Порекло презимена, село Рамаћа (Страгари-Крагујевац)

Порекло становништва села Рамаћа, Градска општина Страгари, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Рамаћа је странама сеоског потока и Паштрмског Потока који се састају испод села и граде Рамаћку Реку.

Воде.

Село се служи само живом водом, јер бунара-извора има у изобиљу и са доста воде. Од свих најјачи су и најглавнији: Бунар (озидана чесма) у Паштрми; Породинац у истоименом крају; Чесма (озидана) у Жабљаку; Чесма у Поточарима; Студенац, Томинац и Школска Чесма у Коматинама.
Ни сеоски Поток ни Паштрмски Поток не плаве сеока поља, јер су сиромашни водом и теку доста дубоким јаругама.

Земље и шуме.

Сеоска имања су удаљена од крајњих сеоских кућа највише час и по хода, али их је доста и у самом селу између појединих крајева.
Сеоски атар заузима простор величине 1253 хектара од чега има њива 700 хектара, ливада 229 и шума 324 хектара, од тога 98 хектара лична својина и 226 хектара заједничка „селска“ шума.
У рамаћком атару нема нико својих имања из суседних или оближњих села или насеља. Рамаћани, пак, имају по неко поље у околним селима.

Тип села.

На Паштрмском Потоку са десне стране је крај Паштрма, лево и мало ниже је Породинац, више њега је крај Жабљак. Североисточно од Жабљака, под брдом Орницом је крај Коматине а јужно су Поточари на обема странама сеоског потока.
Сеоски крајеви су састављени од махала у којима број кућа износи од 5 до 49. Такве махале су: у Жабљаку – Матејићи, Сремчевићи и Јаковљевићи; у Породинцу Матејићи и Савовићи; у Паштрми Матејићи и Паштрмци; у Коматинама Јаковљевићи и Матејићи и у Поточарим Матејићи.

Име селу.

Рамаћани причају да је њихово село добило име отуда, што су Турци држали једном приликом скуп о рамазану код воденице прекаје. Од речи „рамазан“ постало је, како кажу, име Рамаћа али се не искључује могућност да је ово објашњење измишљено.
Породинац је назван по једној були, која се у време оснивања породила; Паштрма – по истоименом селу у Црној Гори из кога су дошли Паштрмци; у Жабљаку је одувек била повећа бара пуна жаба; назив Коматине су донела за собом Јаковљевићи дошавши из ужичког села Комодина и Поточари због тога што су на потоку.

Стрине у селу.

У Рамаћи постоје три старине, које су вредне помена. Прва је сеоска црква Куманица, сазидана од камена и покривена црепом, за коју кажу да је подигнута пре пет и по векова, у време цара Душана. Друга старина је Црквина у Војводинцу где су остаци од цркве саграђене, такође, у време Душаново. Треће је Старо или Душанско Гробље за које причају да је из времена цара Душана. Црквина и Душаново Гробље постоје само по имену, јер им се не распознају трагови.
Постоји и место Старо Село, где је било прво рамаћко насеље, које се померило навише, уз поток, па се потом опет спустило на првобитно место, у данашње Поточаре.

Постанак села и порекло становништва.

Рамаћа спада у најстарија лепеничка насеља, јер је основана пе 210 година – у доба Прве сеобе. Сеоски крајеви по старини су овим редом: Породинац, Коматине, Паштрма, Жабљак и на крају Поточари.
Село су основала три рода: Матејићи, Јаковљевићи и Паштрмци. Матејићи су по броју домова (117) највећи род у Лепеници, а у Рамаћи им „припада“ близу 2/3 од укупног броја кућа. Сва три оснивачка рода имају у селу 154 куће, што је скоро 8/9 од укупног броја сеоских кућа.
Први помен о овом насељу, управо о његовј цркви, постоји још у Крушевском поменику, који датира с краја XV века и у коме се помиње манастир Куманица. Други пут се помиње село Рамаће 25 новембра 1735. године у Извештају у селима ваљевске епископије. Године 1738. помиње Лангер као село Ramatga и место Krumiany, односно Кумани. Године 1762. наводи Даничић село Рамаће.
У XIX веку први пут се налази на Ридловој карти 1810. године као Ramacza, у Деловодном Протоколу 1813. године, у Уписнику, Назначениу и Пописнику, код Вука у Даници 1827. године и код Пирха у Путовању – свуда је као Рамаћа али и њен крај Паштрма као засебно насеље. У Гавриловићевом Речнику из 1846. године унесено је само Рамаће. У Пирховом оригиналу стоји Ramatja и Paschtrma.
На Ламовој карти 1827. и Фридовој 1829. године забележена је Kameniesa (Куманица); на Руској 1831. године: Раматђ, Паштрма и Куманиће; на Бугарсковој 1845. године као Каменица и на Миленковићевој 1850. године као Рамаће.
Рамаћа је нарасла готово само рађањем и разграњавањем родова а број кућа се повећао распадањем задруга. После оснивања села овамо су се доселила само три рода и то један за време Друге сеобе и два после 1815. године. Овај случај је изузетан, нарочито за села тако велике старости као што је Рамаћа.
Становништво је пореклом из пет области. Стара Србија је дала селу свега два рода а остале области по један род, и то: Голијска Моравица, Срем, Гружа и Нишава.
Четири рода су дошла овамо у збегове, један на женино имање а један је пореклом од печалбара.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1690. до 1736. године.

-35, Јаковљевићи (Миловановићи, Јаковљевићи, Аксентијевићи, Тошановићи-Тошићи; Лазовићи и Ристићи), Комадине (Горња Моравица), Митровдан.
-47, Матејићи (Матејићи, Перишићи, Ђокићи, Мијајловићи и Гавриловићи. Матејићи се посебно презивају: Пауновићи, Мићаковићи и Мулићи), Крајиновић (Црна Гора), Св. Врачи.
-59, Паштрмци (Павићевићи, Новаковићи и Васиљевићи), Паштрма (Црна Гора), Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

-207, Сремчевићи (Сремчевићи, Прокићи-Проковићи; и Петровићи), Срем, Никољдан.

Досељени у периоду од 1831. до 1903. године:

-1286, Савовићи (Савићи), Бело Поље (Гружа), Аранђеловдан.
-1353, Видановићи, Пирот, Јовањдан.

Остали подаци о селу.

Године 1903. у селу је било 6 родова у 183 дома са 1080 станоника. У Рамаћи је 1910. године је било 195 кућа са 1160 становника а на дан 31. јануара 1921. године у њој је живело 1028 становника.
Сеоска црква је у Коматинама. Код ње је и сеоско гробље.
Заветина је Бели (васкршњи) Четвртак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.