Poreklo prezimena, selo Brestov Dol (Babušnica)

Poreklo stanovništva sela Brestov Dol, opština Babušnica. Istraživanje „Babušnica i okolna sela “ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara, 2015.godine

U OVOM TEKSTU SE POMINJU PREZIMENA:

Andrejević, Anđelković, Blagojević, Glišić, Golubović, Grozdanović, Grujić, Dimitrijević, Đikić, Đorđević, Đurić, Ignjatović, Ilić Janković, Jovanović, Kitanović, Kostadinović, Kostić,  Krstić, Lazarević, Nikolić, Marković, Marinković, Mladenović, Milenković, Milošević, Miljković, Mitrović, Pavlović, Petković, Petrović, Popović Ranđelović, Stanković, Stamenković, Stojković, Stojadinović, Todorović

 

Nastanak sela i poreklo stanovništva

Brestov Dol je selo u jugoistočnom delu Suve planine. Pripada takozvanom Gornjem Zaplanju, opština Babušnica.

Nadmorska visina sela je oko 650 metara. Najviša kota je Malornica na 777 metara, a najniža na sastavu Brestovdolske i Lajkilovačke doline na 440 metara nadmorske visine.

Brestov Dol je selo brdsko-planinskog područja.

Selo je udaljeno 4 km od magistralnog puta Pirot-Leskovac. Selo BRESTOV DOL je bilo stočarsko naselje razbijenog tipa (sa 8 mahala) u podnožju suve planine u Lužničkom Zaplanju. Naziv sela je fitogeografskog porekla-po brestu.

Drvo Brest je bio simbol sela, po kome je i samo naselje dobilo naziv Brestov Dol. Nekada je ovaj kraj je bio obrastao brestovom šumom.

U naselju Brestov Dol živi 32 punoletna stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 70,3 godina (69,3 kod muškaraca i 71,3 kod žena). U naselju ima 18 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 1,78.

Ovo naselje je u potpunosti naseljeno  Srbima (prema popisu iz 2002. godine). U drugoj polovini XX veka. došlo je do višestrukog smanjenja broja stanovnika

Broj domaćnistava pom popisima od 1948-2002: 1048(71), 1953 (75), 1961 (74), 1971(64), 1981 (29), 1991(29), 2012(18).

Demografska slika stanovništva posle Drugog svetskog rata (1945.g.) je izgledala ovako: 1948. godine (403 stanovnika), 1953.g. (405), 1961.(374), 1971.(246), 1981.(121), 1991.(62) i 2002.g. (32 stanovnika). Danas na početku 21. veka živi još nekoliko  staraca i starica. Selo je pred demografskim gašenjem.

Prvi žitelji su ga naselili iz sela Dol-udaljenog  2 kilometra od padina na kojima su prvo bile njihove trle i kolibe. Po prvi put se pominje u prvom turskom popisu niške nahije iz 1498. godine, kao selo sa manje od 10 domaćinstva i oko 70 stanovnika.

Do drugog svetskog rata stanovništvo se bavilo ekstenzivnom poljoprivredom, zanatstvom i pečalbarstvom. U selu je bilo desetak mutavdžijskih radnji u kojima su se izrađivale vreće, pokrovci, bisaci i torbe od kozje kostreti koju su na konjima ljudi donosili iz sela sa Stare planine.

Pored pomenutog zanata, koji potiče još iz doba Turaka, gro sposobne muške populacije bavio se ciglarsko-creparskom delatnoštu širom Srbije. Jedina veza sa spoljnim svetom obavljala se po bespuću brdskim konjima.

Posle drugog svetskog rata nastao je nagli razvoj sela. Izgrađen je zadružni dom, otvorena prodavnica, nabavljena zadružna vršilica koja je zamenila mukotrpnu vršu volovima i konjima, selo je makadamom povezano sa magistralnim putem, poboljšane pasmine u stočarstvu, umesto volova rase „buša“ za vuču prelazi se na uzgoj krava simentalne rase itd.

Vidne su bile promene u načinu života, odevanju, i ishrani. Umesto drvenih kašika i zajedničkih porcija, pred svakog čoveka se postavlja za obed tanjir, kašika, viljuška i nož.

Posebno se osetio napredak u kulturi. Omladina je organizovala priredbe, igranke i razne proslave. Počelo je školovanje dece. Veliki broj učenika posle osnovne škole nastavljao je srednje, više škole i fakultete.

Prema turskom popisu nahije Niš iz 1516. godine, mesto je bilo jedno od 111 sela nahije i nosilo je isti naziv kao danas, a imalo je 10 kuća, 1 udovičko domaćinstvo, 2 samačka domaćinstva.

