Poreklo prezimena, selo Reka (Kladovo)

Poreklo stanovništva sela Reka, opština Kladovo – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je između Brze Palanke i sela – planine Miroča. Zemljište je brdovito i zahvata sliv Reke, osim njenog najnižeg toka, koji pripada Brzoj Palanci. Kuće su većinom na malom dolinskom tlu Reke a najviše na njenoj levoj strani, iznad kojih se izdižu brda: Čuke (Šaul, Košere i Meuca), Stupin i Krstin Krak. Kako Reka često plavi dolinsko tlo skoro polovina kuća je izmešteno „na salaše“, koji su na površi.

Vode.

U selu su „Češmja“ i jedan bezimeni izvor; zimi se koristi voda iz reke, u ataru su mnogi izvori.

Zemlje i šume.

Obradiva zemlja je rasturena po ataru na mestima: Čuka (Čoka), Brodarija, Topla Bara, Veliki (Mare) Ponor, Veliki (Mare) i Mali (Mika) Beljan, Ramna Reka, Babin Krak, Duga Poljana (Poana Lunga), Mala Poljana (Poana Mika), Pešterin Krak, Vrelo i Strnjak. Šume i utrine su na mestima: Prisoj (Faca), Miuca, Čuka Šaul, Kusati Potok i Pešterina Čuka. Državna šuma je na Miroču.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa. Kuće su međusobno udaljene od 10 do 30 metara a na salašima od 100 do 200 metara.
Groblje je iza Krsta, južno od sela.

Ime selu.

Selo je, vele, dobilo ime od reke.

Starine u selu.

Najstariji su ostaci iz prošlosti iz vremena Rimljana. Pored potoka Sokolovice postoje tragovi od zidina koje su ostale od „Laćina“. U rimsko vreme put iz Poreča preko Miroča se spuštao u Ključ više Brze Palanke dolinom rečice Reke, koja utiče u Dunav. Ostaci od kaldrme tog puta još se i danas mogu videti. U Miroču na prevoju mu se raspoznaju tragovi utvrđenja, koji su put branili. Neznano Groblje (Morminc Parasic) je iz doba kada nije postojalo sadašnje selo a Staro Groblje (Marinc Batrnj) je iz njegove ranije prošlosti.

Pisani tragovi o selu u prošlosti.

Na Langerovoj karti na mestu današnje Reke zabeleženo je Pototschat a docnije se to ime više nigde ne pominje. Nakon prisajedinjenja ovih oblasti Srbiji zabeleženo je selo Reka. Ovo selo je 1846. godine imalo 33 kuće; 1866.-42 a 1924. godine 97 kuća.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Stanovništvo ne zna ništa da kaže o ranijoj prošlosti sela. U susednoj Grabovici se priča da je selo starijeg postanka. Razlog što se selo Reka nije više razvila leži u činjenici da se nalazi na nepodesnom i planinskom zemljištu i što se zbog „turskog zuluma“ moralo rasturati. Današnje stanovništvo je doseljeno a najstariji rodovi su se došli pre 200 godina.

Najstariji rodovi su:

-Balanešti, Sv. Petka i:
-Kostonji (Morari), Alimpijevdan. Preci su im došli iz „Vlaške“.
-Caranešti, Sv. Petka. Čukundeda im je došao iz „Vlaške“.
-Makalonji, Sv. Petka, su se doselili pre 120 godina iz Voluje u Zviždu.

Rodovi doseljeni u 19. veku:

-Lučani (Trailonji), Nikoljdan, su „dobegli“ iz Luke a poreklom su iz Crne Gore.
-Topdžonji (Mladenovići), Mala Gospojina. Ded im je iz Malajnice a starinom su iz „Arđala – Erdelja.
-Kapacinešti, Sv. Petka, su iz Brze Palanke a poreklom su iz „Vlaške“.
-Žikonji, Sv. Petka, su iz Luke a poreklom iz „Vlaške“.
-Milovani, Alimpijevdan. Ded o otac starcu od 75 godina došli iz Male Vrbice u Ključu.
-Savešti, Jovanjdan, su od Cokulovića u Plavni.
-Minđešti, Nikoljdan, su iz Grabovice a poreklom iz „Vlaške“.
-Trujonji, Nikoljdan, su iz Malajnice.
-Prvulešti, Sv. Petka, su iz Malajnice a poreklom iz „Vlaške“.
-Markonji, Mala Gospojina, su iz Malajnice a porekloma su iz „Arđala“ – Erdelja.
-Simeon-i, Sv. Petka, su „Ungurjani“ a ovamo su se doselili iz Luke.
-Bibani, Nikoljdan, su iz Malajnice.
-Olarovići, Sv. Petka, su iz Grabovice a poreklom su iz „Vlaške“.
-Staničenji, Nikoljdan, su iz Malajnice.
-Zdravkonji, Sv. Petka, su iz Brze Palanke a poreklom iz „Austrije“.
-Carani (Trailonji), Sv. Petka su iz Devesilja u Rumuniji.
-Dedauci, Sv. Petka, su iz Brze Palanke a poreklom iz „Vlaške“.
-Novakovići (Filidžani), Nikoljdan, su od „Ungurjana“ u Plavni.
-Ungurjani, Nikoljdan, su iz Grabovice.
-Ivanonji, Mitrovdan, su od Bađonja u Plavni a poreklom su iz Metovnice u Crnoj Reci.
-Likonji, Aranđelovdan, su iz Brze Palanke a poreklom su iz „Vlaške“.

Seoska zavetina je Spasovdan.

IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.