Poreklo prezimena, selo Mali Izvor (Zaječar)

Poreklo stanovništva sela Mali Izvor, Grad Zaječar – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je u podnožju planine Vetrena, ogolelog visa Pavlova Sada i Ivarke (Iverke), iznad puta Knjaževac – Zaječar. Selo j uglavnom okrenuto jugu i zapadu. Zemljište je uopšte brežuljkasto, te su otuda pojedini krajevi sela razdvojeni humkama, jarugama i potocima. Neke kuće su na peskuši i kamenu – Beli Potok i Graničak, druge na crnici – Krčeta a treće na ilovači i peskuši – Brešnjak.

Vode.

Seoska Reka nastaje iz mnogih potoka koji silaze sa okolnih visova, ali najveći deo vode dobija se iz Kotlina i Vrela. Ne nanosi štete selu, osim što se, kada nadođe, izliva ispod sela, te plavi njive i bašte i timočkoj dolini.
Iznad sela je jak izvor Kotline. Drugi je takođe jak u Krčetima – Vrelo. Pod Vetrenom je izvor Češma. U Brešnjaku su dva kladenca, Stublina i Šumankovski Kladenac. U Graničaku se pije voda sa izvora Češma, ispod puta Knjaževac – Zaječar. U mestu Zmijancu je istoimeni izvor, koji je vrlo jak. Osim toga u selu je nekoliko bunara.

Zemlje i šume.

Zemlja za obrađivanje je mahom u ravnici, u dolini Timoka, na kojoj vrlo dobro rađaju strna žita i kukuruz. Zemlja je oko sela i u samom selu izmeđi pojedinih mala, ali nije grupisana. Mesta na kojima seoske njive se zovu: Šumak ili Krušak, Venovac ili Raskrug, Tursko Guvno, Brekinje, Žabarci, Lisičak, Konopci i Timok. Pošto je istočna i severoistočna strana brdovita i neplodna tu je oko 100 pojata, na mestima: Lokva, Sinja Lokva, Goli Bil, Kaluđerovac, Jasenov Bil ili Jasenjaku, Stranju i Ljiljači. Šuma je sva seoska. Ona je na istočnoj strani, gde su i utrine, u podnožju Vetrena na Gradištu, Ivarki, Zmijancu, Vlaškoj i Rudini. Šuma je bukova, hrastova i graničeva.

Tip sela.

Mali Izvor se tipom razlikuje skoro od svih sela u ovoj oblasti. Podeljen je u četiri male ili kraja: Brešnjak, Beli Potok, Krčeta i Graničak. Brešnjak ili Selo je najveći kraj i u njemu su kuće najviše zbijene, osobito na desnoj obali rečnoj. Kuće su oko rečice koja se zove Reka. Ovde je, do srpsko-turskog rata 1876-78. godine, bilo jedno selo, pa se odatle raselilo u ostale, pomenute, krajeve zbog teskobe i nemogućnosti širenja. Pojedinih porodica istog roda, zbog ovoga, ima u svim krajevima. Na levoj obali reke kuće su nešto razmaknutije.
Beli Potok je severno od Brešnjaka. I tu su kuće zbijenije ali, zbog prirode zemljišta ima i razmaknutijih. Južni deo Belog Potoka zove se Kaluđer ili Kaluđerovac.
Krčeta je severno od Brešnjaka, udaljen 500-600 metara. I ovde su kuće vrlo zbijene, bez ikakvog reda a sve zbog uštede zemlje. Jedan deo ove male zove se Nenadica.
Graničnik je severno od Krčeta na udaljenosti od 400 metara. U ovom kraju zemljište je vrlo strmeno, te su kuće zbog toga podizane prema prirodi zemljišta i dosta su razmaknute.

Ime selu.

Meštani selo zovu Izvor. Tako je zabeleženo i na karti iz 1718. godine, načinjenoj po požarevačkom miru (Iswor). Ime selu je došlo od reči „izvor“. Službeno se zove Mali Izvor za razliku od Velikog Izvora u Zaječarskom srezu.
Beli Potok se zove po beloj zemlji, Krčeta je, kako kažu meštani, nazvana po krčmi. Graničnik je dobio ime zbog drveta granica. Tursko Guvno je mesto gde je bilo tursko gumno. Konopci je mesto koje je bilo podeljeno konopcima, kada su Turci isterani odavde.
Ispod visa Vetrena su mesta Venovac i Selište. Tu je najpre zasnovan Izvor.

Starine u selu.

U Ljutom Dolu je otkopano jedno crkvište. Misli se da je tu bila crkva posvećena Sv. Arhangelu. Vetren je bio, kažu, „latinski grad“. Tu se nalaze ruševine od gradskih zidina, „tugle“, malter, komadi starinskog oružja, parčad sudova itd. Severno od Vetrena je Gradište, na kome ima takođe ruševina gradskih. Pored njega se nalaze neke grobnice. Ispod sela, u Timoku, ima tragova pravog kaldrmisanog puta, koji je vodio u grad Ravnu. Gradili su ga, vele, „Latini“. U Kotlinama ima staro groblje, u kome su sahranjivani meštani Malog Izvora. U Omarici ima tragova staroga rudarstva, okna rudarska, zgura itd. Vađeno je, kako se priča, srebro i zlato.

Poreklo stanovništva.