Selo Brestov Dol administrativno je ZAPADNI DEO LUŽNICE, dok geografski pripada samoj oblasti ZAPLANJA. Taj deo oblasti Lužnice je deo severno od regionalnog puta Pirot-Babušnica-Leskovac (kao i reke Lužnice) i zapadno od regionalnog puta Bela Palanka-Babušnica-Zvonce-Dimitrovgrad.

Danas, ovaj deo Lužnice se naziva „Lužničko Zaplanje“. U nošnji Lužničkog zaplanja osećao se veliki uticaj Vlasotinčana, Moravaca i Niškog Zaplanja.

Mnogi autori monografija sela uočavaju razlike sela Zaplanja i Lužnice po osnovu porekla stanovništva, posebnim kukturnim odlikama i dijalektu govora.

Dakle, selo Brestov Dol je etnološko-jezički vezano za rejon Zaplanje, a jedino administrativno pripada takozvanom delu ZAPADNOG DELA LUŽNICE.

Smatra se da je selo Brestov Dol naseljeno  čak pre 100 godina od naseljavanja Kosova. Prvi stanovnici su bili stočari-nomadi.

Pored gajenja sitne i krupne stoke, brestovdolčani su bili dobri: voćari, pčelari i zanatlije. Mahom u stara vremena su se bavili čak i trgovinom stoke. Naročito su gajene ovce, volovi i konji.

Posle povećavanja broja stanovnika, žitelji su odlazili na rad u pečalbu na ciglarsko-creparskim poslovima između dva svetska rata:u vlašku i Bugarsku.

Dakle, ovaj kraj je bio poznat po velikom broju tradicionalno dobrih pečalbara.

Brestovdolčani su bili učesnici mnogih buna i ratova za nacionalnu i socijalno oslobođenje.

Tako u  turska vremmena se još pominje Ilija Brestovdolčanin (1823.g.), kao učesnika ustanika  u buni 1841. godine protivu Turaka. Ilija se bavio mutavdžiskim zanatom.

U selu postoje česme i i Spomen obeležja u prvom i Drugom svetskom ratu.

Naročito je ponos selu SPOMEN ČESMA na izvoru Kladenačke doline izgrađena sredinom XIX veka (obnovljena 1930.g) u spomen poginulih brestovdolčana u vremenu Topličkog ustanka 1917. godine protivu Bugara. Ona je deo jednog vremena istorije sela.

Postoje i mnogi drugi zapisi:

–          Spomen zapis na Runćuli: Posvećen je Svetom Đorđu. Kraj njega se odvajkada svake godine o Đurđevdanu svetkovalo.

–          -Zapis Svetog Ilije:- Ovaj spomen stoji na mestu posečenog bresta o kome je bilo reči u delu o postanku sela.

Prema predanju selo je veoma staro, pa se čak i pominje da je nekada postojala još u vremenu cara Dušana crkva-brvnara, a neki stariji su i pominjali neke zidine (do pre 70-80 godina postojale) gde se nalazila tadašnja crkva.

Ta crkva brvnara se nalazila južno od sela, udaljena oko 500 metara u useku Kladanaalačke doline, upravo na njenom malom proširenju.

To mesto je bilo van puta, skriveno od očiju neprijatelja a zove se Gradinište. A crkvu je izabrano po nuždi, a ne po volji ljudi.

Dok u selu je postojala legenda o prvoj crkvi –brvnari, da je selo imalo tu crkvu sve do nadiranja Turaka na Balkan (14-15 vek), kada  je verovatno i porušena od strane Turaka.

Druga crkva „Sveti Petka“  je sagrađena sredinom  XIX  veka, a ona je ruinirana u ruševinama 1993.godine. Ispred samos tsoje ulazna vrata i predvorje. Stoji još i zvonara podignuta 1926.godine.

U vremenu pod Turcima mnogo je bilo bežanija, raseljavanja i naseljavanja ovog dela juga Srbije.

Imao sam mogućnost da naiđem na izvore da su čak ovde pominjani i Tatari i Kelti i drugi „osvajači“-ostavljajući razne tragove u raznim vidovima života. Čak se selo pominje i pre postojanja Kosova, pa ima nekih indicija da je sa ovog dela Suve planine ponikao i srpski junak Miloš Obilić –poginuo u Boju na Koosvu 1389. godine.

Kraj je bio planinski pa je bilo dosta i hajdučije sa svih strana.

Kada je reč o poreklu žitelja  ovog prostora vredno je i ovo kazivanje Dr Ćirića: “Naime, bežeći (negde sredinom  XVIII  veka) od turskog terora i islamizacije iz područja zapadne Metohije-Prizren, Đakovica, Srbica, peć- jedna grupa stanovnika hrišćansko srpskog opredeljenja na putu prema severnoj Srbiji bila je od strane od strane Turaka zaustavljana i rasturena u području Ibra.

