Srpska pravoslavna crkva i vernici 25. decembra (12. decembra po julijanskom kalendaru) slave Svetog Spiridona Trimituskog Čudotvorca. Uredništvo portala Poreklo čestita svima koji slave ovog sveca.
Sveti Spiridon Trimituski je hrišćanski svetitelj. Rođen je na Kipru 270. godine. Živeo je u vreme cara Konstantina Velikog. Otac i majka su mu bili seljaci, jednostavni i prostodušni, pa su mu i samom jednostavnost i prostodušnost ostale vrline do kraja života, iako se u međuvremenu uzvisio do episkopa u mestu Trimitusu. Oženio se u mladosti, i imao ćerku Irenu (Irinu), kad mu je žena umrla, on se predao službi Bogu kao i njegova ćerka. Učestvovao je na Prvom saboru u Nikeji, i tu se istakao jasnim i jednostavnim ispovedanjem vere, kao i čudesnim moćima kojima je povratio mnoge jeretike u hrišćanstvo.
Umro je 348. godine, a njegove mošti se čuvaju na Krfu.
Sveti Spiridon se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva (žita), voštane sveće i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ova slava uvek pada u božićni post i stoga slavska trpeza je uvek posna. To je nepokretni praznik.
Zbog blagosti, Svetog Spiridona proslavljaju deca i majke, a bolesni veruju da mogu biti izlečeni ako taj dan provedu u nekom manastiru. Svetog Spiridona uglavnom slave varošani, gde je on zaštitnik i slava zanatskih esnafa obućara i prerađivača kože. U Trstu postoji velelepni hram posvećen ovom svetitelju, i pripada Srpskoj Pravoslavnoj crkvi.
Narodne priče i čuda Sv. Spiridona
Po narodnom verovanju, on je prvi napravio zemljani lonac, onda vreću i na kraju košulju. Zato ga slave grnčari, mutavdžije, tkači i kovači. Tvrdi se da je slep u jedno oko, jer ga je obućar ubo šilom dok je radio na njegov dan. Svetac se nije naljutio nego samo išao pred nevoljnika i zaplakao, a potom ga blagosiljao.
Priča se da je jednom pretvorio zmiju u zlato, te je dao jednom siromašku da vrati dug, a ovaj kad je posle otkupio tu zmiju i vratio je svetitelju, on je opet pretovrio u zmiju i pustio da ode. Drugi put, kad je neki kasapin hteo da uzme nečiju kozu, a da je ne plati, koza se toliko opirala da nije mogao da je savlada. Svetitelj mu je rekao da najpre plati kozu, i kad je ovaj tako učinio, koza je sama pošla za njim. Treći put, neka je žena dala jednoj devojci neku stvar na zajam, a devojka umre ne vrativši zajam. Kad je žena zatražila da joj se pozajmljena stvar vrati, svetitelj je otišao na devojčin grob, i ona mu je iz groba rekla gde je stvar ostavila, te ju je svetitelj našao i vratio ženi. Jednom su lopovi ušli u stado Svetog Spiridona, u nameri da ukradu neku ovcu, a kad im nije uspelo, svetitelj im dade jednog ovna govoreći: „Evo, uzmite jednog ovna, da vam trud ne bude zaludan.“
IZVOR: Vikipedija
15. jun 2018. u 17:27
Vojislav Ananić
VELIČANSTVENE Srpske palate najlepše u Trstu
Kurtovići, Gopčevići, Škuljevići, Vučetići, Popovići… zadužili su Trst svojim radom, stvaralaštvom i donatorstvom. Tokom dva i po veka ove porodice uspevale su da očuvaju svoj identitet i pored duhovnih ostave i mnoga materijalna svedočanstva – vredne palate i zadužbine.Neke od najlepših palata u Trstu bile su nekada srpske i dok su stare porodice nestale ostale su njihove građevine koje i danas plene lepotom. Začetak razvoja savremenog Trsta pada u doba vladavine Habsburškog cara Karla VI koji 1719. proglašava Trst za slobodnu luku. Tada je počelo i doseljavanje pomoraca, trgovaca i zanatlija iz različitih krajeva. Među njima bio je i izvestan broj Srba kojima je Poveljom Marije Terezije iz 1751. odobreno da podignu svoju crkvu, osnuju crkvenu opštinu i otvore školu. Te ustanove su krajem 18. veka bile kulturni centri koje su posećivali Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Njegoš, Lukijan Mušicki, Joakim Vujić, Matija Ban, Josif Rajačić, Mihailo Obrenović i mnogi drugi. Dositej Obradović je između 1802. i 1806. bio gost Draga Teodorovića. Najrenomiraniji arhitekti ondašnjeg Trsta projektovali su i palate Čezevića, Riznića, Bota, Nikolića, Bajovića, Ivanovića, Rađenkovića, Cvijetovića, Kovačevića…iz Trebinja, a koji je sa braćom Petrom i Đorđem iz Rijeke prešao u Trst sredinom osamdesetih godina 18. veka. Kuću su na Trgu Ponte Roso sagradili 1791, a tokom prve četvrtine 19. veka nekoliko predstavnika