељ). Има их у Моклишту и Селевцу, Срез јасенички.

– Чућинци (Живковићи; 4 к., св. Јован).

– Гаргинци (Пејчићи; 9 к., св. Никола). Има их у Б. Паланци и Америци.

– Раминци (Вељковићи, Ћирићи, Спасићи; 7 к., св. Никола). Приводњак Тодор Спасић из Кременице. Има их у Г. Коритници, Чачку и Краљеву.

– Чурулинци, Жеринци (Пејчићи, Спасићи, Голубовићи; 15 к., св. Ђорђе Алимлије). Ови родови су потекли из „Јеринчовске лозе“. Приводњак Јосиф Голубовић из Моклишта од Загорчевих.

– Ђоринци (Ђорђевићи), Јацинци (Младеновићи, Костићи) 7 к., Мратин дан. Заједнички „прекор“ Конструнџије. Има их у Параћину.

Родови непознатог порекла су:

– Станинци (Митровићи; 11 к., св. Никола).

– Павловци (Ћирићи, Адамовићи; 3 к., св. Никола). Приводњак Јеленко Цветковић од Пејчеваца. Има их у Београду.

Досељеници су:

– Ђорговци (Ђорђевићи, Николићи),

– Бабаџанци (Стојковићи),

– Ракинци (Ракићи),

– Пузинци (Ранчићи, Ђорђевићи),

– Ровелци (Живковићи),

– Јоцини (Јоцићи),

– Косиламовци (Пешићи) 41 к., св. Јован Крститељ: из Белоиња, Срез сврљишки. Побројани родови потекли су из „Тодороковске лозе“. „Запатник“ Тодор доселио се „пре 400 година“. Ђорговаца има у Нишу, Јоциних у Б. Баланци и Америци, 1919. г., Бабаџанаца „негде око Смедерева“, а Ракинаца у Б. Паланци.

– Пејинци (Ранђеловићи),

– Поповци (Поповићи) једни и други,

– Џунинци (Младеновићи) 22 к., св. Димитрије.

Побројани родови развили су се из „Поповеке лозе“. „Запатник” Димитрије због ,,чуме“ побегао је као дете сироче из Дола код Б. Паланке, у првој половини XVIII века, у манастир Св. Димитрија. Ту је одрастао, оженио се од Огњановаца и запопио. У манастиру је добио име Димитрије по имену свеца коме је посвећен храм. Променио је и крсно име. Славио св. Николу па узео св. Димитрија, кога слави сво његово потомство. Приводњаци у Џунинце су: Бранко Ћирић из Бежишта и Констандија Младеновић из Вргудинца. Пејинаца има у Б. Паланци, Нишу (Света Аранђеловић са браћом пре последњег рата држао текстилну ткачницу), Београду, Сарајеву, куда су као грнчари прешли 1935. г., и Америци. Поповаца има у Нишу, Б. Паланци, Бабушници и Панчеву.

– Јеришовци 2 к. На женскиње неког од потомака попа Димитрија приведени су „калемњаци”: Крстић 1 к., из Мокре од Крстинаца (св. Јован) и Мишић из Клисуре од Нејантића (св. Никола).

– Аранђеловци – Џунинци (5 к.) Младен, брат Пеје, од кога су Пејинци, имао сина Џуну, од кога су Џунинци. Младен се оженио удовицом из Љубатовице, која је довела Ранђела, свог сина из првог брака. Ранђела је Младен посинио и од њега су Аранђеловићи. Раније славили св. Враче па узели св. Димитрија.

– Ристићи-Јацинци (8 к). Ига, брат Ђорђа Јацинца, није имао деце па усинио Ристу из Шљивовика, који је код њега радио у најам. Ристини потомци примили прекор и славу Мратин дан.

– Стојковићи-Јовичинци (1 к., св. Врачи). У Мали живели исељени Јовичинци, од којих се, 1928. г., оженио и на женином имању настанио Петар Стојковић из Космовца од Млађинаца, који се зову и Јуруци.

– Ка-ђоринци (Ђорђевићи; 12 к., св. Јован). Ђора из Жељуша, срез Димитровградски, оженио се као приводњак, пре 1877. г., Стојанком од Крстинаца. Раније славио св. Арханђела, кога прислужује потомство. Има их у Нишу.

– Величковци (Крстићи, Величковићи; 3 к., св. Ђорђе Алимпије). Величко из Љубатовице оженио се као приводњак, пре 1877. г., Деном од Јеринчоваца.

– Милутиновци (6 к., Алимпијев дан): из Козје за време Турака.

– Панчићи (1 к., Алимпијев дан): из Лужнице

– Чакавци (Тричковић 1 к., св. Никола): из Моклишта пре 1877-

– Михајловићи (1 к., св. Арханђео): из Раков Дола у Власини („Буковик”) срез Лужнички од Качареваца пре 15 г.

– Чорбановци (Касамовићи 3 к., Нова Година). Покрштени Цигани ковачи и свирачи у „плек музику“ досељени 1900. г. из Височке Ржане преко Гњилана.

Село слави Пејчин дан (св. Параскева, Петковача, 14 октобра), преслава Ускрс; заветина св. Богородица. Има своје посебно гробље.

ИЗВОР : СРПСКИ  ЕТНОГРАФСКИ  ЗБОРНИК,  КЊИГА  LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД,  1954.  Одабрао   и  приредио  сарадник портала   Порекло  Војислав  Ананић