Deo ove grupe otisnuo se na istok, prešao Južnu Moravu i naselio u populacijski jako izraženom i zaklonjenom prostoru između seličevice, Babičke gore i Suve planine (iza planine-„Zaplanje“). „

Dakle i predanje i naučne opservacije ukazuju da su Brestovdolci poreklom sa Kosova i Metohije i Raške, odnosno Stare Srbije.

Prema nekim istraživanjima i zapisima, u ovom delu juga Srbije (Zaplanja-Lužnice) tvrdi se da su 50% naseljeničko, a 50% starosedelačko stanovništvo:-Torlaka, Šopova, Grka,  Kelta, Tatara, Cincara, Vlaha……(Podvukao:M.M. 2015.g)

Migracije stanovništva su istoriske sudbine sela i one predstavljaju velike poteškoće u traženju porekla familija i porodica.

Po nacionalnosti Brestovdolčani su Srbi, a po veri hrišćani-pravoslavci. Iz matične evidencije osamdesetih godina 19. veka vidi se da je u Brestov Dolu privremeno živele tri porodice (jedna među njima se pominje  iz Dejana ), međutim ciganima se pominje i zanatsko zanimanje DŽAMBAS („kroćenje konja“) .

U selo Brestov Dol prva osnovna škola je otvorena 1901. godine.

Selo Brestov Dol se pominje prema velikom broju školovanih ljudi. Među Brestovačkoj inteligenciji ima veliki broj završenih mladih ljudi sa fakultetima, višom i srednjom školom, a i specijalista i doktorata.

Mnogo ljih je bilo pznatih zanatlija širom sredine a među brestovdolčanima se posebno izdvajao rod Golubovići, koji su zasnovali naselbinu u selo Modra Stena, potom  se zaselili u selima: Svođe, Tegošnica i Pusta Reka.

U selo je vrvilo od društvenog života. Postojale su  pre drugog svetskog rata i mnoge zavetine, na kojima se narod okupljao i pevalo se i igralo uz tradicionalnu narodnu muziku. U proleće u vremenu uskršnjih praznika čula se mladost u narodnim nošnjama Lazarica(paganski običaj-prihvaćen u hrišćanskoj kulturi Srba) kroz igru i pesmu, najave proleća i radosti života.

Nisu izostali ni đurđevdanski i božićni običaji, sa đurđevdanskim i koledarskim obredno-lirskim pesmama. Na njivama su se  slušale žetvarske pesme žetvarki, a kada se kosilo i sakupljalo seno i tamo se zapevalo u znak radosti i mladosti života.

Pevale su se u vremenu slava junačke i pečalbarske pesme sa setom slave i tešpkih pečalbarskih muka u daljini od svojih najmilih u kući.

Znalo se da se zaigra, zapeva i popije koja više i čak zapodene koja kavga u kolu oko neke lepe devojke.

Posleratna generacija koja je selo uzdigla do savremene civilizacije između šezdesetih i osamdesetih godina prošloga veka napustilo je selo, emigrirala u gradove širom Srbije i praktično postala njegov grobar.

Danas je selo na početku 21. veka potpuno zamuklo. Nema više da se vidi kako izlazi dim u toku zimskih dana iz odžaka, tamo gde se sedenjkovalo, prelo, tkalo i plelo u toku dugih zima i pila vruća rakija uz gajde i duduče zapevalo i zaigralo.

Nestalo je naše selo, nema više šarenih jaganjci na livadama, nema više kosača ni orača ni žetvara ni igrača ni svirača.

Samo se još čuje po koji lavež pasa i po koja pogrbljena starica ili starac izađu da vide kog putnika namernika da se sa njim razmeni po koja reč dobrodošlice i podseti na stara lepa vremena života u naša sela koja eto tako brzo nestaše sa topografskih karata.

Većina kuća je sa katancima na vratima u raspadanju i tako Brestov-Dol umire i nestaje sa geografske karte.

Na početku 2015. godine u selo je ostalo još samo 5 stanovnika prema rečima 83-godišnjeg Brestovdolaca Radosava Golubovića, profesora u penziji i jednog od autora Monografije o selu BRESTOV DOL-koji su sa svojim bratom profesorom Božidarom Golubovićem (1927-2009) ostavili trag postojanja ljudi i naselja u prostoru i vremenu na ovom delu juga Srbije za sva vremena.

