Poreklo prezimena, selo Čokonjar (Zaječar)

Poreklo stanovništva sela Čokonjar, Grad Zaječar – Zaječarski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Ovo je najmanje selo u Krajini. Ono je u jugoistočnom uglu između reke Timoka i sela Jelašnice, Koprivnice u Velike Jasikove. Kuće su na blagim stranama potoka Kalatina, koji utiče u Jelašničku Reku. Potok ima malo vode, leti često presuši i ne nanosi nikakve štete kućama.

Vode.

U selu je jedna „češmja“ i jedan slab izvor tako da mnoge kuće koriste vodu iz bunara.

Zemlje i šume.

Njive, livade i gajevi su na mestima koja se zovu: Velika Poljana (Poana Mare), Jankova i Ilijina Padina (Pađina Janko i Ilonja), Beli (Belji) Breg, Velika Padina (Pađina More), Polje, Biljerto, Sokolovica, Mizerišće i Kalatin.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa i ne deli se na krajeve. Kuće su razmaknute po10-30 metara a najviše ih ima pored puta koji vodi iz Jelašnice za železničku stanicu Čokonjar. Prema statističkim podacima iz 1924. godine u selu je bilo 45 kuća, 1866. godine je bilo 33 kuće a 1846. godine Čokonjar je imao 20 kuća.
Groblje je na brdu, istočno od sela.

Starine u selu.

Ostatak iz prošlosti je Staro Groblje. Pamti se kada su se u njemu sahranjivali.
Najstariji pomen o selu je iz početka 19. veka, 1811. godine zabeleženo je pod imenom Čokonar.

Postanak sela i poreklo porodica.

Priča se da su današnji najstariji rodovi ranije stanovali na mestu Pazarištu u Koprivnici, odakle su zbog „turskog zuluma“ izbegli u Vlašku a po povratku zasnovali Čokonjar, koji je do pre sto godina bio deo Koprivnice i tada je postao zasebno selo.
U osnivače Čokonjara, po predanju, spadaju ovi rodovi:
-Živulovci, Nikoljdan;
-Krivaševići, Alimpijevdan;
-Stepići i Stojmirovići, Nikoljdan;
-Redžepovci, Sv. Petka i;
-Marjanovci-Jovanešti, Nikoljdan.
Svi su „povratnici iz Vlaške“. Ali se priča da je od ovih još starija bila porodica, danas izumrla, Jankovića, po čijem se pretku dobila ime Jankova Padina. Kako su preci ovih rodova kratko vreme boravili u Rumuniji, u vremenu zasnivanja Čokonjara se u njemu govorilo samo srpski, a „vlaški“ jezik su doneli kasnije doseljene povlašćene i „vlaške“ porodice.

Do 19. veka doseljeno je još nekoliko rodova:

-Ilići (Ilonja), Tomindan. Čukunded Ilija se doselio iz „Arnautluka“.
-Predići, Preduconji, slave Nikoljdan. Čukunded Dimitrije, čije je poreklo iz „Arnautluka“ ovde se doselio iz Velike Jasikove.
-Flokani, Nikoljdan. Čukunded se preselio iz Velike Jasikove a poreklo mi je iz „vlaške“.
-Stankonji, Sv. Petka, su došli iz Bugarske.

U 19. veku doselilo se pet rodova:

-Mandžuli, Sv. Petka. Doseljeni su iz Bugarske.
-Carani, Tomindan, su iz „Vlaške“.
-Jovanj, Sv. Petka, je „svirač“, doseljen je iz Male Jasikove a poreklom je iz „Vlaške.
-Morar, Nikoljdan i;
-Čoklec, Nikoljdan su iz Velike Jasikove a poreklom su iz „Vlaške“.
Seoska zavetina je Spasovdan.

IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.