Порекло презимена, село Горња Коритница (Бела Паланка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горња Коритница, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA,    АНТРОПОГЕОГРАФСКА   И Порекло становништва села Горња Коритница, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA,    АНТРОПОГЕОГРАФСКА   И Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Горња Коритница (Бела Паланка)

Порекло презимена, село Горња Коритница (Бела Паланка)

Порекло становништва села Горња Коритница, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA,    АНТРОПОГЕОГРАФСКА   ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Gornja-Koritnica

 

Положај и тип.

Село лежи на обема странама Коритничке Реке непосредно испред Ждрела, на месту где долина Лудога Дола улази у Коритничку Реку и оно има коритаст положај. Снабдева се водом са Коритничких Врела и извора. Главни су извори: Мачин Кладенац, Змејанци (Д. и Г. Коритница), Аливер, Булина, Кадина, Дуње, Кашиновица, Јанићин Дел, Пржња, Бошковска и Милановска чесма, Школска чесма и Сливје.

Граница сеоског атара са Шљивовиком је на местима: Стојаново Лешје, Дубрава, Кадина, Калуђеровица и Дајћа. Са Бежиштем међа полази од Стојановог Лешја на Соколицу, Голи Рид, Бежишку Кулу, Логор, Јованову и Бошкову Орницу, Клн, Чекркину Ливаду, Ћосин Вртоп, Ђађину Ливаду, Остру Бару, Јечмиште и Ракош. Топографска имена за обрадиве површине су: Дед, Голаш, Слатина, Стојансво Лешје, Ливаде, Забел, Равниште, Даћа, Бели Брет и др. Утрина захвата: Шљам, Сушила, Ридак, Оливерову Ливаду, Приплад и Орницу. Шуме су на Ракошу, Јечмишту, Искрућу, Лејиној Страни и Просеку.

Део села око Бабушничког друма је збијен и има ушорен друмски тип. На месту данашњег друма за време Турака пролазио је сеоски пут око кога су биле растурене куће Бошковаца. Остале су почеле да се граде после 1877. године међу празнинама ранијих кућа. Село се шири по косама изнад друма, између долине Лудога Дола и Рујича, а делом и према Доњој Коритници. Сеоски крајеви се разликују по „прекорима“ родова: Марковска, Бошковска и друге „мале“.

Порекло становништва.

Старинци су:

— Бошковци (Бошковићи, Ћирићи, Ђурићи, Јоцићи, Јовановићи, 12 к., св. Параскева). Младен Јовановић је приводњак од Пашалинаца, а Спаса Ћирић од Млаџинаца из Бежишта; приводњак је и Михаило Ћирић из Шљивовика. Има их отсељених у Бојнику у околини Лебана.

— Паждринци (Младеновићи, Игићи, Јоцићи, Цветковићи; 15 к., св. Никола).

—-Треинци (Вељковићи, Величковићи, Стојановићи; 10 к., св. Никола). Живојин Стојановић је приводњак из Крстинаца. Има их отсељених у Нишкој Бањи и Ореовцу.

— Марковци (Миловановићи; 13 к., св. Никола).

— Чекркинци (Митићи; 5 к.., св. Никола).

Досељеници су:

— Крстинци (Крстићи; 10 к., св. Никола): из Богдановца.

— Раминци (Николићи; 4 к, св. Никола): из Мокре.

Мачиици (Павловићи; 3 к., св. Димитрије): из Мокре.

—-Јовановићи, Цитани, сеоски пастири из Костура (Грчка).

Сеоска преслава је св. Јеремија. Село има два гробља. У једном се сахрањују само Бошковци.

 

ИЗВОР :  СРПСКИ  ЕТНОГРАФСКИ  ЗБОРНИК, КЊИГА  LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД,  1954.  Одабрао   и  приредио  сарадник портала   Порекло  Војислав  Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top