Срби у Дарди (Барања)

13. јун 2015.

коментара: 6

Регион

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић

Насеље Дарда је за време Римљана било врло важна стратешка тачка на Дунаву, којим је пролазила саобраћајница од Осијека до Будимпеште. Постојао је камени мост, који су подигли Римљани, а који је повезивао Мурсу (Осијек) и Тарду, како се Дарда називала због стајаће воде (лат. tarda aqua ‘спора вода’).

Први писани документ у коме се спомиње Дарда потиче из 1410. године, у време када је била у псоеду Ладислава Сигетија. Турци граде дрвени мост 1526. године, готово на истом месту где је био камени. Најстарији попис становништва објављен је 1690. године и показује да је ту живело 75 породица, односно 35 пореских обвезника. Живели су ту Мађари реформати и Срби православни. Данас у Дарди живи претежно хрватски живаљ, док су Срби национална мањина. Има и Мађара и доста Рома, а од Осијека је удаљена 12 км, на путу према Мохачу.

Парохија је постала већ 1742. године, а године 1777. парох је Јован Стојановић, који заводи црквене матице.

Првобитна црква у Дарди била је подигнута 1726. године од плетера, покривена шиндром и посевећена је била рођењу пресвете Богородице, недалеко од садашње цркве, која је подигнута 1777. године од тврдог материјала и посвећена сабору светог архангела Михаила. Црква је једнобродна грађевина, са полукружном апсидом и звоником на спрат, изнад главног прочеља. Звоник је наткривен каснобарокном луковицом са две лантерне. Осветио ју је будимски епископ Дионисије Поповић 1794. године.

Летопис паројије се води од 1919. године, а матичне књиге рођених, венчаних и умрлих од 1816. године.

У парохији, по насељима, има домова и душа: Биље 16 (35 душа); Дарда 154 (704); Копачево 5 (10); Меце 16 (44); Угљеш 123 (256); Чеминац 17 (36) и Швајцарница 26 (52). Укупно 357 домаћинстава, са 1137 душа.

По државној статистици из 2001. године, на територији парохије живи 2008 Срба, док Српској православној цркви припада 1767 верника.

Према попису становништва из 2001. године, у Дарди живи 5394 становника у 1920 домаћинстава. На територији општине Дарда, коју чине још насеља Меце, Швајцарница и Угљеш, има 7062 становника у 2463 домаћинства. Срби на територији општине чине 28,43% становништва, а као православни верници изјаснило се 30,65%. Српски језик говори 13,51% становништва. Године 1924 Дарда је имала 1543 српске душе и била је парохија VI класе.

У 2007. години парохија Дарда је имала 380 домова са 1199 душа.

ИЗВОР: Душан Колунџић, Први шематизам Епархије осечкопољске и барањске, Београд, 2009, стр. 91-92

ДАРДА У ПОПИСИМА ОД 1696. ДО 1828. ГОДИНЕ

ПОРОДИЦЕ ПОПИСАНЕ 1696. ГОДИНЕ

Andericz, Arky, Baczbanin (3x), Bancsanin, Baricz, Baronvarocz (2x), Basnanovicz, Beits, Blamota, Bogurin, Bolly, Bory, Bosnyak (3x), Bosnyakouicz, Bosodicz (2x), Buntsfaim, Butkouicz, Buvo, Cseminacz, Egedy, Harom, Illicz, Iuanovicz, Juritsicz, Kandra, Kapus, Keresanin, Kines, Maky, Maminitcz, Manostory, Marinkovicz, Prodan, Radicz, Radovicz, Raiko, Sandor, Siffbouicz (2x), Solanicz, Srimancz, Srimnacz (2x), Stepanovicz, Stiak, Stoanovicz, Sulusanin, Szabo, Szerimacz, Szial, Varga, Vuian.

