Порекло презимена, село Слатина (Неготин)

24. септембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Слатина, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Slatina-Negotin

Положај села.

Село је у сливу доњег тока Слатинске Реке, између Дунава и села Михајловца, Уровице и Купузишта. Поред Дунава је шљунковита и песковита тераса а на западу су брда Пискоње, Велико Брдо, Страже и Дрењар (Корнет). Куће су у најширем делу речне долине, како је већи део тла изложен поплавама и покривен шљунком и песком, оне су даље од реке, те нису плављене.

Воде.

Мештани користе воду са извора, од којих је најјачи извор Сараорског Потока и бунара а зими и из реке.

Земље и шуме.

Већи део атара је на десној страни Слатинске Реке. Места са измешаним њивама, ливадама и гајевима зову се: Луг, Пискоња, Прлатури, Локури, Страже, Браник (Бранишће), Дуцу, Чока (Чука), Дрењар (Корнет), Србија, Дугачка Пољана (Поана Лунга), Блато (Лак), Поље (Кљмпу), Риновац, Дунав (Дуњере), Цуцур, Велико Поље (Поана Маре), Приод, Њивара и Самар. Општинске шуме су на местима: Дрењар и Страже а утрине су Пивнице (Пимние) и Дугачка Пољана.

Тип села.

Село је збијеног типа, али је широком долином Слатинске Реке подељено на два краја: Осоје (Дос) и Присоје (Фаца). Када је велика вода у реци прелаз за пешаке је прко дрвеног моста. Куће су размакнуте од 10 до 30 метара а највише их има поред пута Јабуковац-Брза Паланка.
Гробље је на североисточној страни, на месту Пискањи.

Старине у селу.

О Незнаном Гробљу (Морминц Парасиц) се ништа не зна. У Великом Пољу је било пет а на Дрењару шест „бурдеља“. На брду Стражи је била „турска караула“. Поред данашњег гробља је Старо Гробље (Морминц Батрњ) у коме се укопавало пре 100 година.

Писани подаци о селу у прошлости.

Село је забележено на аустријским картама, Лангерова и „Темишварски Банат“, под именом Slafina, Zlatina. Године 1736. у Слатини је било „44 куће“ а 1784. године забележено је село Szlatina. Слатина је записана 1811. године. Село је 1846. године имало 135 кућа; 1866. – 135 а 1924. године 189 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је Слатина старије село и да је пре 200 година била пуста, јер је због „турског зулума“ становништво „избегло у Влашку“; а када се повратило засновало је садашње село. Неке су породице краће времена становале на месту „Бранишће“. По предању су најстарије су оне породице чији су преци бежали у „Влашку“ али им је непознато даље порекло, а то су:

-Мијешти, Св. Петка. Зову се по деди (старцу од 75 година), чији је отац рођен у Слатини после бежања у „Влашку“. Старо кумство имали су у Ванчићима – Уровица.
-Гиљешти, Гуџицешти, Мартинешти и Њенулешти су сви један род, славе Св. Павла, На заједничко порекло указује слава и стара имања, која су у једном крају атара. Прадед Тодосије и чукундед (старцу од 75 година) рођени су после повратка старијих предака из „Влашке“.
-Каланешти (Фусуљешти), Никољдан и Св.Петка, имали су кумство у Царанештима – Прахово.
-Опрешти, Ђурђиц. Чукунбаба, старцу од 70 година, је из „Влашке“. Старо кумство имали су у Видровцу.
-Дуцешти (Бораганешти и Куткурићешти), Велика Госпојина. Дед старцу од 80 година Никола Волић рођен је у Слатини.
-Добрешти, Св. Петка и;
-Пауљешти, Аранђеловдан;
-Јенешти и Маринкешти, Никољдан, су један род. Прадед је рођен у садашњој Слатини а кумство им је било у Ванчићима – Уровица.

После поменутих родова а пре 19. века доселили су се:

-Грбицешти, Алимпијевадан;
-Маркулешти, Аранђеловдан и;
-Петрашкоњи („Русу“), Св.Петка. Прва два рода су дошла из „Влшке“ а прадед Петрашкоња је дошао из Русије.

Родови досељени у 19. веку:

-Јапурешти, Св. Петка, су из „Влашке“ а овамо су дошли из Радујевца.
-Пиндичешти, Св. Петка и Аранђеловдан, су из „Влашке“.
-Думитрашевићи (Радуловићи), Никољдан. Дед се доселио из суседног села Купузишта.
-Пређешти, Св. Павле. Дед је из „Влашке“, ушао у кућу Гиљешти.
-Фирулешти, Св.Павле, су један род са Грујићима у Уровици. Досељени су из Михајловца а пореклом су са „Острова“ – Велико Острво.
-Несторешти, Никољдан, су из „Бордеља“ (Љубичевца) у Кључу.
-Брндушани, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи. Отац се доселио из Штубика.
-Цинцар (Ђорђевић), Никољдан, је из Гопеша.
-Јовановићи, Никољдан, су из Калатина код Пирота.
-Јанковићи, Св. Петка, су од „Унгурјана“ у Луци.

Заветина је у Четвртак после Васкрса; црква слави Никољдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.