Порекло презимена, село Ошљане (Књажевац)

2. децембар 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Ошљане, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је састављено из три краја: Старог Села, Белобрадича и Клисуре.
Старо Село је на присојној, јужној страни Ошљанске Реке, која извире у подножју планије Треска. За време бујица река не наноси штете овом делу села. Јужно до овог краја је вис Мртвина, источно је Глама са највишим врхом Јаношницом, западно је коса Св.Никола, на коме су њиве и виногради док је на северу брдо Св. Илија на коме има нешто појата. Од Старог Села до ушћа Ошљанске Реке издвојен је крај Река, у коме има десетак кућа.
Белбрадич (или Белобрадич) је на обема странама Белобрадичке Реке. Куће су на лискуну, шљунку, песку, ређе на обичној земљи. Крај је опкољен голим брдима, који се зову: Здравча, Љути Камен, Станци, Игруште, Градска Глама и Голема Глама.
Клисура је на десној, присојној страни истоимене реке. Доњи део Клисуре, од ушћа Ошљанске Реке низ Клисуру зове се Луковски Крај. Куће су поглавито на пешчаном наносу. Има неколико кућа, особито у доњем – Луковском крају – осоју на левој обали Клисуре. Цео овај крај опкољен је високим брдима, која се зову: Врела Страна, Баљин Камен, Раковица, Голема Повитница, Козја Грбина и Орлов Камен.

Воде.

Старо Село: Вода се пије са јаког извора, званог Врело. Осим овога врела има више кладенаца, који се зову по породицама. Има и два-три бунара и са њих се вода ретко пије.
Белбрадич: У овоме крају се користи вода за пиће из јаког извора, који се зове Врело. То је извор Белобрадичке Речице. Осим тога вода се пије и са кладенаца, богатим водом.
Клисура: У овом крају се пије изворска вода и вода са кладенаца.
Река Клисура и потоци који долазе са суседних коса кроз овај заселак не чине никакве штете.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање има врло мало и растурена је по целом сеоском атару. Највише је зиратне земље у Иваново ј Реци и Мазној Ливади, удаљена од села 2-3 километра. Ораћа земља је врло слаба. Добрих испаша, утрина за ситну стоку нема довољно. Има нешто слабе испаше у Ливадици, Смиловици и Иванском Делу. Шуме има прилично у Горуновцу, Источној Кривуљи, Малом и Великом Длбоком и Козјем Потоку.

Тип села.

Најстарије је Старо Село а најмлађе Клисура. Старо Село, док се одатле Ошљане није почело спуштати у Клисуру, било је густо насељено. Од када се почело помицати наниже, куће су се разредиле. Најгушћа је сада насељена Клисура, и то од ушћа Ошљанске Реке у Клисуру, па све до старог Кадибогаског Кланца – најзгоднијег прелаза из Тимочке Долине у Загорје. Кроз овај крај села пролази пут Краљево Село-Кадибогаз. Куће се пружају у дужину око 4 километра уз Клисуру до Кадибогаза (старог). Оне су правилно поређане са обе стране пута.

Старине у селу.

У Клисури, на Градској Глами, су зидине од неког старог града за који се казује да су га подигли „Латини“. Близу градских зидина је темељ од неке зграде за коју народ верује да је ту била црква. Поред градских зидина налази се мноштво згуре и гривни. Испод самог градишта, у дворишту основне школе, приликом риљања земље за виноград нашло се много људских костура. У гробљу, као и око града, налазе се многе гривне стакласте масе, као што су гривне на старом кожељском гробљу.
Кроз Клисуру је у доба римске владавине водио је пут из Тимочке области у Арчар-Паланку.
У Клисути има 116, у Белобрадичу 98 и у Старом Селу 150 кућа. У Клисури је данас основна школа и општинска судница.

Име селу.

Име селу донели су, по предању, први досељеници и оснивачи овог села из Загорја у Бугарској, од назива „ослђ“.

Постанак села и порекло становништва.

Врло рано, по предању при крају 17. века, насељено је Ошљане из видинског Загорја по свој прилици када су се Тетевенци доселили у Црну Реку (Велики Извор, Грљан и део Зајечара). То је било у доба великих ратова, вођених између Аустрије и Турске у видинској области, особито око Видина. Један велики род, по именом Бркинци, Баћинци, Дандуновци или Дуњинци, дошао је из Ошљана загорског и овом новом насељу дао име села из кога су дошли. Најпре су заузели место Осредак, поље из брда Св. Илије, које се данас зове Старо Село. Одавде се један део у току Првог устанка исели у Јасеницу. Из Старог Села, услед јаког намножавања – прираштајем, један део Ошљана пресели се у Свињиште а потом, од 1850. године, почну селити у Клисуру, Белбрадич и њихове махале, Реку, Луковски Крај и Лесковац.

-Ошљанци су се, у току дугог боравка овде, толико прилагодили тимочкој средини, да од својих загорских особина нису очували ништа, ни језик, ни ношњу нити обичаје. Ошљане је данас најбољи представник тимочког наречја. Ови Загорци сусе толико намножили и поширили, да их данас има 323 куће. Сви славе Никољдан. Под новијим именима данас су познатији као:

-Прекршовци, Баћинци, Бркинци, Мајинци, Коларци, Велковци, Циганци, Цикулинци. Подрумковци, Рњинци, Пешумковци, Милошевци, Дуњинци, Славујовци, Павловци, Вучковци, Нешковци, Голубовци, Буџинци-Цојинци, Ћатинци, Петровци, Дандуловци, Дикинци, Грујинци, Катанци, Суруџијанци, Тодоровци, Тодоркинци, Златеничи, Калчинци и Чолаковци.

Доцнијих досељеника има 61 кућа. И они су сви из Загорја видинкског, досељени су у току ратова са почетка 19. века. То су:

-Тодоровци, Јовањдан, су из Раковице;
-Радојковци, Св. Петка, су из Салаша;
-Тополовци, Аранђеловдан, су из Белограчика;
-Миљковци, Алимпијевдн, су из Репљане;
-Ивковци, Св.Ђорђе, су из околин Салаша;
-Нашковци, Стевањдан, су из Раковцие;
-Ковачевци, Митровдан су из Рејановца и:
-Цигани-Роми, Св. Василије.

Сеоска слава је Св. Арханђео Михаило а заветине су: Спасовдан, Петровдан, Видовдан и Св. Никола.

Гробље је на једној чуки, удаљеној од села око километар.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Tomislav Nikodijević

    Stanovnici sela Ošljana nisu bugarskog porekla, već potiču iz Metohije sa planine Čičevice (Ćićevice) gde i danas postoji albansko (šiptarsko) selo Ošljane. Nemoguće da su potpuno zaboravili bugarski govor, nego govore kosovsko-moravskim narečjem. Susedno selo je poreklom iz Stare Zagore, Novo Korito i oni govore rudimentarnim bugarskim jezikom. Postojalo je i selo Ošljane kod Velikog sela kod Beograda, u okuci Dunava, ali je ono raseljeno. Moji stari su govorili da su doseljeni iz Toplice i da tamo imamo familiju. Neki ovaj kraj zovu Torlak, a on je zapravo Zaglavak. Postoji i Torlak u Beogradu. (Treba pogledati neki od Godišnjaka grada Beograda). Ošljane je verovatno naseljeno posle 1833. g. kada su proterani Turci. Marinko Stanojević je napravio zbrku nepravilno tumačeći Vidinski defter. ugari su naselili Zagradje preko Timoka, deo Grljana, deo Vratarnice, deo Velikog Izvora, Novo Korito. Granica je pomerena posle Versajskog mira.