ИЗВОР: Claus Heinrich Gattermann, Die Baranya in den Jahren 1686 bis 1713, Göttingen, 2005, str. 289-290

ДОМАЋИНСТВА ПОПИСАНА 1711/1713. ГОДИНЕ

Abramovics, Alpiczhauser, Bácsvanin (2x), Grabocsanin, Huber, Hudrics (2x), Kliics, Lang, Matt, Novopalankacz, Petkovics, Piller, Prau, Radics, Rajzinger, Ramsztler, Sács.

ИЗВОР: Claus Heinrich Gattermann, Die Baranya in den Jahren 1686 bis 1713, Göttingen, 2005, str. 289

ПОПИС СИСТЕМАТСКЕ КОМИСИЈЕ ИЗ 1715. ГОДИНЕ

Simo Radi, Petko Stepanovics, Zavicsa Bacsvanin, Joannes Petkovics, Nicola Macsvanin, Gelubea Grabacsanin, Vukova Milisavocsanin, Todor Abravacsanin, Jacobus Razinger, Jacobus Ilpushauser, Ambrosius Huctrics, Hancs Piller, Markus Praon, Josephus Sacsl, Andreas Hueber, Christian Ramcsler, Marko Palacsanin.

ИЗВОР: Az 1715. évi országos összeírás

ПОПИС СИСТЕМАТСКЕ КОМИСИЈЕ ИЗ 1720. ГОДИНЕ

Martinus Jobst, Simon Radicz, Petko Stephanovicz, Zavisza Bacsvanin, Jovan Petkovicz, Nicola Macsvanin, Mirko Palancsanin, Ambrosius Huetricz, Josephus Sácsel, Laurentius Huetricz, Fridricus Jobst, Joannes Plum, Georgius Hen, Martinus Paur, Michael Bilfinger, Simon Hoffman, Joannes Csucger, Georgius Munk, Georgius Horvath, Mathias Triholcz, Joannes Puker, Gregorius Greger, Dominicus Triholcz, Georgius Tacz, Jacobus Horvath.

ИЗВОР: Az 1720. évi országos összeírás

ПОПИСАНИ У ДАРДИ 1767. ГОДИНЕ

Banacz Marco, Banacz Nicola, Berkics Dragoilo, Berkics Stoissa, Czeltner Joannes, Czentner Georgius, Czentner Leopold, Damjanovics Antun, Ebel petrus, Enzel Georgius, Georgius Umrad, Harrman Paulus, Harth Joannes, Hauczmann Sebastian, Hegedus Andras, Hegedus Jonas, Helmbrik Joannes, Heerger Joannes, Herger Petrus, Hinglpaus Josephus, Nihgtpaum Mattias, Hoffman Georgius, Hoge Josephus, Hogl Heinrich, Hogl Urbani udovica, Hogt Nicolai udovica, Horvath Simo, Ivanovics Franyo, Jaksics Gyro, Jakso, Jankovics Gyro, Jobst Georgius, Jobst Mathio, Kaputt Mathias, Klics Jovan, Klics Petar, Knau Lambertus, Kovacevics Andria, Kraznics Marco, Kuzek Martin, Lautenpach Michael, Lazar Andreas, Leffler Petrus, Liszi Carolus, Maer Joannes, Majer Fridericus, Majer Vendelinus, Mak Josephus ml., Mak Josephus st., Marczi Georgius, Markovics Ivan, Mund Georgius, Mut Laurentius, Pandur Mato, Paus Josephus, Pehmon Peter, Peltz Mathias, Perger Jacobus, Petkovics Andria, Plus Hancz Georg, Probst Joannes, Puchner Ferdinadus, Radanovics Antun, Reder Valentinus, Rott Mathias, Schmit Anreas, Schmit Hermani udovica, Schmit Leonardus, Schmith Petrus, Schrekhoz Paulus, Schuk Henricus, Schvanold Conradus, Sepin Francusci udovica, Smeisl Andreas, Stejervalth Nicolaus, Szerdlarovics Petar, Szipl Conradus, Szmolyanovics  Sztanko, Teich Joannes, Vager Franciscus Vager Joannes, Veimanin Josephi udovica, Voger Michael, Bacsvanii, Lazo, Berkics Risto, Bosnyak Philip, Borgovics Raczko, Budmiracz Pano, Czvianovics Miajlo, Drinovacz Illia, Knezevics Kuzman, Kollar Secula, Kuzmanovics Jefto, Macsvanin Ignatia, Macsvanin Simo, Macsvanin Szava, Maletin Jovicza, Manuelovics Stojan, Marianovics Jovan, Marianovics Simo, Mirkovics Miajlo, Paslancsamin Ivan, Prodanovics Thome, Prodanovics Todor, Radics Ivan, Radoisics Simo, Szavadmovics Alexa, Szepekics Ivan, Sztancsics Secula, Sztansics Nicsivoj, Sztojakovics Ivan, Sztojkovics Dako, Sztojkovics Gyla, Sztojkovics Jovan, Sztojkovics Simo, Todorovics Rasszko, Vakanyacz Marco, Vukovratovics Jefto.