* * *

Krsne slave: Sv. Ranđel (Sv. Arhanđel-Ranđelovdan), Sv. Nikola, Sv. Jovan, Sv. Stefan (Stevandovdan-Sv. Stevan)

Seoska slava: Petkovica(Pejčindan)-27. oktobar

Crkvena slava: Sv. Petka-Trnovka-Trnovica (8. avgust)

* * *

Starine i prošlost:

Crkve: Selo Brestov Dol je u svojoj istoriji imao dve crkve.

Prva brvnara porušena najverovatnije najezdom Turaka (14-15 vek) i druga crkva sredinom  XIX  veka ( oko 1857.g.). Nažalost danas ne postoje ni jedna ni druga crkva.

Crkvena zvonara: Uporedno sa gradnje druge crkve, 1860. godine bila je podignuta i zvonara. Bila je drvene konstrukcije, piramidalnog oblika, pokrivena plehom.

Čedomir St. Popović, tada sveštenik brestodoslkog hrama, unuk popa Petra Stamenkovića, pokrenuo je 1926. godine inicijativu i sa parohijama podigli zvonaru posebne lepote i oko deset metara visine od čvrstog materijala.

Sada i ta zvonara odoleva vremenu i nagnuta je kao kula u Pizi i pitanje je vremena dokle će to trajati. Njena zvona danas miruju kraj porušene crkve.

Zvuci crkvenih zvona pod veštim zvonjenjem Miladina Ranđelovića preko pedeset godina, pamtiće se dok su živi ljudi koji su ih slušali. Ono što je Miladin zvonio mogao da čini to može samo čovek izuzetnog muzičkog talenta.

Ne kaže se slučajno:“Najlepša su krčimirska stada i brestovdolska zvona“.

Svako oglašavanje ovih zvona je neka poruka, koju su oduvek raspoznavali i najmlađi Brestovdolčani. Zvona su se oglašavala kada je: nedelja, blagdan, verski ili crkveni praznik, čovekova smrt ili izuzetan događaj za državu.

Po pravilu između jutra i večeri zvona su mirovala. Po danu oglašavaju smrt vernika. Po „melodiji“ i prekidima u zvonjenju, svako će prepoznati kome se zvoni za pokoj  muškarcu ili ženi.

U  XX  veku samo su jednom preko dana dugo zvona zvonila. Bilo je to 1914.godina, kada je Austrougarska objavila rat Srbiji.

Zvonara ima dva zvona na kojima su izliveni sledeći zapis:

Veliko zvono:– Ovo zvono crkve brestovdolske, liveno je za vreme: Milana M. Obrenovića- IV paroha Petra Stamenkovića, tutori Anđelko Jovanović i Golub Miljković od dobrovoljnim prilogom Hr. Sv. Paraskeve. Livali bate Bote sinovi.

Malo zvono:– Ovo zvono saliveno za vreme vlade kralja Aleksandra Obrenovića petog 1895.g. sveštenika Petra Stamenkovića, tutora Stamenka Popovića i Stanka Petkovića. Sališe me Đorđe pl. bate sinovi u Vršcu br. 1063.

Posle izgradnje crkve, u vremenu turske vlasti, u njoj je vršeno bogosluženje, ali je ona zvanično i svečano po utemeljenom protokolu vlasti i vernika Brestov Dola i susednih sela 1882.godine osvećena.

Ovim činom je i formalno postala sveti hram pod imenom „HRAM SVETE PARASKEVE“..*

* Sveta Paraskeva u narodu poznata kao Sveta Petka je istoriska ličnost. Rođena je u vizantiskom gradu Epivatu u  XII  veku. Posle smrti roditelja prešla je u carigrad pa onda dospela u jordanskoj pustinji. Po predanju javio joj se Arhanđel Gospodnji, rekavši joj da se vrati u zavičaj. Ceo život je porovela u postu i dobročinstvu služeći hristovoj veri. Posle smrti slučajno su pronađene njene mošti. Po naredbi bugarskog cara Jovana Asena su u Trnovu (otuda se često zove Trnova Petka-Trnovica) a zatim je carica Milica 1396. izmolila Bajazita da ih donese u Srbiju. Danas njene mošti počivaju u Jašiju (Rumunija). U Beogradu pored crkve svete Petke na Kalemendanu se nalazi izvor čudotvorne vode (tzv. AGIZME) za koji se veruje da je lekovita. Inače porodice i selo Brestov Dol  su slavile  Petkovicu, 27.oktobar, a Brestovdoska crkva je slavila Trnovu Petku-Trnovicu 8.avgusta.

Crkva u Brestov Dol je posedovala biblioteku s starim i vrednim crkvenim knjigama, bogatu arhivu sa značajnim podacima rođenja, krštenja, smrti svojih parohija, sa dosta časopsia, slika, kalendara i td.

