Порекло презимена, село Доњи Јасеновик (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доњи Јасеновик, општина Зубин Поток (Косово и Метохија). Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска исп Порекло становништва села Доњи Јасеновик, општина Зубин Поток (Косово и Метохија). Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска исп Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Доњи Јасеновик (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Доњи Јасеновик (Зубин Поток)

Порекло становништва села Доњи Јасеновик, општина Зубин Поток (Косово и Метохија). Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село је на десној страни Ибра. Кроз њега тече поток — Суовара, који у доба наглих киша доноси велики нанос и засипа плодно земљиште. Опасност од њега је већа уколико све више нестаје шуме.

Поједини крајеви у селу носе ове називе: Виноградине, Орашак, Округлица, Јасење, Запис, Баре, Дрље, Вуче Поље, Чиловаче, Странчине, Бранково Брдо, Равне Сечине, Стојића Брдо, Николине Њиве и Потоци.

Доњи Јасеновик је старије насеље, јер је у њему „латинско гробље“ и Јањевац, црквина. И једно и друго су старијег српског становништва. Друга црквина у латинском гробљу везана је предањем, као што је речено, за војводу Радича. Али ово село, које је добило име по јасењу, остајало је пусто неколико пута. И поред природних преимућстава, куће данашњег становништва нису биле до пре 120 година овде, већ у брду у месту Кућетина, где је старо гробље Јакшића. Узроци овоме су: Јасеновик је био на путу којим су пролазили Турци. Ипак је насеље у брду користило поље, али са страхом и под стражом; увек је понеко мотрио на кретање Турака поред Ибра.

Оснивачи Доњег Јасеновика, први досељеници не само овог села него и целог Колашина, били су Јакшићи (26 к., Петковдан). Њиховог претка који је пореклом из Бјелопавлића, позвао је султан да се насели на опустелу земљу и дао му кнежевски берат с особитим привилегијама. И заиста, они нису имали ага нити су плаћали данак до пре 85 година. Од насељења броје 7 појасева (Александар 60 година, Деспот, Радојица, кнез Стеван, кнез Вуксан и кнез Стеван). Добивши берат да се насели где хоће у Колашину, Стеван је, по породичном предању, рекао да ће се зауставити тамо где певац запева. То се десило код Јасена у данашњем Јасеновику, најплоднијем крају Колашина, али су се његови преци морали померити у брдо, из којега су се, као што је поменуто, касније вратили овамо. Повратак на старо огњиште везује за убиство неког јаничара, што је утицало на Турке да не чине зулум. Сви Јакшићи су од кнеза Стевана; неки Јакшићи напомињу да је само једна њихова грана (Петровићи) од довотка Андрића из Чечева, али да су се са њима потпуно стопили у једну братственичку целину. Јакшићи су се исељавали и по Колашину и у друге крајеве. Селио се у Србију због свађе и кнез Вуксан, па се опет вратио. Јакшића има још у суседном селу Газиводама (10 к.), затим у Букошу код Вучитрна, у Вучјој (Ибар), Плани (Топлица), Поповцу (доњи Ибар) и у неким селима код Смедерева.

Остали досељиници су:

  • Ђуровићи (5 к., Св. Игњат) досељени су пре 90 година из Мелаја, засеока Калудре, а тамо из Кострца (Метохија); имају рођака у Кострцу и Дошем Крњину (Ибар).
  • Станићи (3 к., Св. Аранђео), род су са Станићима у Оклапцма.
  • Божовићи (2 к.) дошли су из суседне Придворице.

—  Гаљци (1 к.) пореклом су из Резала.

Раније су у Јасеновику живели Чковрићи, од којих је остало гробље у Старим Кућама. Ту су дошли из Метохије, а касније се иселили у Топлицу. Има их исељених у Вучитрну.

У Јасеновику је била и једна кућа муслимана, Мехмед Барјактар — ага Ђуровића. Он се ту настанио на свом имању оженивши се Миљом из братства Ђуровића. Одавде се иселио са синовима и женом после ослобођења 1912 г.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top