ИЗВОР: MOL, Theresianisches Urbarium 1767

ПОПИС ВЛАСНИКА ЗЕМЉЕ ИЗ 1828. ГОДИНЕ

Vidua Margaretha Gaiger, Judan Abrahamus Lang, Philippus Mayer, Joannes Godorovics, Joannes Macsfanin, Michael Medinacz, Joannes Lazar, Joannes Hegrad, Michael Lazar, Stephanus Marianovics, Martinus Jankovics, Stephanus Stojanovics, Joannes Szilber, Procopius Sztojkovics, Jacobus Nanatz, Simon Szavadinovics, Ignatius Bosnyak, Michael Sztojkovics, Emanuel Bacsfanin, Franciscus Bastiananics, Judan Hermanus Dentsik, Martinus Schuck, Judan Jacobus Lang, Judan Marcus Felner, Andreas Schatzl, Judan Mendl. Spiller, Joannes Koits, Josephus Mayer, Martinus Czentner, Georgius Kirchner, Joannes Schmaiszl, Josephus Quirin, Pantaleon Batsfanin, Paulus Tachler, Joannes Tokolit, Leopoldus Hamburger, Josephus Harth, Joannes Stepanovics, Thomas Czentner, Judan Salamon Polak, Petrus Bosnyak, Judans David Krausz, Cyrillus Lasztovicza, Andreas Batorovicz, Judan Jacobus Fried, Georgius Stojkovics, Elias Bacsfanin, Andreas Frauheim, Casparus Grauer, Basilius Todorovics, Judan Leopoldus Szelinger, Vidua Brfiszle, Judan, Jacobus Schachtitz, Josephus Grosz, Judan Izrael Schon, Martinus Vunder, Joannes Kuzmanovics, Andreas Kolzkar, Vidua Czezner, Judan Izrael Steiner, Joannes Vidakovics, Leopoldus Czucker, Joannes Jopst, Josephus’Matringer, Judan Heli. Raichsmann, Judan Josephus Hiller, Judan Nathan Lobl, Judan Adamus Spitzer, Emericus Banyevacz, Michael Horvath, Judan, Vendelimus Spiller, Judan Moyses Metzl, Henricus Gradiwohl, Carolus Hagl, Judan Hermanus Boskovics, Judan Colomanus Bleier, Vidua Kugler, Judan Theodorus Lang, Michael Herger, Mathias Mayerhofter, Josephus Schreikhasz, Martinus Konig’, Henricus Ottenberger, Joannes Mook, Philippus Kollar, Judan Herman Goldstein, Joannes Domjanovics, Judan Bernardus Spiller, Josephus Vinczek, Judan Philippus Spiller, Conradus Eckhardt, Joannes Schlott, Josephus Domjanovics, Joannes Kuer, Judan Bernardus Fein, Judan Hermanus Polak, Thomas Mayer, Georgius Fatul, Benedictus Szeutlinger Thomas Markacs, Adamus Vayer, Carolus Mayer, Josephus Vayer, Judan Salamon Fein, Joannes Markett. Vidua Potoczki, Josephus Kaiserberger, Nicolaus Rollinger, Michael Jopst, Franciscus Ottenberger, Paulus Tenics, Martinus Haindl, Augustinus Grudsz, Mathias Munk, Joannes Malesics, Michael Schuck, Joannes Lacs, Michael Lacs, Senior Michael Lacs, Georgius Ritter, Jacobus Totter, Henricus Plfigl, Nicolaus Mutzhausz, Petrus Konig, Michael Roth, Melchior Igl, Basilius Maletics, Fridericus Holcz, Michael Harth, Henricus Jopst, Josephus Herger, Josephus Mayzl, Basilius Stepanovics, Josephus Kaman, Paulus