Za vreme bugarske okupacije 1915. i 1942.god. mnoge dragocenosti iz ove crkve Bugari su, kako su ljudi nizzjavili, „natovarili na kola i oterali“.

Posle 133 godina brestovdolski hram (urušio se) Svete Paraskeve prepodobne, Trnove Petke prestao je da postoji.

Otišla je crkva u istoriju, a bila je stožer oko koga je tekao život, čuvana nacionalna svest, moral i vera u čoveka.

*

Sveštenici brestovdoske crkve od 1860-1993.godine:

– Jerej Petar Stamenković (1837-1908):-  Jerej Petar je  osnivač i obnovitelj crkve Sv. Paraskeve u selo Brestov Dol,

– Dimitrije Popović:- je sin popa Petra Stamenkovića. Bio je sveštenik u Mokri (Bela Palanka). Zamnjeivao oca. Žena mu se zvala Kostadinka.

– Đura Veljković:– je ljuberaški paroh. Obsluživao crkvu u Brestov Dol do 1924.g. Rođen 1876.g u Strelcu od oca sveštenika Stevana i majke Stojanke. Osnovnu školu završio u Strelcu, gimnaziju u pirotu, a bogosloviju u Beogradu 1898. rukopoložen za đakona 1899. Od 1912-1918. učestvovao u ratovima, a 1916. bio interniranu Bugarsku. Umro 1941. Bio je izuzetan čovek i duhovot. Za vreme Prvog svetskog rata jedno vreme radio kao učitelj.

– Aleksa Popović i Atanasije Popović:-sveštenici iz Velikog Bonjinca u periodu 1909-1915.godine,

– Kosta Stevanović od 1908-1914:-Poreklo nepoznato. Bio đakon pa jerej. Za vreme balkanskih ratova bio sveštenik rezervne vojne bolnice od septembra 1912-15 februara 1913.godine. Napustio službu zbog bolesti. Za vreme službovanja držao molitvenija za pobedu srpskog, crnogorskog i grčkog oružja. Pre dolaska u Brestov Dol, bio kapelan u Kalni, srez vlasotinački.

– Čedomir St. Popović,  1924-1927.g.:- Rođen u Brestov Dol 1901 g. od oca Stojana i majke Rumene. Unuk popa Petra. Umro 1937. godine. U selu je bio izuzetno cenjen i duhovit. Upamćen je kao dobročinitelj. 1926.godine je izgradio novu zvonaru od tvrdog materijala, stilski i graditeljski  savremeniju, koja još uvek stoji. 1930. obnovio seosku česmu koju je njegov deda, pop Petar podigao sredinom  XIX  veka i učinio je spomenikom žrtama Topličkog ustanka u Brestov Dolu. Od svojih sugrađana, bio je jako voljen. Poslednje dane svoga života proveo je u Vlasotincu, gde i danas žive njegovi potomci.

– Uroš St. Marinković, 1928-1938.g.:- Poreklom Brestovdolac. Rođen od oca Stojana Marinkovića i majke Julke. Završio učiteljsko-bogoslovsku školu u Prizrenu. Službovao kao učitelj u istočnoj Makedoniji, gde je osnovao Sportsko društvo „Car Dušan“. Razvijao duh jugoslovenstva.

Jedno vreme je službovao u Rakov Dolu i Crvenoj Jabuci. Od 1928-1938.g. bio je paroh u Brestov Dolu. Preuredio crkvenu knjižnicu, koju je u drugoj polovini  XIX  veka osnovao pop Petar, a dalje razvio i dao odgovarajući značaj prvi učitelj prve škole u selu Jordan Popović. Svoj radni vek je završio posle Drugog svetskog rata u Nišu kao direktor Ciglane „Ćele kula“.

Pop Uroš je bio čovek izuzetnog duha i širokih vidika kojima je doprineo ne samo razvoju bogoljubivosti parohijana već i njegovog svetovnog života.

– Pop Lazar Stamenković, 1938-1940.g.:-  rodom iz Stola, bio svešteniki u Brestov Dolu. Pop Lazar je streljan od strane Bugara  u Stolu, za osvetu što su partizani napali Bugare 1944.godine.

– Pop Jova Stamenković:-Pop Jova je  kao sveštenik bonjinske crkve opsluživao i crkvu u selo Brestov Dol. Duhovno je vodio svoju parohiju i svojom blagom naravi uspeo je da  spaja ljude i usmerava da žive moralom vere i pravoslavlja.

*

Zanatstvo:

Selo Brestpv Dol je bilo poznato po zanatima i pečalbarima.

U 19. veku zanatstvo ae brže razvijalo. Bavljenjem zanatstva i pečalbarenjem su bila dodatni prihodi domaćinstvima koja su čuvala stoku i obrađivala zemlju.

