Poreklo stanovništva sela Borovac, Grad Zaječar – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Od sela Vrbice na sever, u dužini od čitavog časa hoda, nalazi se selo Borovac. Svojim položajem potpuno se razlikuje od ostalih sela u Timoku. Od Vrbice polazi jedna planinska greda duž Timoka, na sever, pod raznim imenima: Tudorica, Karaljupka, Popov Kamen, Popuša, Osoj, Davnjanica, Šupljica, Venac, Popajen Trap i Mišinski Vrh, kojim se ta planinska kosa završava kod ušća Janoševog Potoka u Timok. Ta je greda okrenuta istoku i izbrazdana manjim potocima i padinama, u kojem je selo Borovac. U južnom delu kosa je mnogo oštrijeg nagiba prema Timoku, dok je u severnom blažeg. Južni deo sela (Belilo) je bliži Timoku a severni dalje, u brdu.
Vode.
Potoci Široka Padina, Rakljica,Mandarinski Potok i Vidrinska Padina, koji protiču kroz selo ne nanose štete selu, jer oni protiču samo za vreme kiše i topljenja snega, inače presahnu. Timok takođe ne plavi selo, jer su kuće u brdu. U celom selu ima nekoliko slabih izvora kladenaca i oko dvadeset bunara sa kojih se poglavito koristi voda za piće.
Zemlje i šume.
Selo poseduje prilično ziratne zemlje, koja je kako oko sela, tako i u samom selu, između pojedinih krajeva. Može se podeliti, uglavnom, na dva dela: na zapadni – brdoviti i istočni – ravni. Zapadna strana je brdovita, pogodna za vinogradarstvo; tamo su vinogradi koji daju odlučno vino. Istočna je strana prava ravnica i ona je na desnoj strani Timoka. Vrlo je plodna. Osobito dobro uspevaju kukuruz i strna žita, jer je zemljište poglavito „muljak“, rečni nanos.
Najdalje je mesto udaljeno ne više od 45 minuta hoda od krajnjih seoskih kuća. Selo nema utrine za stoku, te se stočarstvom vrlo malo bavi. Obično se stoka goni na pašnjake drugih sela, osobito Malog Izvora i Ošljana, gde plaćaju „utrinsko“. Nešto bolje šume ima u Trebežini. Ona je bila „selska“ pa su je izdelili, te danas svaki ima tamo svoj deo.Pored ove šume ima nešto sitnije šume na stranama Popuše, Davnjanice u Šupljice.
Tip sela.
Dok je selo bilo u starom selu, u Belilu, bilo je zbijenog tipa. Taj tip su silom održavali kako Turci tako i, posle oslobođenja, naše vlasti. Pošto je današnje selo postalo od pojata, koje su po pravilu uvek razbijene, ne može se i od današnjeg sela očekivati da bude zbijenog tipa, te je selo sada razbijenog tipa. Selo je izdeljeno na pojedine gomilice, grupe kuća koje su negde potpuno zbijene, ali su uglavnom podaleko udaljene jedna od druge. Neke od tih grupa nazivaju se po imenima porodica a neke po mestu, potoku, padini – na kojima su. Između grupica kuća je razmak od 100 pa do 800 i 1000 koraka. Počevši sa juga grupe kuća mogu se nabrajati ovako: Drake – potok, Gložak, Kraj Timoka, Belilo ili Staro Selo, malo dalje ka severu od Gložana. Ove tri grupe čine južni deo sela. Severni kraj od Belila je udaljen oko 10 minuta hoda. Veći deo njegov je poznat kao Beli Breg. Pojedine grupe kuća poznate su pod ovima imenima: Gradište – pod Davnjanicom, Rakljica – potok, Paunovska Padina, Kučerovac, Široka Padina, Mišinci, Vidrinci, Mandarinci, Surudžijdži i Beli Breg. Kako su ove grupe kuća rasturene po celoj strani borovačke grede ne može se utvrditi nikakav tačan raspored, kako u selu, tako ni u pojedinim grupama kuća. Većinom su krajevi povezani putevima a između pojedinih grupa su, naročito gde je veći prostor, njive i vinogradi.
Ime selu.
Borovac se tako oduvek zove. Nema nikakvih predanja o postanku njegovog imena, ali je po svoj prilici postalo od reči bor.
Starine u selu.
Rusalijska groblja su odmah od Starog Sela (Belila), severno. Tu se iskopavaju ljudske kosti, grivne (za ruke) itd. Pričaju da su se tu kopali „Džidovi“, koji su bili vrlo jaki. Zovu ih „Latinska Grobišta“. Ovakvih rusalijskih grobalja ima i u Belom Bregu i Pudarnici (gde su Stojanci). Tamo ima nekakvo poveće kamenje, često izdubljeno u obliku osmostrane prizme ispod koga su meštani nalazili koščice i ugljevlje.