Radics, Judan Ignatius Veisz, Valentius Martin, Carolus Kleinhausz, Joannes Buin, Josephus Mook, Petrus Haindl, Theodorus Sztojkovics, Arsenius Sztojkovics, Alexius Todorovics, Ignatius Pietlovacz, Georgius Radics, Joannes Radics, Stephanus Radics, Georgius Hartmann, Josephus Szubits, Michael Banszki, Joannes Augenschein, Joannes Szalai, Josephus Lofler, Mahias Czentner, Josephus Nedo, Josephus Petrovics, Josephus Haba, Stephanus Sandor, Petrus Radanovics, Antonius Nedo, Franciscus Hegedus, Antonius Horvath, Georgius Steer, Josephus Jacobovics, Michael Poldrug, Andreas Lukacs, Lazarus Ivo, Georgius Wager, Vid. Andreas Kovacs, Josephus Milics, Georgius Kocsis, Petrus Balog, Ignatius Lazar, Stephanus Mirkovics, Stephanus Prodanovics, Samuel Barabas, Stephanus Bosnyak, Maximilianus Manojlovics, Theodorus Jovisics, Basilius Manojlovics, Emericus Muits, Josephus Meszaros, Michael Kirchner, Lucas Kozaracz, Georgius Krieg, Jefta Litobacz, Arsenius Batyanacz, Joannes Kneif, Lucas Vukobradovics, Gregorius Tanaczkovics, Elias Drenovacz, Zacharias Maletics, Simon Bacsfanin, Zacharias Macsfanin, Lazarus Radics, Ignatius Marianovics, Judan Josephus Czentner, Joannes Manojlovics, Jacobus Bacsfanin, Theodorus Sztojkovics, Judan Bernardus Herczog, Franciscus Sztojkovics, Gabriel Sztojkovics, Georgius Sztojkovics, Mathias Vaigert, Josephus Jopst, Stephanus Bacsfanin, Theodorus Manojlovics, Jefta Stojanovics, Stephanus Lasztavicza, Joannes Lasztavicza, Mathias Bruszki, Joannes Till, Josephus Knoll, Josephus Florentin, Joannes Harth, Jeremias Sztojkovics, Jefta Sztojkovics, Lazarus Manojlovics, Jacobus Pamer, Andreas Schmaiszl, Josephus Kovacs, Joannes Harth, Demetrius Maletics, Vilhelm Stamberger, Simon Kozuek, Josephus Horvath, Judan Adamus Terubach, Paulus Bacsfanin, Daniel Pietlovacz, Carolus Kirschner, Michael Stenervald, Josephus Florentin, Philippus Farkas, Jacobus Florentin, Joannes Roth, Martinus Lazar, Stephanus Szajko, Judan Josephus Steiner, Stephanus Futo, Michael Kerper, Stephanus Adler, Adamus Pekrics, Georgius Partmayer, Stephanus Varga, Andreas Scheurer, Joannes Szanati, Stephanus Horvath, Josephus Toth, Georgius Papp, Josephus Bognar, Michael Haba, Franciscus Nagy, Michael Sipocz, Petrus Kozaracz, Josephus Boros, Georgius Toth, Andreas Szarvas, Joannes Korbeli, Stephanus Papas, Petrus Jovisica, Franciscus Varga, Michael Singer, Josephus Molnar, Ladislaus Toth, Andreas Mirkovics, Aloysius Ehman, Petrus Kiss, Franciscus Eisenbeiszer, Joannes Nagy, Michael Horvath, Orphan. Francisci Horvath, Senior Franciscus Horvath, Antonius Preller, Elisabetha Gleixner, Josephus Strobel, Michael Strobel.