U stara vremena je bilo poznato 13 zanata, od kojih su samo četiri se može reći da su imali proizvodni karakter: mutavdžiski, užarski, ćeramidžijski i vosko-cedarski.

Mutavdžiski zanat je bio najstariji i potiče još iz turskog vremena. Svaki drugi muškarac u selu je bio mutavdžija.

Mutavdžija je reč turskog porekla, “mutaf“ što znači-pokrovac od kozje dlake. Takav majstor je izrađivao od kozje dlake sledeće: vreže, bisage, pokrovce, torbe(andžike-jandžike), pokrivač za stoku i druge proizvode od kozje kostreti.

Kako je Stara planina bila poznata po stočarstvu, to su mutavdžije svoju robu na konjima nosili po selima stare planine, prodavali i zamenjivali za sirovine.

Ovi proizvodi su dosta prodavani po vašarim, pijacama. Roba se proizvodila u radnjama koje su se zvale mutavdžinice. To su bile prostorije dužine 7-8 metara, gde se najpre isprede konac, a zatim tka na razbojima, sličnim ćilimarstvu.

Najstariji mutavdžija u prvoj polovini 19. veka bio je Ilija, rođen u Brestov Dolu 1823.godine. Kasnije se odselio u Vilandiricu selu ispod Seličevice kod Niša. Po njegovom sinu Đorđu-Đoši, njihova familija u Vilandrici i danas nosi naziv Đošinci.

Budući da je mutavdžijski zanat bio najrazvijeniji pomenućemo neke alate sa kojima e obavljao: dža, tarak, džudžlijagač, zerbalica, šimšira, kologać, izagač, tačkmara, mićerlak, irit, persen, itd…

*

Zanatstvo u periodu od oslobođenja od turaka 1878. pa do kraka 19,. veka:

– Bojadžija:- Simon Đorđević (1893/95);

– Vosko-cedar:-Stojča Golubović (1897), Mihail Krstić, Ilija Krstić, Miladin Marković, Dinča  Milošević, Mladen Nikolić;

– Južar:- Ilija Petrović (1885);

– Kovač:- Stojan Atanasković, rom (1883 uz Dejan), Jovan Ilić (1885.g. iz B.Dol);

– Krečar:- Kosta Golubović (1880);

– Mehandžija:-Marinko Golubović(1880), Krsta Stamenković (1880), Tasa Golubović (1882), Đurđa Golubović (1884),  Stojan Popović (1886), Kosta Golubović (1879);

– Mutavdžija:- Ignjat Stojković (1879), Marko Janković (1879), Spasa Golubović (1879), Ranđel Nikolić (1879), Stojan Marković (1883), Grozdan Jovanović (1880),  Lazar Andrejeveić (1889), Pejča Lazarević (1885), Džurdža Golubović (1888), Krsta Stamenković (1882),  Jovan Ilić (1880), Neša Golubović (1880), Živko Spasić (1885), Stojadin Milošević (1891),  Miloš Stamenković (1887), Stojan Kitanović (1890), Marjan Stojanović (1888), Đura Ilić (1888), Đura Janković (1888), Tasa Golubović (1889), Krsta Stojanović (1889), Mladen Nešić (1890), Stojan Nešić (1890), Janko Stojković (1871), Gligorije Ilić (1893), Stanije Ilić (1892), Đorđe Stamenković (1895), Ranđel Stamenković (1895),  Stojko Filipović (1896), Todor Janković 81899);

– Ćeramdžija:- Milenko Krstić (1879), Gospodin Janković (1879), Neša Kostadinović 81879), Mirko Pavblev (1880), Dinč Milošević (priznanica 1896);

– Džambas (krotitelj konja):- Petar Jovanović, Rom (1897);

– Terzija:- Blagoje Ranđelović (1879), Ranđel Marković (1880), Todor Ranđelović (1898), Grozdan Jovanović (1886),  Ljuba Milošević (1898);

– Trgovac (bakalin):-Kosta Golubović (1879),  Stojanča popović (1885), Todor Golubović (1893);

– Potkivač (albatin):-Mihajlo Todorović (1890), Mihail Živković (1900).

*

UČEŠĆE BRESTOVDOLACA U BALKANSKIM I PRVOM I DRUGOM SVETSKOM RATU:

BALKANSKI I PRVI SVETSKI RAT:

„ Slava pripada onima koji izginuše a potomci će ostati grešni ako ih zaborave“

Dva balkanski rata (1912-19139 i prvi svetski rat (1914-1918) Brestov Dol pamti kao najteže i najtragičnije vreme u svojoj istoriji.

