Poreklo prezimena, selo Ošljane (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Ošljane, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je sastavljeno iz tri kraja: Starog Sela, Belobradiča i Klisure.
Staro Selo je na prisojnoj, južnoj strani Ošljanske Reke, koja izvire u podnožju planije Treska. Za vreme bujica reka ne nanosi štete ovom delu sela. Južno do ovog kraja je vis Mrtvina, istočno je Glama sa najvišim vrhom Janošnicom, zapadno je kosa Sv.Nikola, na kome su njive i vinogradi dok je na severu brdo Sv. Ilija na kome ima nešto pojata. Od Starog Sela do ušća Ošljanske Reke izdvojen je kraj Reka, u kome ima desetak kuća.
Belbradič (ili Belobradič) je na obema stranama Belobradičke Reke. Kuće su na liskunu, šljunku, pesku, ređe na običnoj zemlji. Kraj je opkoljen golim brdima, koji se zovu: Zdravča, Ljuti Kamen, Stanci, Igrušte, Gradska Glama i Golema Glama.
Klisura je na desnoj, prisojnoj strani istoimene reke. Donji deo Klisure, od ušća Ošljanske Reke niz Klisuru zove se Lukovski Kraj. Kuće su poglavito na peščanom nanosu. Ima nekoliko kuća, osobito u donjem – Lukovskom kraju – osoju na levoj obali Klisure. Ceo ovaj kraj opkoljen je visokim brdima, koja se zovu: Vrela Strana, Baljin Kamen, Rakovica, Golema Povitnica, Kozja Grbina i Orlov Kamen.

Vode.

Staro Selo: Voda se pije sa jakog izvora, zvanog Vrelo. Osim ovoga vrela ima više kladenaca, koji se zovu po porodicama. Ima i dva-tri bunara i sa njih se voda retko pije.
Belbradič: U ovome kraju se koristi voda za piće iz jakog izvora, koji se zove Vrelo. To je izvor Belobradičke Rečice. Osim toga voda se pije i sa kladenaca, bogatim vodom.
Klisura: U ovom kraju se pije izvorska voda i voda sa kladenaca.
Reka Klisura i potoci koji dolaze sa susednih kosa kroz ovaj zaselak ne čine nikakve štete.

Zemlje i šume.

Zemlje za obrađivanje ima vrlo malo i rasturena je po celom seoskom ataru. Najviše je ziratne zemlje u Ivanovo j Reci i Maznoj Livadi, udaljena od sela 2-3 kilometra. Oraća zemlja je vrlo slaba. Dobrih ispaša, utrina za sitnu stoku nema dovoljno. Ima nešto slabe ispaše u Livadici, Smilovici i Ivanskom Delu. Šume ima prilično u Gorunovcu, Istočnoj Krivulji, Malom i Velikom Dlbokom i Kozjem Potoku.

Tip sela.

Najstarije je Staro Selo a najmlađe Klisura. Staro Selo, dok se odatle Ošljane nije počelo spuštati u Klisuru, bilo je gusto naseljeno. Od kada se počelo pomicati naniže, kuće su se razredile. Najgušća je sada naseljena Klisura, i to od ušća Ošljanske Reke u Klisuru, pa sve do starog Kadibogaskog Klanca – najzgodnijeg prelaza iz Timočke Doline u Zagorje. Kroz ovaj kraj sela prolazi put Kraljevo Selo-Kadibogaz. Kuće se pružaju u dužinu oko 4 kilometra uz Klisuru do Kadibogaza (starog). One su pravilno poređane sa obe strane puta.

Starine u selu.

U Klisuri, na Gradskoj Glami, su zidine od nekog starog grada za koji se kazuje da su ga podigli „Latini“. Blizu gradskih zidina je temelj od neke zgrade za koju narod veruje da je tu bila crkva. Pored gradskih zidina nalazi se mnoštvo zgure i grivni. Ispod samog gradišta, u dvorištu osnovne škole, prilikom riljanja zemlje za vinograd našlo se mnogo ljudskih kostura. U groblju, kao i oko grada, nalaze se mnoge grivne staklaste mase, kao što su grivne na starom koželjskom groblju.
Kroz Klisuru je u doba rimske vladavine vodio je put iz Timočke oblasti u Arčar-Palanku.
U Klisuti ima 116, u Belobradiču 98 i u Starom Selu 150 kuća. U Klisuri je danas osnovna škola i opštinska sudnica.

Ime selu.

Ime selu doneli su, po predanju, prvi doseljenici i osnivači ovog sela iz Zagorja u Bugarskoj, od naziva „oslđ“.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Vrlo rano, po predanju pri kraju 17. veka, naseljeno je Ošljane iz vidinskog Zagorja po svoj prilici kada su se Tetevenci doselili u Crnu Reku (Veliki Izvor, Grljan i deo Zaječara). To je bilo u doba velikih ratova, vođenih između Austrije i Turske u vidinskoj oblasti, osobito oko Vidina. Jedan veliki rod, po imenom Brkinci, Baćinci, Dandunovci ili Dunjinci, došao je iz Ošljana zagorskog i ovom novom naselju dao ime sela iz koga su došli. Najpre su zauzeli mesto Osredak, polje iz brda Sv. Ilije, koje se danas zove Staro Selo. Odavde se jedan deo u toku Prvog ustanka iseli u Jasenicu. Iz Starog Sela, usled jakog namnožavanja – priraštajem, jedan deo Ošljana preseli se u Svinjište a potom, od 1850. godine, počnu seliti u Klisuru, Belbradič i njihove mahale, Reku, Lukovski Kraj i Leskovac.

-Ošljanci su se, u toku dugog boravka ovde, toliko prilagodili timočkoj sredini, da od svojih zagorskih osobina nisu očuvali ništa, ni jezik, ni nošnju niti običaje. Ošljane je danas najbolji predstavnik timočkog narečja. Ovi Zagorci suse toliko namnožili i poširili, da ih danas ima 323 kuće. Svi slave Nikoljdan. Pod novijim imenima danas su poznatiji kao:

-Prekršovci, Baćinci, Brkinci, Majinci, Kolarci, Velkovci, Ciganci, Cikulinci. Podrumkovci, Rnjinci, Pešumkovci, Miloševci, Dunjinci, Slavujovci, Pavlovci, Vučkovci, Neškovci, Golubovci, Budžinci-Cojinci, Ćatinci, Petrovci, Dandulovci, Dikinci, Grujinci, Katanci, Surudžijanci, Todorovci, Todorkinci, Zlateniči, Kalčinci i Čolakovci.

Docnijih doseljenika ima 61 kuća. I oni su svi iz Zagorja vidinkskog, doseljeni su u toku ratova sa početka 19. veka. To su:

-Todorovci, Jovanjdan, su iz Rakovice;
-Radojkovci, Sv. Petka, su iz Salaša;
-Topolovci, Aranđelovdan, su iz Belogračika;
-Miljkovci, Alimpijevdn, su iz Repljane;
-Ivkovci, Sv.Đorđe, su iz okolin Salaša;
-Naškovci, Stevanjdan, su iz Rakovcie;
-Kovačevci, Mitrovdan su iz Rejanovca i:
-Cigani-Romi, Sv. Vasilije.

Seoska slava je Sv. Arhanđeo Mihailo a zavetine su: Spasovdan, Petrovdan, Vidovdan i Sv. Nikola.

Groblje je na jednoj čuki, udaljenoj od sela oko kilometar.

IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.