Порекло становништва села Маршић, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Маршић је удаљен од Крагујевца 40 минута хода према североистоку. Он је на десној страни Лепенице, југоисточно од Крагујевачког Друма и железничке пруге Лапово – Краљево.
Куће су подигнуте на двема благим косама и на неколико главичастих брда. Североисточна коса је развође између Јабучке Реке и Лепенице а југозападна дели Лепеницу од Маршићког Потока, који тече готово по средини села.
Воде.
У свакој сеоској махали има по један главни и неколико слабијих бунара-извора. Тако је у Горњој Мали најпознатији Миливојевићки; у Бирдовској – Бирдовски; у Јевтовској – Јевтовски и у Доњој – Пауновићки Бунар. У последње време мештани копају ђермове у својим двориштима, њих је за сада пет.
Приликом великих вода Јабучка Река плави имања Бирдовске Мале. То се догађа једном у десет година. Маршићки Поток тече дубоком јаругом из које се никада не излива. Лепеница плави сва поља у долинској равни испод насипа северозападно од села.
Земље и шуме.
Зиратна земља је једним делом у селу између махала а другим, знатно већим, ван села на удаљености до 45 минута хода од последњих сеоских кућа. Најбоље ливаде су у Лепеници а шумарице на Коси и уз Јабучку Реку.
Маршићки атар захвата простор од 723 хектара од чега су њиве 302, ливаде 303 и шуме 118 хектара. Зајеничка сеоска шума захвата простор од 67 хектара и налази се на Кршу.
Тип села.
Село се дели на четири махале: Горњу, Доњу, Биродвску (Бирдовићку) и Јевтовску (Јевтовићку) Малу.
У Горњој Мали груписане су куће Миливојевића, Антоновића (Антића) и Спасића; у Бирдовској Мали –Бирдоваца, Срећковића и Милошевића; у Јевтовској само Јевтовића и у Доњој Мали куће Милошевића, Урошевића и Савића.
Име селу.
Маршићани не знају да протумаче постанак имена овог села а махале се назване по положају на сеском потоку или по именима њихових главних родова.
Постанак села и порекло становништва.
Село је основано пре 135 година, односно у доба Друге сеобе. Засновало га је шест родова: Ковачевићи, Антоновићи, Бирдовићи, Јевтовићи, Миливојевићи и Милошевићи. Ковачевићи су изумрли а остали оснивачки родови имају данас у Маршићу 60 домова – скоро половину од укупног броја сеоских кућа.
По времену оснивања све су махале исте старости; оне су засноване када и село, од његових оснивачки родова.
Занимљиво је, да се ово село јавља, по именом Murschiz на карти Хоманових наследника, која је изашла око половине XVIII века, дакле, двадесетак година раније него што је село засновано. Осим ове карте оно је унесено само још у Руску из 1831. године као Марчичћ.
У Уписник 1818. године уведено ја као Маршићи, у Назначениу 1819. године правилно, у Пописник 1822. године ка Марчићи. У необјављеним актима Државне архиве из 1828. године пронађено је на једном месту под називом Марчиће. Код Вука у Даници 1827. године и код Пира у Путовањима 1829. године пише Марчић (Marschitsch) a у Гавриловићевом Речнику као Маршићђ, по тадашњем правопису.
Село је непосредно расло разграњвањем родова и новим досељавањима. У доба Кочине Крајине није било досељеника, за време Првог устанка добило је 11 родова а после 1815. године досељено је 17 родова.
Маршићани су пореклом из 12 различитих области. Највећи број родова досељенје из Старе Србије -9, Лепенице -6, Црна Река -3, Македонија -3, Тимок, Врањска Пчиња, Осаница и Бугарска су дала по два рода а из левог слива Голијске Мораве, Ђетиње, Ветерника и Нишаве по један род.
