ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић
Насеље Дарда је за време Римљана било врло важна стратешка тачка на Дунаву, којим је пролазила саобраћајница од Осијека до Будимпеште. Постојао је камени мост, који су подигли Римљани, а који је повезивао Мурсу (Осијек) и Тарду, како се Дарда називала због стајаће воде (лат. tarda aqua ‘спора вода’).
Први писани документ у коме се спомиње Дарда потиче из 1410. године, у време када је била у псоеду Ладислава Сигетија. Турци граде дрвени мост 1526. године, готово на истом месту где је био камени. Најстарији попис становништва објављен је 1690. године и показује да је ту живело 75 породица, односно 35 пореских обвезника. Живели су ту Мађари реформати и Срби православни. Данас у Дарди живи претежно хрватски живаљ, док су Срби национална мањина. Има и Мађара и доста Рома, а од Осијека је удаљена 12 км, на путу према Мохачу.
Парохија је постала већ 1742. године, а године 1777. парох је Јован Стојановић, који заводи црквене матице.
Првобитна црква у Дарди била је подигнута 1726. године од плетера, покривена шиндром и посевећена је била рођењу пресвете Богородице, недалеко од садашње цркве, која је подигнута 1777. године од тврдог материјала и посвећена сабору светог архангела Михаила. Црква је једнобродна грађевина, са полукружном апсидом и звоником на спрат, изнад главног прочеља. Звоник је наткривен каснобарокном луковицом са две лантерне. Осветио ју је будимски епископ Дионисије Поповић 1794. године.
Летопис паројије се води од 1919. године, а матичне књиге рођених, венчаних и умрлих од 1816. године.
У парохији, по насељима, има домова и душа: Биље 16 (35 душа); Дарда 154 (704); Копачево 5 (10); Меце 16 (44); Угљеш 123 (256); Чеминац 17 (36) и Швајцарница 26 (52). Укупно 357 домаћинстава, са 1137 душа.
По државној статистици из 2001. године, на територији парохије живи 2008 Срба, док Српској православној цркви припада 1767 верника.
Према попису становништва из 2001. године, у Дарди живи 5394 становника у 1920 домаћинстава. На територији општине Дарда, коју чине још насеља Меце, Швајцарница и Угљеш, има 7062 становника у 2463 домаћинства. Срби на територији општине чине 28,43% становништва, а као православни верници изјаснило се 30,65%. Српски језик говори 13,51% становништва. Године 1924 Дарда је имала 1543 српске душе и била је парохија VI класе.
У 2007. години парохија Дарда је имала 380 домова са 1199 душа.
ИЗВОР: Душан Колунџић, Први шематизам Епархије осечкопољске и барањске, Београд, 2009, стр. 91-92
ДАРДА У ПОПИСИМА ОД 1696. ДО 1828. ГОДИНЕ
СПИСАК СВЕШТЕНИКА У ДАРДИ ОД 1761. ГОДИНЕ ДО ДАНАС
Јован Стојановић (1761-1783), Лазар Поповић (1783-1785), Јован Адамовић (1875-), Максим Кузмановић (1785-1787), Димитрије Зенић (1787-1792), Григорије Марковић (1792-1800), Стефан Бачванин (1801-1842), Петар Парабак (1842-), Урош Марјановић (1842-1843), Јован Андрић (1843-1846), Прокопије Топенарски (1846-), Илија Бачванин (1846-1871), Цветко Милић (1871-1918), Сергије Јанковић (1918-1919), Славко Николић (1919-1953), Михајло Маријанац (1987-).
Недостају подаци за период од 1953-1987. године.
ИЗВОР: Милан Дујмов, Листа свештеника Српске православне епархије Будимске, Будимпешта, 2013, стр. 28-29
8. јун 2018. у 15:01
Војислав Ананић
Дарда
Дарда су сједиште истоимене опћине у Осјечко-барањској жупанији, налазе се на 85 метара надморске висине и простиру се на површини од 73,81 км². Према попису из 2011. године, у Дарди живе 5.322 становника. Становништво је претежито хрватско (55%), те српско (22%) и ромско (11%). Околна насеља: Меце, Швајцарница, Угљеш, Биље, Тврђавица, Вардарац, Нови Чеминац, Подравље, Чеминац и Осијек.
Најчешћа презимена
Данас Некоћ
1. Петровић – Петровић
2. Мишковић – Мишковић
3. Ковач – Ковач
4. Михајловић – Михајловић
5. Ђурђевић – Ђурђевић
6. Новак – Новак
7. Тодоровић – Тодоровић
8. Тот – Радосављевић
9. Хорват – Јовановић
10. Марић – Тот
11. Балог – Ђурић
12. Богдан – Хорват
13. Јовановић – Кузмановић
14. Кузмановић – Хегедиш
15. Ороз – Ковачић
16. Кундих – Стиплошек
17. Лазар – Јанковић
18. Живковић – Побулић
19. Бугариновић – Бошњак
20. Николић – Јуричан
14. јун 2018. у 05:08
Војислав Ананић
Чеминац (Laskafalu) – мјесто сјеверно-сјеверозападно од Дарде
Мађарско име долази од старијега Vaskafalva (1687.), вјеројатно према особном имену. Њемачко је име творено према мађарском, и гласи Laskafeld, с честом промјеном ријечи falu ‘село’ у Feld ‘поље’, услијед пучке етимологије.
