Свети Александар Невски

12. септембра 2015.

коментара: 12

Српска православна црква и верници 12. септембра (30. августа по старом календару) славе Александра Невског (рус. Алекса́ндр Яросла́вич Не́вский), великог руског кнеза и свеца Руске православне цркве. Уредништво портала Порекло честита свима који славе овог свеца.

Aleksandar-Nevski

Рођен је 30. маја 1220. године, као син великог кнеза Јарослава Всеволодовича. Младост је провео у Новгороду, а власт над Новгородском кнежевином је задобио 1228. Када је 1237. папа Гргур IX организовао крсташки поход да би покорио руске земље, кнез Александар је устао у заштиту православне вере и у бици код ушћа реке Ижоре, на обалама Неве, извојевао 15. јула 1240. величанствену победу, по којој је и добио надимак „Невски“.

Успешно се супротставио и литавско-немачкој најезди: у ситуацији када су градови Јурјев и Псков већ били заузети, а Тевтонци продрли до Новгородске области, Александар Невски пожурио је са војском ка Финском заливу, заузео Копорје, разбио Немце, ослободио Псков и извојевао славну победу 5. априла 1242. на Чудском језеру. Након овога, дефинитивно разбивши литавску најезду, са славом се вратио у Новгород, али, сазнавши за смрт свога оца (1246) упутио се у Владимир, како би предузео мере за заштиту државног поретка.

Бату-кан га је известио да, ако жели да сачува власт, мора да дође у монголски табор и поклони му се. Александар је пристао да дође у канов табор, али је иступио као исповедник хришћанске вере, одричући се од поклоњења твари. У Татарској земљи је од великог кана добио власт над читавом јужном Русијом и Кијевом (1249). У то доба Александар је привукао и пажњу папе Инокентија IV, који му је послао двојицу кардинала, Галта и Гемонта, са намером да изврше утицај на њега како би примио католичанство. Њихови предлози су, међутим, одбачени. Од 1252. носи титулу великог кнеза. Преминуо је 14. новембра 1263, примивши пре смрти монашки постриг под именом Алексије. Тело му је погребено 23. новембра у Манастиру рођења пресвете Богородице у Владимиру.
Његове мошти, откривене 1380, свечано су пренете у Петроград 1724. по наредби Петра Великог и налазе се у лаври Светог Александра Невског. Руска црква канонизовала га је у првом реду због хришћанских врлина, а током времена стварале су се и приче о чудима везаним за његов лик. Тако, на пример, у доба кнеза Дмитрија Донског, у цркви где је почивало Александрово тело, једне ноћи свеће су се наводно упалиле саме од себе, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: „Александре, устани и спаси праунука свога Димитрија, кога силно нападају туђинци“. Прича даље казује како је Александар устао из гроба и пошао са њима, а да је све видео црквењак и о томе известио црквене власти; свештеници су нетрулежне мошти кнежеве поставили у кивот и том приликом су болесници, притичући им са вером, задобили исцељење, а архимандрит Јефросин је видео како се свећа крај гроба Александровог сама запалила од небеског пламена.

Спомен му се слави 23. новембра и 30. августа.

ИЗВОР: Википедија

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. Беранац

    Гдје је год било ага и бегова, тамо је било ливада и клисура, чука, потока, косина…те ми не пада на памет да наводим воду на њихове ливаде, и не “цијепам цитате, не измишљам нити прекрајам” васојевићку историју, само сматрам – да је Вук Брајотић, на челу са попом Ракетићем, у борби на Крчеву (не у Лијевој Ријеци) убио Мустај-пашу Махмутбеговића на дан Светог Александра Невског. Да ли сам у праву или нијесам, нека суди историја, која је, чини ми се, на мојој страни. Што се тиче мога стила писања, наличе и на стил господина Бракочевића, а богами и на стил свих Васојевића. Учили смо исте школе. Хајде да прихватим предлог, да се све расправи на међуплеменском скупу Дабетића, Рајевића и Миомановића, у име историјске истине, или “истините историје Васојевића”, и да до тада прекинемо сваку дискусију.