Poreklo prezimena, selo Lepena (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Lepena, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Ovo selo je na sredokraći između sela Donje Sokolovice i Valevca, na bučjanskom drumu, u dolini Bučjanske Reke. Otvoreno je sa istoka i zapada, te je izloženo udaru raznih vetrova.

Vode.

Bučjanska Reka ne čini nikakve štete selu. Meštani koriste vodu za piće iz bunara.

Zemlje i šume.

Dobre zemlje za obrađivanje ima malo. Najviše je ima u dolini Bučjanske Reke. Tu su im njive, voćnjaci, livade i ponešto šume. Utrine su im zajedničke sa selom Valevcima, sa kojima čini zajedničku opštinu, u Konjarniku i Rojkinom Delu.

Tip sela i zanimanje stanovništva.

Selo je zbijenog tipa. Narod se bavi stočarstvom, osobito uzgajanjem ovaca i koza. Bačijanje je na izmaku, kao i celoj oblasti, jer je utrine sve manje. Selo ima 78 kuća.

Ime selu.

Nije poznato otkuda je došlo ime ovom selu. Svakako je staro ime.

Starine u selu.

Do nedavno je na Starom Selištu bila česma sa koje su stanovnici starog sela Lepene koristili vodu za piće. Osim toga, nema nikakvih drugih tragova života na ovom mestu.
U Grobišnom Potoku nalaze se stari turski grobovi, gde se nalaze nadgrobni spomenici, na kojima se vide izrezani turski turbani. Kod Golemog Drveta su se sahranjivali stari Lepenjani, pa su ga docnije napustili, te su se sahranjivali zajedno sa umrlim stanovnicima Donje Sokolovice. U ataru ovog sela ima dosta usamljenih grobova, obeleženih nadgrobnim spomenicima, o kojima se priča da su se tu sahranjivali umrli od čume ili kuge.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Četvrt časa hoda od sela, na severu, nalazi se mesto Staro Selište. Priča se da je selo prvobitno bilo na tom mestu a docnije se zbog „čume“ i ratova raselilo, pa su jedni došli na sadašnje mesto, gde je danas Lepena, dok su drugi otišli u „Moravu“. U Moravi su neki od njih ostali a neki vratili, po oslobođenju 1833. Godine, na svoja imanja, ali se u narodu ne pamti koji su se rodovi odselili ni koji su se vratili.
Skoro svo je stanovništvo starinačko. Starinački rodovi su:

-Košavci, Sv.Đorđe jesenji.
-Kubatovci, Sv.Đorđe jesenji.
-Stamatovci, Nikoljdan.
-Krepinci, Sv.Đorđe jesenji.
-Šumkinci, Nikoljdan.
-Crepnjari, Sv. Đorđe jesenji.
-Cvejinci – Zagorci, Sv.Đorđe jesenji. Priča se da su Cvejinci doselili iz Zagorja.
-Petkovci, Sv.Đorđe jesenji.
Od ovih starih iseljenika u Moravi, pričaju meštani, ima još u Jagodini, ali ne znaju poimence nazive rodova.

Noviji doseljeici:

-Štularci, Nikoljdan, su se doselili iz Koželja u Srezu timočkom kao „nakalamkovci“.
-Sretkovci, Jovanjdan. Starina im je iz Bučja, od porodice Martinci. I oni su „nakalamkovci“.

Groblje je udaljeno od sela oko 300 metara i zajedničko je sa Donjom Sokolovicom.

Zavetine su Blagovesti, Vaskrs, Sv.Prečista, Sv. Arhanđeo i Ilindan.

IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.