Хрватско је име изведено од презимена великашке обитељи Csemenyi, који су били власници посједа у том крају. Југозападно од мјеста налази се и предио назван Чемин. Гледе назива тога предјела спомиње се и етимолошка веза с турском ријечју gim ‘ливада, ледина’.
Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.
14. јун 2018. у 05:18
Војислав Ананић
Дарда (Дарда) – мјесто сјеверно од Осијека
Иако мађарска ријеч darda значи ‘копље’ (а по томе и њем. назив мјеста Lanzenau), вјеројатнија је етимологија на коју указује старији начин писања имена као Турда [1280. Гy5рффy 1: 394] – име потјече од славенског придјева тврд, односно од именице тврђа. Усп. и оближњи топоним Тврђавица, који на мађарскоме гласи Kisdarda.
Према другој теорији, име је келтскога поријекла, но особно ми се то не чини вјеројатним. Хрватско је име према мађарскоме.
Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.
14. јун 2018. у 06:22
Војислав Ананић
Луч (L6cs) – село западно-југозападно од Брањина Врха
Од особног имена; усп. 1312. Leus filius leus filij Ambrosi de leus (Anjou- Okm. 1: 260). В и 1211. Leus (PRT 10: 507); o. 1281.lo. 1289. Septemus de genere Leus (AUO 12: 352). Хрватско је име из мађарскога.
Луг (Laskć) – село сјевероисточно од Дарде
Ојконим славенскога поријекла, усп. руски Лужков, пољски Lužk6w (Русс ГеогрНб. 5: 237). То је умањеница опћеславенског *лугб > *лужбкб ‘шумица, ливадица’. Хрватско је име без умањеничног суфикса -бкб.
Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.
14. јун 2018. у 08:24
Војислав Ананић
Меце (Mecepuszta) – пустара источно-југоисточно од Дарде
Вјеројатно од њемачкога особног имена Metze, одмилици имена Mathilde. Хрватско име према мађарскоме.
Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.
14. јун 2018. у 09:28
Војислав Ананић
Швајцарница (Orhely) – село сјевероисточно од Дарде
Мађарско име указује на то да се овдје налазила стражарница (orhely – ‘стражарница’).
Хрватско име (које се јавља и у облику Швајцерница; заправо се ради о имену читавог предјела, не само насеља – усп. и у локалном говору ‘бити са Швајцарнице’, а не ‘из Швајцарнице’) вјеројатно потјече од некога њемачког презимена (Schweizer). Усп. и предио назван Швајцерова ада јужно од Дарде. Могуће је да је до имена дошло укрштањем пријевода мађарскога имена (Стражарница) с презименом.
Тиквеш (Tčkčspuszta) – пустара сјевероисточно од Луга и хрватско и мађарско име према апелативу ‘тиква’ (мађ. tok).
Топоље (Izsep) – село сјевероисточно од Кнежева
Од особног имена, усп.: 1138Л329. Ифеп (МНy. 32: 56); 1211. Исyпх (ПРТ 10: 512). У вези с тим в. староталијански Iseppe Josip’ (Melich: SzlJsz. &: 179). Према другој теорији, ради се о имену турског поријекла.
Хрватско име према апелативу ‘топола’.
Торјанци (Torjanc) – село западно од Барањског Петровог Села Мађарско име према хрватскоме.
Хрватско је име једини барањски топоним који се јавља у облику наци, иначе врло честу у подручју јужно од Драве. Могло би значити ‘људи из Торје’, при чему је Торја мјесто у Ердељу, у данашњој Румуњској.
Тврђавица (Kisdarda) – дио Осијека на лијевој обали Драве
Мађарско име значи ‘мала Дарда’, за детаљнију етимологију, в. тамо.
Угљеш (Olyves) – село сјевероисточно од Дарде
Мађарско име према апелативу олyв ‘шкањац’.
Хрватско вјеројатно пучком етимологијом према мађарскоме.
Вардарац (Vardarćc) – мјесто источно од Дарде
Име Darćc често је у топонимији, а долази од старомађарскога назива занимања, који је означавао оног ловца који се бавио уклањањем коже, крзна и роговља с убијених животиња. Префикс Вар- мјесто је добило због тога што је некада припадало Барањавару. Хрватско име изведено од мађарскога.
Зелено Поље (Szentistvanpuszta) – пустара сјеверозападно од Петловца
Мађарско име јест патроциниј, према имену оближњег Петловца (Baranya- szentistvan).
Хрватско име према опису предјела.
Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.