У збегове је досељено 18 родова, нормално је досељено је 6 родова, као слуге 3 рода, два као уљези а по један род воде порекло од надничара, кирајџије, баштована и печалбара.
Порекло породица.
Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:
Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.
-85, Антоновићи (Ђорђевићи), Куманово (Македонија), Никољдан.
-89, Бирдовићи (Миливојевићи, Милосављевићи, Ивановићи, Јовановићи, Мијајловићи, Ћирићи, Вучовићи, Глишићи, Пејковићи и Петровићи), Велики Извор (Тимок), Никољдан.
-126, Јевтовићи (Максимовићи, Славковићи, Јевтовићи и Павловићи), Нови Пазар, Никољдан.
-153, Миливојевићи (Миливојевићи, Костићи и Милићи), Сјеница, Аранђеловдан.
-163, Милошевићи (Марковићи, Пауновићи, Ранковићи и Илићи), Сјеница, Никољдан.
Досељени у пероду од 1804. до 1814. године:
-614, Вилиповићи, Куманово (Македонија), Никољдан.
-686, Ерићи (Петровићи, Јовановићи, Јовчетићи, Миловановићи, Милојевићи, Милошевићи, Павловићи, Радовановићи, Илићи, Лукићи, Симоновићи, Стевановићи, Дамњановићи, Ивковићи, Лукићи-други, Обрадовићи и Стојадиновићи), Ђетиња (Ужице), Ђурђевдан.
-720, Илићи, Нови Пазар, Никољдан.
-733, Јевремовићи (Јевремовићи, Нешићи и Спасићи), Нови Пазар, Никољдан.
-991, Радотићи, Крива Река (Прибој), Никољдан.
-1011, Савићи, Сјеница, Митровдан.
-1025, Спасићи (Милановићи и Јанићијевићи), Криви Вир, Никољдан.
-1028, Срећковићи (Здравковићи, Обрадовићи, Пантићи и Срећковићи), Књажевац, Митровдан.
-1044, Стевановићи, непознато (Десимировац), Никољдан.
-1058, Стојиљковићи, Сјеница, Аранђеловдан.
-1074, Томићи, Лесковац, Томиндан.
-1087, Урошевићи, Криви Вир, Аранђеловдан.
Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:
-1116, Јанковићи, Криви Вир, Никољдан.
-1135, Цветковићи (Ђорђевићи, Стојановићи и Цветковићи), Трн (Бугарска), Аранђеловдан.
-1152, Јовановићи (Јовићи и Милановићи), Нови Пазар, Аранђеловдан.
-1218, Васиљевићи, Лозна (леви слив Голијске Мораве), Никољдан.
-1318, Костићи, Прилеп, Митровдан.
-1578, Симоновићи, непознато (Јовановац), Аранђеловдан.
-1593, Миладиновићи, непознато (Доња Сабанта), Никољдан.
-1652, Мијаиловићи, непознато (Јоваовац), Аранђеловдан.
-1768, Вељковићи, Врање, Никољдан.
-1968, Миладиновићи, трн. Клисура (Бугарска), Никољдан.
-2039, Станковићи, непознато (Ботуње), Аранђеловдан.
-2051, Петронијевићи, непознато (Шљивовац), Аранђеловдан.
-2070, Павловићи, Комарице (Осаница), Ђурђевдан.
-2083, Крстићи, Букуровац, Аранђеловдан.
-2108, Ђорђевићи, Врање, Аранђеловдан.
Остали подаци о селу.
Маршић је 1903. године имао 33 рода са 127 домова а 1910. године овде су биле 152 куће са 891 становником да би се до 31. јануара број становника повећао на 905 у чему је ово лепеничко насеље изузетак.
Сеоско гробље је на Брду код Јевтовићке Мале.
Заветина је Мали Божић (Нова Година-Св. Василије) а литија се носи на Мали Спасовдан.
Напомена: Урбани делови села Маршић су 1991. године ушли у састав Града Крагујевца.
ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)