Порекло становништва села Река, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је између Брзе Паланке и села – планине Мироча. Земљиште је брдовито и захвата слив Реке, осим њеног најнижег тока, који припада Брзој Паланци. Куће су већином на малом долинском тлу Реке а највише на њеној левој страни, изнад којих се издижу брда: Чуке (Шаул, Кошере и Меуца), Ступин и Крстин Крак. Како Река често плави долинско тло скоро половина кућа је измештено „на салаше“, који су на површи.
Воде.
У селу су „Чешмја“ и један безимени извор; зими се користи вода из реке, у атару су многи извори.
Земље и шуме.
Обрадива земља је растурена по атару на местима: Чука (Чока), Бродарија, Топла Бара, Велики (Маре) Понор, Велики (Маре) и Мали (Мика) Бељан, Рамна Река, Бабин Крак, Дуга Пољана (Поана Лунга), Мала Пољана (Поана Мика), Пештерин Крак, Врело и Стрњак. Шуме и утрине су на местима: Присој (Фаца), Миуца, Чука Шаул, Кусати Поток и Пештерина Чука. Државна шума је на Мирочу.
Тип села.
Село је збијеног типа. Куће су међусобно удаљене од 10 до 30 метара а на салашима од 100 до 200 метара.
Гробље је иза Крста, јужно од села.
Име селу.
Село је, веле, добило име од реке.
Старине у селу.
Најстарији су остаци из прошлости из времена Римљана. Поред потока Соколовице постоје трагови од зидина које су остале од „Лаћина“. У римско време пут из Пореча преко Мироча се спуштао у Кључ више Брзе Паланке долином речице Реке, која утиче у Дунав. Остаци од калдрме тог пута још се и данас могу видети. У Мирочу на превоју му се распознају трагови утврђења, који су пут бранили. Незнано Гробље (Морминц Парасиц) је из доба када није постојало садашње село а Старо Гробље (Маринц Батрњ) је из његове раније прошлости.
Писани трагови о селу у прошлости.
На Лангеровој карти на месту данашње Реке забележено је Pototschat а доцније се то име више нигде не помиње. Након присаједињења ових области Србији забележено је село Река. Ово село је 1846. године имало 33 куће; 1866.-42 а 1924. године 97 кућа.
Постанак села и порекло становништва.
Становништво не зна ништа да каже о ранијој прошлости села. У суседној Грабовици се прича да је село старијег постанка. Разлог што се село Река није више развила лежи у чињеници да се налази на неподесном и планинском земљишту и што се због „турског зулума“ морало растурати. Данашње становништво је досељено а најстарији родови су се дошли пре 200 година.
Најстарији родови су:
-Баланешти, Св. Петка и:
-Костоњи (Морари), Алимпијевдан. Преци су им дошли из „Влашке“.
-Царанешти, Св. Петка. Чукундеда им је дошао из „Влашке“.
-Макалоњи, Св. Петка, су се доселили пре 120 година из Волује у Звижду.
Родови досељени у 19. веку:
-Лучани (Траилоњи), Никољдан, су „добегли“ из Луке а пореклом су из Црне Горе.
-Топџоњи (Младеновићи), Мала Госпојина. Дед им је из Малајнице а старином су из „Арђала – Ердеља.
-Капацинешти, Св. Петка, су из Брзе Паланке а пореклом су из „Влашке“.
-Жикоњи, Св. Петка, су из Луке а пореклом из „Влашке“.
-Миловани, Алимпијевдан. Дед о отац старцу од 75 година дошли из Мале Врбице у Кључу.
-Савешти, Јовањдан, су од Цокуловића у Плавни.
-Минђешти, Никољдан, су из Грабовице а пореклом из „Влашке“.
-Трујоњи, Никољдан, су из Малајнице.
-Првулешти, Св. Петка, су из Малајнице а пореклом из „Влашке“.
-Маркоњи, Мала Госпојина, су из Малајнице а пореклома су из „Арђала“ – Ердеља.
-Симеон-и, Св. Петка, су „Унгурјани“ а овамо су се доселили из Луке.
-Бибани, Никољдан, су из Малајнице.
-Оларовићи, Св. Петка, су из Грабовице а пореклом су из „Влашке“.
-Станичењи, Никољдан, су из Малајнице.
-Здравкоњи, Св. Петка, су из Брзе Паланке а пореклом из „Аустрије“.
-Царани (Траилоњи), Св. Петка су из Девесиља у Румунији.
-Дедауци, Св. Петка, су из Брзе Паланке а пореклом из „Влашке“.
-Новаковићи (Филиџани), Никољдан, су од „Унгурјана“ у Плавни.
-Унгурјани, Никољдан, су из Грабовице.
-Иваноњи, Митровдан, су од Бађоња у Плавни а пореклом су из Метовнице у Црној Реци.
-Ликоњи, Аранђеловдан, су из Брзе Паланке а пореклом су из „Влашке“.
Сеоска заветина је Спасовдан.
ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)