Mnogi su u ratovima ostavljali nejaku decu, stare roditelje, neizorane njive i odlazili da se oduže otaѕbini na vernost. Nisu čekali bukvice, n e čekajući pozive, samostalno se javljali u jedinice. Otadžbina je na prvom mestu i po cenu života. To je bio istinski patriotizam i rodoljublje, jer je ovaj narod vekovima ugnjetavan i dobro zna šta biti pod tutorstvom i bez slobode nad sopstvenim životiom.

U rat se nosila amajlija, a i nešto što će se predati porodici u slučaju pogibije na frontu.

Istorija sela Brestov Dol pamti i ovaj trenutak sećanja unuke Zorice Savić, čiji je deda Nikola Milošević bio 1914. godine na Ceru prva žrtva iz sela.

Kraj Nikole se zadesio Dragutin Gvozdenović, saborac iz sela, kome je posle  pogođenog od kuršuma na samrti izgovorio sledeće:“Ponesi Gmitri ovaj sat“.

Dragutin se vraća 1918. godine  kao solunac i predaje sat Nikolinoj sušruzi. Taj sat je i na fotografiji (str. 82) monografije o selu Brestov Dol- u rukama unuke deda Nikole Miloševića.

Brestov Dol u svojoj istoriji pamti teške dane i borbu srpske vojske u samom selu sa Bugarima septembra 1915.godine. Postoji i istoriski zapisi o toj borni i okupaciji sela od strane bugara 1915.godine, kao i težak život pod okupacijom.

To je vreme kada se bilo tri godine pod bugarskom okupacijom-od 1915 do 1918.godine, pitanje života i biološkog opstanka sela.

U svim tim krajevima bile su to zle  i gladne godine. Ljudi i domaćinstva nisu živeli već su preživljavali vreme koje s eoteglo ko „gladna godina“.

Hleb se jeo od ostataka od klipova kukuruza, ječma, ovsa, a kada je i ovo nedostajalo jela se kora,  kopriva, lišće i puževi i kuvala se čorba sa kiselim šljivama.

Ovo nije samo autentično  pamćenje Brestovdoččana  u teškom vremenu pod bugarskom okupacijom (1915-1918), nego i pamćenja u zapisima autora ovog članka o selu u svim selima brdsko planinskog dela:Lužnice, Crne Trave, Zaplanja, Vlasotinca,,,,(Podvukao;M.M 2015.g).

Svi mi koji smo potomci iz ovoga kraja slične priče smo slušali i od svojih roditelja pod okupacijom Bugara i u Drugom svetskom ratu. Svako od nas ko je i posle Drugog svetskog rata gladovao dobro se zna da je „hleb2 svetinja bila i ostala u sećanjima nšega siromaštva u detinjastvu-kada se tražio samo „zalčak“, pa se zato hleb nikada nije bacao i gazio.

Dakle samo ko je gladovao i patio u siromaštvu, dobro zna da ceni „hleb kao svetinju, pa nije ni čudo da se uvek govorilo:“neka je zdravlje, mir u državi i hleba u kući“.

Vreme komita i internacije:-1917 godine, neseca februara, planuo je Toplički ustanak zbog terora i pokušaja mobilizacije Srba za bugarsku vojsku. Ustanak je buknuo u Toplici i proširio se na zaplanje i druge krajeve juga Srbije.

Bugari su reagovali surovo prema srpskom življu. Usledile su intervencije stanovništva na prinudnom radu u Bugarskoj.

Iz jedne velike grupe interniraca iz zaplanja i Lužnice na putu Babušnica-Pirot –Milorad Popović, Stanimir Mitrović i Vladimir Stojković iz Brestov Dola i Milutin Stojković iz Babušnice, pobegli su iz kolone, vratili se u Brestov-Dol i formirali ustaničku grupu ili kako su je onda zvali Komitska družina (Komite).

Milorad Popović  (1889-1917),  je bio vođa Topličkog ustanka u ovom delu Zaplanja.

Njima se pridružio neki Stanča iz Bonjinca, koji je nažalost bio prva žrtva u borbi sa Bugarima.

Komitska družina je za vođu izabrala Milorada Popovića, uglednog delovođu opštine u Bogdanovcu i poznatog građanina Brestov Dola.

Ustanici su uzeli oružje i pvezali se  sa ostalim komitanma zaplanja i Svođa i šire. Prva njihova akcije  su bile u trouglu: Brestov Dol-Krčimir-Svođe.

Jedana  od tada poznatih oružanih akcija Komita bila je napad na kolonu bugara kod Svođa, koji su gonili stoku put Sofije kao rekviziciju. Bugari su razoružani i stoka vraćena onima čija je i bila.

