Poreklo prezimena, selo Marinovac (Zaječar)

Poreklo stanovništva sela Marinovac, Grad Zaječar – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Kuće ovog sela su na severnom delu Tupižnice, vrlo kamenitom kraju. Kroz sredinu sela protiče bezimeni potok a ograničeno je skoro sa svih strana brdima i planinskim povijarcima. Na južnoj strani sela je Vrlaja, na zapadu Didina Padina, Golema Arnica i Izvarna a na severnoj Golemi Kamen. Osim Golemog Kamena cela je okolina sela pod šumom. Dve trećine sela je na levoj strani potoka, dok je u „mrtvini“ (osoju) tek jedna trećina. Kuće su poglavito na kamenoj podlozi.

Vode.

Potok je vrlo bujan i plahovit. Kada nadođe pričinjava znatne štete selu, noseći kamenje i pesak zasipajući zemljište u dolini potoka. Dešava se da tom prilikom odnese i po neku kuću. Otuda se kuće pripijaju sve više uz brdo a mnogi se sela ne svoje pojate. Pije se voda sa tri izvora, jedne česme i desetak bunara. Bunari presušuju preko leta te selo ne bi moglo opstati ovde bez pomenutih izvora i česme. U okolini su jači izvori u Mirejini, Izvori i Glavanovcu.

Zemlje i šume.

Zemljište je vrlo brdovito i krševito; dobre zemlje za obrađivanje ima vrlo malo. Tanki sloj zemlje se brdovitog zemljišta spira kiša i nosi u Timok, jer je šuma većim delom uništena. Ziratna zemlja je u ovim mestima: Smrdan, Prdljivac, Popadijin Krst, Debeli Drvji, Polje, Stubal, Valjavište, Vilipovo, Vrtača, Stublica, Glog, Lukovište, Buk, Dubrava, Tupin, Mirejin, Vrlaja, Godaš i Krušje. Zbog slabog zemljišta meštani se u jačoj meri bave stočarstvom, uzgojem ovaca i koza. Utrine su na ovim mestima: Odar, Glavanovac, Ravni, Srednji Put, Pandiral, Šopur, Didino Lice, Ostrc i Golema Arnica. Sva ta mesta su na Tupužnici, na njenoj visoravni i njenim stranama. Šume su na Golemom Kamenu, Vrlaji, Svrliškom Vr’u, Srednjem Putu, Podvezi (zemlji),Orničkoj Ravni, Šopuru, Glavanovcu, Tumbi i dr.

Tip sela.

Marinovac je uglavnom zbijenog tipa, ali su kuće nešto razređenije no u okolnim selima. To dolazi usled vrlo neravnog zemljišta na kome su kuće. Kuće su bez ikakvog reda rasturene i tek pored glavnog seoskog puta se primećuje izvesna pravilnost, jer su kuće pored puta poređane.
Najgušći kraj sela je oko škole. Selo iz dana u dan, usled namnožavanja, postaju zbijenije. Selo je podeljeno na tri kraja ili „male“ – Gornji Kraj, Donji Kraj i Vrlaja. Marinovac im i zaselak zvani Stubal gde su ranije imali svoje bačije i svoja imanja. Posle srpsko-turskog rata 1876-1878. godine, sopstvenici tih bačija-pojata počeli su napuštati svoje kuće u Marinovcu i seliti se na svoja imanja u Stublu sve češće izražavajući želju da se pripoje susednoj i bližoj opštini – selu Vrbica.

Starine u selu.

Pored već pomenutog Selišta u ataru ovog sela postoji još jedno Selište o kome se priča da su tu živeli „Latini“, o čemu nema nikakvih tragova. Istočno od Golaša je Presilski Kamen na kome postoje tragovi od neke građevine. Narod zidine zove Grad. Zapadno od Grada su Carska Vrata, tesnac kojim se jedino moglo prići gradu Koželju. Ispod Grada pronađeni su ostaci od strelica i starog oružja. Blizu Grada, na visu Čuki, je staro groblje na kome i danas ima kamenitih ploča. Prilikom prekopavanja ovde su pronađene ljudske kosti, razne sprave – motike, budaci i dr. U Stublu je otkopavana nekakva „crkva“. Malo niže je treće Selište u kojoj su živeli Latini. Na mestu Kaluđerovu su nekakve zidine, koju zovu Manastirište. Tu, osim jednog izvora, nema ničega više.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

O postanku sela se ništa ne zna pouzdano. Priča se da se Marinovac naselio iz sela Trnovca – Srez timočki. U mestu Prdljivcu stanovali su, vele, nekakvi Bugari a pored njih i neki Marinovčani. Bugari su se odselili neznano kuda. Priča se da se to desilo pre više od jednog veka. Pošto je to mesto visoko, hladno i vetrovito, selo se spuštalo naniže, dok nije zauzelo sadašnji položaj. Na ranijem mestu su danas pojate.

Najstariji rodovi su doseljeni u toku 18. veka.

-Živankiči, Aranđelovdan. Jedni od njih se zovu:
-Gajdarci.
-Topliči, Nikoljdan. Drže da su se ovde vrlo rano doselili iz Svrljiške Tople ili Šuman-Tople, te su otuda i ime dobili. Rođakaju se sa porodicom znamenitog junaka Hajduk-Veljka Petrovića. Jedni se zovu:
-Stankovci.
-Paljiči, Nikoljdan. Neki od njih su poznatiji kao:
-Treniči, Kuliči i Lilićeviči. Ne zna se odakle su se doselili.
-Ljubiči, Alimpijevdan. Novija su im imena:
-Stajkiči ili Stajćoviči. Pod istim imenom ima ih i u Vrbici, Srezu timočkom. Vrlo rano su se doselili iz Kozje u pirotskom okrugu, ili su iz Pandirala.
-Popovci, Sv.Đorđe. Vrlo davno su se doselili iz Selačke, Srez timočki. Jedni od njih poznatiji su kao:
-Slakovci.
-Živkovci, Alimpijevdan.
-Đurđijiči, Nikoljdan, su poznati i kao:
-Drapljiči.
-Pavkovci, Nikoljdan.
-Vučijiči, Sv.Đorđe. Stanuju u Buku, gde su naseljeni zbog svojih imanja.
-Nešiči, Alimpijevdan.
-Mišiči, Aranđelovdan, su kao Švikljiči starinom iz „Arnautluka“. Jedni se zovu:
-Velimirovci. Priča se da su otuda najpre doselili u Baučevicu, Srez boljevački a potom ovamo. Doselili su se zbog turskog nasilja.
-Znepoljci, Stevanjdan, su se doselili vrlo davno iz Znepolja u Bugarskoj.

Noviji doseljenici:

-Cvetkovci, Sv.Petka,su starinom iz Lom-Palanke u Bugarskoj. Predak im je ovde bio sluga, pa se naselio.
-Spasiči, Sv.Đorđe, su iz Debelice.
-Nedeljiči, Sv. Vrači, su od istoimene porodice u Leskovcu, Srezu zaječarskom.
-Magliči, Jovanjdan su starinom iz Kozja, blizu Pandirala.
Postoji i nekoliko kuća Cigana-Roma, koji slave S. Vasilija.

Zavetine su: Lazarevdan, Vaskrs, Spasovdan, Ilindan, Rusalnica i Pantelijevdan.

Groblje je na jednoj uzvišici, udaljenoj od sela kilometar i po.

IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.