Порекло презимена, село Доња Коритница (Бела Паланка)

Порекло   становништва   села   Доња   Коритница,  општина Бела Паланка. СРПСКИ   ЕТНОГРАФСКИ   ЗБОРНИК,  КЊИГА   LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА   ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД, 1954. Приредио  сарадник  портала  Порекло  Војислав  Ананић.

 

Положај и тип.

Старији део села лежи у подножју Суве Планине и пружа се правцем тока Коритничке Реке. Тај је део на оном месту где у Коритничку Реку улази долина периодског потока Скокови. Друмски део насеља ниже се од долине Дубоког Дола. Између старијег дела око Коритничке Реке и новијег око друма уметнута је група кућа и они су спојени. Лежећи на обема долинским странама Коритничке Реке и у њеној алувијалној равни, село има коритаст положај и по њему је добило име. Водом се снабдева са врела Братиша, извора и бунара. Главни извори су: Маничев Кладенац, Арвачица, Чука, Змејанци, Ракита, Мајиловац, Бели Кладенац и Конћевац.

Границе сеоског атара повучене су на местима: Џаџулов Пут, Гавран (Распоповске Ливаде), Букова Падина и Врбица, са Дивљаном. Врбица је тромеђа: Дивљане, Д. Коритнице и Ореовца. Од Врбице, Церовом Главом, Јаничарском Падином и Страњем иде међа са Ореовцем. Страње је тромеђа: Д. Коритнице, Ореовца и Шљивовика. Одатле ка Дајћи село се граничи са Шљивовиком. Дајћа је тромеђа: Шљивовика, Доње и Горње Коритнице. Одатле преко Ракоша, Црнобарског Рида, Правог Пута, Големог Дрвета и Змејанаца води међа са Г. Коритницом. Са заплањским Крчимиром село се граничи на Ракошу и Великом Коњском. Топографска имена за обрадиве површине су: Змејанци, Зло Чудо, Орашје, Лука, Равна Шума. Најслабије земљиште је на Шушљаку. Утрина обухвата: Бабу, Дуб, Лом, Ковачеве Буке, Трештен Врх, Ореј, Чушћинске Ливаде, Ђурђин Вртоп, Боћину Падину, Врацу и Голи Дел.

У целини село је скупно и има повезане крајеве. Део под Сувом Планином по типу се разликује од друмског дела. У њему су око кућа окућнице са шљиварима; због тога је разређен. Око друма куће су наврстане на обема странама и ушорене. Слободан простор у уској алувијалној равни испуњује се урастањем нових кућа, што селу даје правилан лонгитудинални облик. По крајевима разликују се: Цајинска и Савинска Мала, Сред-село и Мала Преко Реку.

Порекло становништва

Родови непознатог порекла су:

– Гжинци (Петковићи; 3 к., св. Петка). Има их отсељених у Новом Селу.

– Бачовци (Живковићи; 2 к., св. Арханђео). Има их отсељених у Смедеревској Паланци и Г. Коритници.

– Данчуловци (Стојановићи, Здравковићи; 3 к., св. Ђорђе). Приводњак је Данило Здравковић из Шљивовика. Има их отсељених у Дивљани, Белој Паланци и Банату.

Досељеници су:

– Спасинци (Ранчићи; 4 к., св. Никола), из Клисуре. Има их отсељених у Белој Паланци.

– Џуринци (Матејићи; 3 к., св. Никола): из Клисуре. Има их отсељених у Белој Паланци.

– Тарлинци (Митићи, Живковићи, Нешићи, Тошићи; 4 к., св. Никола): из Клисуре. Приводњак је Михајло Митић из Ваклиноваца. Има их отсељених у Белој Паланци и Беотраду.

– Савинци и Ћићенци (Ћирићи, Лилићи, Ђорђевићи, Јоцићи, Крстићи) 27 к., св. Никола: из Клисуре. Ћирића има отсељених у Белој Паланци.

– Балтијашовци и Ваклиновци (Живковићи, Митићи; Митићи, Јовановићи, Ранђеловићи, Ђурићи) 19 к., св. Лука: из Зеленог Града у Знепољу.

– Доксинци (Петровићи, Ћирићи; 3 к., св. Лука): из Зеленог Града. Има их отсељених у Белој Паланци.

– Цајинци (Живковићи, Јоцићи, Мишићи, Веселиновићи; 16 к., св. Лука): из Зеленог Града. Има их отсељених у Белој Паланци и Великој Плани.

– Неинци (Живковићи, Филиповићи; 2 к., св. Арханђео): из села Дегиона у Знепољу.

– Станићинци (Младеновићи, Лилићи; 6 к-, св. Петка); са изумрлим Пуринцима заједно се доселили са Косова. Пуринаца (св. Никола) има отсељених у Бежишту, Кременици и у Румунији.

– Грнчаревци (Стефановићи; 3 к., св. Ђорђе): из Косовског Грнчара.

– Чућинци (Тошићи, Павловићи, Николићи; 7 к., св. Никола): из Космовца. Има их отсељених у Белој Паланци.

– Крстинци (Крстићи, Живковићи; 6 к., св. Лука). Жива Живковић од Распоповаца из Дивљане населио се на женино имање као приводњак и примио славу.

– Цоћинци (Тошићи, Младеновићи; 4 к., св. Петка): из Моклишта.

– Џаџуловци (Вељковићи; 7 к., св. Ђорђе) из Козје. Има их отсељених у Белој Паланци.

– Грђинци (Ћирићи; 1 к., св. Петка): из Космовца.

– Бошковићи (1 к., Ђурђевдан прислужба св. Василије).

– Рамча Циганин — ковач доселио се за време Турака.

Сеоска преслава св. Јеремија. Село има два гробља. У једном које се зове „Војничко гробље“, сахрањују се: Савинци, Цоћинци и Тарлинци.

 

ИЗВОР :  СРПСКИ  ЕТНОГРАФСКИ  ЗБОРНИК, КЊИГА  LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД,  1954.  Одабрао   и  приредио  сарадник портала   Порекло  Војислав  Ананић