porodice Teodorović je obavljalo funkciju predsednika Ilirske nacionalne zajednice – kaže Gordana Gordić, autor izložbe „Srpske palate u Trstu”, koja je otvorena u Etnografskom muzeju do 31. jula. Među palatama oko Velikog kanala je i ona braće Damjana i Jovana Riznića iz Sarajeva, koji su bili među prvim doseljenicima u Trstu. Podigao ju je Mihajlo Vučetić 1825. Njegov sin Jovan proglašen je za viteza, a bio je deputat u Bečkom parlamentu, jedan od partnera osnivača čuvene brodske kompanije „Lojd”. Nalazi se na Trgu Sant Antonio Nuovo, podignuta je 1886. po projektu Karla Mačakinija, a građena je uporedo sa podizanjem nove crkve Svetog Spiridona na parceli koja je bila u vlasništvu Ilirske zajednice još od 1765. godine. Monumentalna je i palata Petra Palikuće, poreklom iz Trebinja, koji je, iako nepismen, stekao znatan imetak trgovinom, a deo zaostavštine ostavio za stipendiranje siromašnih đaka – ističe Gordićeva. Ona navodi da je palata Kurtović na Trgu Ponte Roso 6 jedna od prvih srpskih kuća u Trstu. U vlasništvu je Srpske pravoslavne opštine, a 1832. Ilirskoj zajednici ju je ostavio Aleksandar Vukasović. U prizemlju je istoimeni kafe u koji su rado dolazili intelektualci, Tršćani, ali i stranci. Njen naručilac bio je Jovo Kurtović. Izgradnja palate veličine čitavog bloka osamdesetih godina 18. veka definisala je centralno mesto u Terezijanskoj četvrti, koja je tada bila u ekspanziji – objašnjava ona. Kurtović je radio sa braćom koja su trgovala u Smirni, Amsterdamu, Beču i Pragu, njegov brod je prvi prošao Suecki kanal, a uspostavio je stalnu trgovačku vezu Trsta i Amerike. Podignuta je 1832. na Trgu Venecija, a 1876. kupio ju je Hristifor (Risto) Škuljević, istaknuta ličnost i veliki dobrotvor. U palati je bio Konzulat, gde je 1922/23. živeo i radio tadašnji vicekonzul Ivo Andrić. Palata Gopčević (1850) jedna je od najlepših palata na istočnoj obali Jadrana. Naručilac i vlasnik bio je Spiridon Gopčević koji je 1850. ukazao poverenje tada mladom arhitekti Đovaniju Berlamu. Bogato dekorisana fasada nosi obeležja romantizma, a na glavnoj fasadi su predstavljeni car Lazar, carica Milica, Miloš Obilić i Kosovka Devojka – kaže Gordana Gordić. Bogatstvo Spiridona rasporodato je posle jednog riskantnog trgovačkog posla koji ga je odveo u bankrot, a u toj palati danas je Gradski pozorišni muzej. Jedna od najmonumentalnijih tršćankih građevina je pravoslavna crkva Svetog Spiridona koja je izgrađena 1753. Zbog nestabilnosti terena, crkva je posle sto godina morala da bude demolirana, a na istom mestu od 1861-1869. izgrađen je novi hram po projektu lombardijskog arhitekte Karla Mačakinija – kaže Gordana Gordić.
16. jun 2018. u 04:36
Vojislav Ananić
Srbi u Trstu nisu imali neku svoju nezavisnu istoriju. Poslovima i kulturom življenja bili su integrisani u tršćansko društvo na čiji je razvoj i ukupni preobražaj, koji je započeo početkom 18. i trajao do kraja 19. i početka 20. veka, presudni uticaj imala politika Habzburške monarhije prema ovoj severnoj jadranskoj luci i najvećem trgovačkom centru tog dela Jadrana. Trst je bio pod vlašću, ili, kako to pojedini istoričari pišu, pod zaštitom Habzburške monarhije, pa je politika Carstva prema Trstu, uticala i na mnoge aspekte života Srba u tom gradu. Marija Terezija je imala i direktan uticaj na položaj Srba odnosno „ilirske zajednice“ u Trstu. Srbi u Trstu su bili začetnici srpskog građanstva pre nego što je počela obnova srpske državnosti u 19. veku, a Trst je bio jedno od najznačajnijih duhovnih središta Srba van Srbije. Završetkom 19. i početkom 20. veka završilo se i razdoblje značajnije uloge Srba u istoriji Trsta. Trst je kroz modernu istoriju bio nadahnuće srpskim piscima i pesnicima kao jedan od centara duhovne obnove Srba. Istorija srpskog građanstva nikako ne bi mogla da mimoiđe istoriju Srba u Trstu.
16. jun 2018. u 05:02
Vojislav Ananić
SRPSKO GRAĐANSTVO U TRSTU – Miroslav Perišić
http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/eb_book/2017/ai_most/ai_most-2017-ch6.pdf
16. jun 2018. u 07:09
Vojislav Ananić
Evo brojčanih podataka:
1766. godine tršćanskih Srba bilo 50,a sa 1780-om godinom je taj broj porastao na 200.
Podatak je iz: “History of the Serbain Orthodox Church Community of Trieste”; Pavlowitch Stevan