ИЗВОР: Martha Remer Connor, GERMANS & HUNGARIANS 1882. Land Census Baranya County Hungary, Las Vegas, 1991, str. 76-78

СПИСАК СВЕШТЕНИКА У ДАРДИ ОД 1761. ГОДИНЕ ДО ДАНАС

Јован Стојановић (1761-1783), Лазар Поповић (1783-1785), Јован Адамовић (1875-), Максим Кузмановић (1785-1787), Димитрије Зенић (1787-1792), Григорије Марковић (1792-1800), Стефан Бачванин (1801-1842), Петар Парабак (1842-), Урош Марјановић (1842-1843), Јован Андрић (1843-1846), Прокопије Топенарски (1846-), Илија Бачванин (1846-1871), Цветко Милић (1871-1918), Сергије Јанковић (1918-1919), Славко Николић (1919-1953), Михајло Маријанац (1987-).

Недостају подаци за период од 1953-1987. године.

ИЗВОР: Милан Дујмов, Листа свештеника Српске православне епархије Будимске, Будимпешта, 2013, стр. 28-29

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. 8. јун 2018. у 15:01

    Војислав Ананић

    Дарда

    Дарда су сједиште истоимене опћине у Осјечко-барањској жупанији, налазе се на 85 метара надморске висине и простиру се на површини од 73,81 км². Према попису из 2011. године, у Дарди живе 5.322 становника. Становништво је претежито хрватско (55%), те српско (22%) и ромско (11%). Околна насеља: Меце, Швајцарница, Угљеш, Биље, Тврђавица, Вардарац, Нови Чеминац, Подравље, Чеминац и Осијек.

    Најчешћа презимена

    Данас Некоћ
    1. Петровић – Петровић
    2. Мишковић – Мишковић
    3. Ковач – Ковач
    4. Михајловић – Михајловић
    5. Ђурђевић – Ђурђевић
    6. Новак – Новак
    7. Тодоровић – Тодоровић
    8. Тот – Радосављевић
    9. Хорват – Јовановић
    10. Марић – Тот
    11. Балог – Ђурић
    12. Богдан – Хорват
    13. Јовановић – Кузмановић
    14. Кузмановић – Хегедиш
    15. Ороз – Ковачић
    16. Кундих – Стиплошек
    17. Лазар – Јанковић
    18. Живковић – Побулић
    19. Бугариновић – Бошњак
    20. Николић – Јуричан

    Одговори

  2. 14. јун 2018. у 05:08

    Војислав Ананић

    Чеминац (Laskafalu) – мјесто сјеверно-сјеверозападно од Дарде
    Мађарско име долази од старијега Vaskafalva (1687.), вјеројатно према особном имену. Њемачко је име творено према мађарском, и гласи Laskafeld, с честом промјеном ријечи falu ‘село’ у Feld ‘поље’, услијед пучке етимологије.
    Хрватско је име изведено од презимена великашке обитељи Csemenyi, који су били власници посједа у том крају. Југозападно од мјеста налази се и предио назван Чемин. Гледе назива тога предјела спомиње се и етимолошка веза с турском ријечју gim ‘ливада, ледина’.

    Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.

    Одговори

  3. 14. јун 2018. у 05:18

    Војислав Ананић

    Дарда (Дарда) – мјесто сјеверно од Осијека

    Иако мађарска ријеч darda значи ‘копље’ (а по томе и њем. назив мјеста Lanzenau), вјеројатнија је етимологија на коју указује старији начин писања имена као Турда [1280. Гy5рффy 1: 394] – име потјече од славенског придјева тврд, односно од именице тврђа. Усп. и оближњи топоним Тврђавица, који на мађарскоме гласи Kisdarda.
    Према другој теорији, име је келтскога поријекла, но особно ми се то не чини вјеројатним. Хрватско је име према мађарскоме.

    Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.

    Одговори

  4. 14. јун 2018. у 06:22

    Војислав Ананић

    Луч (L6cs) – село западно-југозападно од Брањина Врха
    Од особног имена; усп. 1312. Leus filius leus filij Ambrosi de leus (Anjou- Okm. 1: 260). В и 1211. Leus (PRT 10: 507); o. 1281.lo. 1289. Septemus de genere Leus (AUO 12: 352). Хрватско је име из мађарскога.

    Луг (Laskć) – село сјевероисточно од Дарде
    Ојконим славенскога поријекла, усп. руски Лужков, пољски Lužk6w (Русс ГеогрНб. 5: 237). То је умањеница опћеславенског *лугб > *лужбкб ‘шумица, ливадица’. Хрватско је име без умањеничног суфикса -бкб. 

    Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.

    Одговори

  5. 14. јун 2018. у 08:24

    Војислав Ананић

    Меце (Mecepuszta) – пустара источно-југоисточно од Дарде
    Вјеројатно од њемачкога особног имена Metze, одмилици имена Mathilde. Хрватско име према мађарскоме.

    Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.

    Одговори

  6. 14. јун 2018. у 09:28

    Војислав Ананић

    Швајцарница (Orhely) – село сјевероисточно од Дарде
    Мађарско име указује на то да се овдје налазила стражарница (orhely – ‘стражарница’).
    Хрватско име (које се јавља и у облику Швајцерница; заправо се ради о имену читавог предјела, не само насеља – усп. и у локалном говору ‘бити са Швајцарнице’, а не ‘из Швајцарнице’) вјеројатно потјече од некога њемачког презимена (Schweizer). Усп. и предио назван Швајцерова ада јужно од Дарде. Могуће је да је до имена дошло укрштањем пријевода мађарскога имена (Стражарница) с презименом.

    Тиквеш (Tčkčspuszta) – пустара сјевероисточно од Луга и хрватско и мађарско име према апелативу ‘тиква’ (мађ. tok).

    Топоље (Izsep) – село сјевероисточно од Кнежева
    Од особног имена, усп.: 1138Л329. Ифеп (МНy. 32: 56); 1211. Исyпх (ПРТ 10: 512). У вези с тим в. староталијански Iseppe Josip’ (Melich: SzlJsz. &: 179). Према другој теорији, ради се о имену турског поријекла.
    Хрватско име према апелативу ‘топола’.

    Торјанци (Torjanc) – село западно од Барањског Петровог Села Мађарско име према хрватскоме.
    Хрватско је име једини барањски топоним који се јавља у облику наци, иначе врло честу у подручју јужно од Драве. Могло би значити ‘људи из Торје’, при чему је Торја мјесто у Ердељу, у данашњој Румуњској.

    Тврђавица (Kisdarda) – дио Осијека на лијевој обали Драве
    Мађарско име значи ‘мала Дарда’, за детаљнију етимологију, в. тамо.

    Угљеш (Olyves) – село сјевероисточно од Дарде
    Мађарско име према апелативу олyв ‘шкањац’.
    Хрватско вјеројатно пучком етимологијом према мађарскоме.

    Вардарац (Vardarćc) – мјесто источно од Дарде
    Име Darćc често је у топонимији, а долази од старомађарскога назива занимања, који је означавао оног ловца који се бавио уклањањем коже, крзна и роговља с убијених животиња. Префикс Вар- мјесто је добило због тога што је некада припадало Барањавару. Хрватско име изведено од мађарскога.

    Зелено Поље (Szentistvanpuszta) – пустара сјеверозападно од Петловца
    Мађарско име јест патроциниј, према имену оближњег Петловца (Baranya- szentistvan).
    Хрватско име према опису предјела.

    Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.

    Одговори