Crkvišta ima u Kaluđerovcu. Kažu da je tu bila crkva (manastir), gde je nastradao sabor od Turaka. Tu su nalazili topovsku đulad.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Borovac se od ostalih sela u Timoku odlikuje po svojim mnogim selištima. Postoji jedno predanje po kome je Borovac bio „u Zagradsko“, a to se potvrđuje i vrelom – kladencem, koji se i danas tako zove – Borovac. Zna se pouzdano da je selo Borovac bilo u Selištu. Odatle, ne zna se zbog čega, iselilo u Belilo, koje se danas zove Staro Selo. Priča se da je na današnjem mestu Borovca bilo selo u kome su živeli Vlasi. Šta je sa njima bilo – ništa se ne zna. U doba dok su živeli u u Starom Selu – Belilu, zna se izvesno, ovde su bile borovačke pojate (kolibe), razbacane po celoj istočnoj padini borovačke kose. Nešto pre oslobođenja ovih krajeva od Turaka, selo se, zbog tegobnog prostora i oskudice u pijaćoj vodi, počelo polako seliti na svoje pojate i pretvarati ih u stalna mesta življenja. Turci to nisu dopuštali, novosagrađene kuće su palili i gonili meštane da se vrate u Belilo. Pa i posle oslobođenja srpske vlasti nisu dozvoljavale ovakvo seljakanje sve do pre 80-90 godina, kada im je to napokon dozvoljeno. Na taj način Staro Selo – Belilo su meštani uglavnom napustili pa od pojata nastane prošireno selo dok je u Belilu ostalo oko 20 kuća.
Stanovništvo se može podeliti u dve grupe; na starije, o čijem poreklu ili nema nikakvih predanja ili su ona nepouzdana i na mlađe, čije se poreklo može pouzdano utvrditi.
Stariji rodovi:
– Ovramci ili Avramci (od kojih se jedni zovu po balti, tj sekirčetu, Baltijci), Cvejinci, Spasiči, Ganiči, Ljuštejci, Surudžijci, Inđiči, Avdijci i Šijakovci. Svi slave Nikoljdan. Razrodili su se.
– Šajtinci (Šajtanovci) i Debeljaci ili Debeljakovci su jedna „sojevina“. Priča se da su davno, kada su „Latini“ stradali kod Vratarnice i kada je „latinska“ crkva podignuta u Vratarnici, živeli braća Jovan Šajtan i Živko Debeljak i kao hajduci ubijali Turke. A toliko su, vele, bili vešti gađanju, da bi jedan drugome skidali puškom jaje sa glave, gađajući sa Šupljice na Ranđelovski Kamen – visovi iznad sela. Po određenom predanju ovaj rod se doselio iz mesta Radulova u Bugarskoj od starine. Šajtinci slave Nikoljdan, a Debeljaci su preuzeli Alimpijevdan.
– Dazdarci ili Dizdarci i Tobožarci, Aranđelovdan. Po predanju su se doselili vrlo davno iz Vlaške.
– Bojanci, Nikoljdan;
– Leginci ili Latinci, Nikoljdan i;
– Cujćinci, Aranđelovdan se priča da su „doselci“, ali odakle – ne zna se pouzdano. Za Legince-Latince kazuje se da su se doselili odnekuda „iz Latinsko“ po tome se tako i prezivaju a za Cujćince se tvrdi došli „odozgo“, iznad Knjaževca.
– Arnavuti. Za njih se tvrdi da su se doselili iz Arnautluka. I danas su zli, uvek gotovi na boj.
Mlađi rodovi.
– Mandarinci, Sv. Vrači. Doselili su se pre 150-200 godina iz Dejanovca u Zaglavku. Najpre je došao neki Bogdan Mandara. Od njih se jedni zovu:
– Mišinci. Danas žive peti pojas-koleno od Mandare.
– Stojanci, Mitrovdan. Starina im je u Štitarcima u Zaglavku. Doselili su se odavno – „još kada je Turčin vladao“. Od ovog roda su, po svoj prilici;
– Vidrinci i Grujinci, jer su i oni doseljeni iz Štitaraca a svi slave istu slavu.
– Videnovci, Sv. Đorđe, su starinom iz Jakovca. Privedeni su na imanje pre 80-90 godina.
– Šajđenovci ili Šegenovci, Nikoljdan, su se doselili pre 60 godina iz „Zagradsko“.
– Bugari („Gergo“), Jovanjdan, su doseljeni pre 50 godina iz Rakovice u Bugarskoj.
Pored ovih ima dve kuće doseljeničke iz Debelice (Sv. Jovanovci) i dve kuće iz Drečinovca (u Svrljigu). Domazeti su. Slave Sv. Todora.
Seoska slava je Spasovdan a zavetine Sv. Trojice i Sv. Jovan. Spasovdan praznuju zbog grada.
Selo ima samo jedno groblje, na Popuši. Dosta je staro, a to se poznaje po nadgrobnom kamenju, jer ga ima raznolikog, starog, u vidu četvrtastih stubova od krečnjaka i novijih – u obliku krsta.
IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)