Najstariji rodovi su:

-Borojinci, Nikoljdan, su najstariji rod. Oni sebe smatraju za „ćutuklije“. Da je tako vidi se po tome što je razgranat rod, po svim krajevima sela. Oni su poznati pod ovim prezimenima:
-Cicijarci, Živulovci i Dangupci.
Najstariji ljudi tvrde da su oni ogranak vrlo starog roda u Trnovcu i Borojiči u Drenovcu u Srezu timočkom. To se vidi po tome što slave istu slavu.
-Kalčovci, Kalčinci i Međinci, Nikoljdan, su starinci. Ima ih u Selu i Krčeti.
-Ivanovci (Gajdarovci), Nikoljdan, su starinci. Ima ih u Brešnjaku, belom Potoku i Krčeti.
-Svilarci, Nikoljdan, su starinci.
-Vidojinci, Sv.Đorđe, su vrlo stari i razgranat rod. Staro ime im je:
-Čuljinci a novije:
-Kovačevci i Dojkinci.
-Velkovci, Sv. Đorđe, su starinci.
-Adžebovci, Jovanjdan, su „ćutuklije“. Jedan deo od njih se zovu:
-Kukuruzarci.
-Uzunovci, Stevanjdan. Ne zna se njihovo poreklo.
-Perčinkovci, Mitrovdan, žive u Krčeti
-Ninkinci, Sv. Đurđe, su doseljenici, ali se ne zna odakle su. Jedni se zovu:
-Pavunovci.
-Čvoruganovci ili Čvorugaovnci, Mitrovdan, su u Graničaku, ali se na zna njihovo poreklo.
-Sardarovci ili Serdarovci, Sv. Đorđe, su se doselili iz Rakovice u Bugarskoj, sredinom 18. veka. Predak im se zvao Sardar ili Serdar. Jedna grana od njih zovu se:
-Rajkovci.
-Milosovci, Sv. Đorđe, spadaju među starije i razgraatije rodove. Od njih su današnji:
-Petrijanci, Buzdijarci, Bojedžijci, Ploskanovci, Veselinovci, Milčinci, Marinkovci, Čubrinci i Bankovci. Doselili su se iz Radičevca u Zaglavku, Pri doseljenik se zvao Milosav, po kome im je i osnovno ime. Danas su živi njegovi praunuci.
-Terzijci, Nikoljdan, su se doselili iz Bele Reke u Bugarskoj, sredinom 18. veka. Ima ih u svim krajevima sela. Novija prezimana su im:
-Zdravkovci i Pećanci.
-Šajtinci, Nikoljdan, su iz Zagrađa u Srezu zaječarskom. Doselili su se pre 150 godina. Stara su porodica. Ima ih još u Zagrađu.
-Krsjaninci (Stojinci), Nikoljdan, su se doselili iz Rakovice u Bugarskoj. Prvi je došao Stoja Krsjanin, te se zovu i Stojinci. Doselili su se sredinom 18. veka.
-Simionovci, Mitrovdan, su doseljenici, ali se ne zna odakle.
-Delijarci, Sv.Đorđe, su došli, po jednima, iz Rakovice, po drugima iz Staropatice u Bugarskoj. Prvi se doselio Marko Delijarac pre 150 godina. Zovu se još i:
-Đogurci i Purćinci.
-Džoninci, Sv. Đorđe, su iz Zagrađa, Sreza zaječarskog, doseljeni pre 120 godina.
-Paralondžinci ili Parajinci ili Tabakovci, Mitrovdan, su se doselili iz Drvenika, Sreza zaglavskog, između 1815. i 1833. godine. Doselila su se braća Paun, Miša i Pavle, te se njihovi potomci zovu po njima:
-Paunovci, Mišinci i Pavlovci. Jedni od ovih se zovu:
-Konijaci (po ženi Koniji), po slavi se zovu i:
-Gmitrovci. U Drvniku su poznati kao Rkmanovci.
-Cokinci, Nikoljdan, su doseljenici iz Rakovice u Bugarskoj. Doselili su se pred oslobođenje 1833. godine. Pri doseljenik je Coka. U Rakovici se zovu Zukljinci.
-Dedejci, Sv. Petka, su se doselili kad i Cokinci iz Rakovice u Bugarskoj. Tamo se zovu Dečkovci.
-Golupci, Sv.Đorđe, su iz Koželja, Sreza timočkog. Doselili su se oo 1833. godine.
-Šiljćinci, Nikoljdan, su se doselili pred oslobođenje iz Rakovice u Bugarskoj.
-Drndarci, Nikoljdan, su iz Grljana, Sreza zaječarskog. Uljezi su. Tamo se zovu Mađovci.
-Blčinci, Sv.Đorđe, su se doselili iz rakovice u Bugarskoj. Prvi je došao Blča.
-Vlasi ili Beđovci, Nikoljdan, su takođe iz Rakovice u Bugarskoj, doseljeni oko 1833. godine.
-Šumankovci, Sv. Đorđe i Sv. Vasilije, su poreklom iz Selačke, Sreza timočkog. Uljezi su.
-Ljupkovci, Mitrovdan, su poreklom iz Borovca, Sreza timočkog. I oni su uljezi.
-Barlinci, Nikoljdan, su iz Lenovca, Sreza zaječarskog. Uljezi su.
-Banačani, Aranđelovdan, su iz Banata.
-Belinski, Sv. Petka, su iz Ošljana, Sreza timočkog. Uljezi su.
-Kopljarci, Aranđelovdan, su iz Novog Korita, Sreza timočkog.
-Najdanovci, Sv. Vasilije, su Cigani-Romi iz Debelice osim jednog, koji se doselio iz Rakovice.

Zavetine su Vaskrs i Spasovdan.

Groblje je uz samo selo, udaljeno 500 metara.

IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.