Ova i druga akcija Komita izazaivale su strah kod Bugara i zato preduzimaju krvavi obračun za uništenje komita.

Izdajom Srba u Modroj Steni, Bugari su saznali da je selo Brestov Dol „komitsko gnezdo“. U zapisima stoji krvavi obračun i zverska mučenja  sa komitama i njihovim porodicama.

Komite su streljani kod sela Linovo na zvanom mestu Linovski gabar. Pre toga su ih mučili na zverski način. Bugari su na tom mestu  streljali Milana, Stanimira, Vladimira, i Milutina Đorđevića iz Babušnice i članove komitskih familija: Miloradovu majku Rumenu, i tetku po ocu Milku, i panteliju, oca komite Vladimira. Ostale su oterali u babušnicu gde su ih utamničili.

Pre streljanja su ih zverski mučili. Posebno Rumenu, Miloradovu majku, kojoj su sekli dojke govoreći da više nikada ne odoji takvog sina kakav je bio Milorad. Bila je to prema Bugarima kazna za majku što je odgajila takvog komitu.

U babušničkom zatvoru su bili, pored komitskog vođe Milorada i istaknutog komite Ranđela, Miloradova žena Leposava sa svojim sinovima, Miloradov otac Stojan i brat Milisav. Prema kazivanju iz zatvor su neki pušteni a neki poput: Stojana, Milorada i Ranđela odvedeni na Jeremijinom brdu i tu streljani.

Komite:–Popović Milorad (1889) od oca Stojana i majke Rumene, Stamenković Milan (1881) od oca Ilije i majke Milke, Mitrović Ranđel (1886) od oca Stanoja i majke Mare, Mitrović Stanimir (1897). Ranđelov brat i…, Stojanović Vladimir (1896) od oca Pantelija i majke Satirke, Stojković Đorđa Milutin (1880).

– Internirani Brestodolci 1917.g u bugarsku(spisak postoji u monografij9): 12 žitelja.

*

Broj žrtava od 1912-1918,g,:

U balkanskim ratovim 4 (JEDAN OD POGINULIH JE Stamenko Stanković), u ratnim jedinicama 25, komitskom ustanku 9, internaciji 4.

Ukupan broj žrtava je u proseku svaka porodica izgubila je po jednog svog člana (spomen-obeležja, arhivski materijal i autentična lkazivanja porodica i savremenika).

Imena i prezimena poginulih od 1912-1918.g:-ukupno 40 žrtava (Spisak objavljen u monografiji sela).

Solunci:-Golubović Stojče Vasilije (1890), Grozdanović Jovana Dragutin (1883), ranđelović Blagoja Milan-Terzijski(1882), Stamenković Ranđela Hrista (Krista), 1895, Krista Gonin, Stamenković ili Pavlović.

Po demobilizaciji srpske vojske 24.marta 1920., proređeno selo, osiromašeno i poplašeno, spaljeno i opljačkano, sa praznim ambarima, u tuzi za nestalima u vihoru Prvog svetskog rata nastavilo da živi….

Spisak „Solunaca“:

Grozdanović Jovana Dragutin

Golubović Stojče Vasilije

Stamenković R. Kriste

Marković Blagoje Milan-terzijski

Golubović Stojče Milan

Golubović Neše Stanko

Spisak rođaka Komita:

Popović Petra Stojan, otac Miloradov

Popović Rumena, majka Miloradova

Stojković Pantelije, otac Vladimir

Milka, kći pop Petra, tetka Milradova

Vlada, Stojanov sestrić

Komite iz Brestov-Dola:

Popović Stojana Milrad(1889-1917)

Mitrović Stanoja Ranđel (1886-1917)

Mitrović Stanoja Stanimir (1897-1917)

Stamenković Ilije Milan (1881-1917)

Stojković pantelija Vladimir (1896-1917)

Stojković Milutin……………………..1917.

*

DRUGI SVETSKI RAT:

Brestovdolčani su uzeli svoje učešće i u drugom svetskom ratu u borbi protivu fašizma i nacionalno oslobođenje. Njih troje su dali svoje živote u drugom svetskom ratu.

Zarobljeno i deportovano u Nemačku je bilo 6 žitelja, koji su se  posle završetka rata 1945.godine vratili svojim kućama.

Kao i u Prvom svetskom ratu, tako i u Drugom svetskom ratu žitelji ovog sela kao i ostalog dekla juga Srbije su propatili pod okupacijom Bugara.

Da bi sprečili eventualni odlazak u partizane i došli do radne snage Bugari su u 1943. godini izvršili prisilnu internaciju mlađih i sposobnih ljudi.

Takođe je Brestov Dol 1943. godine doživeo istu sudbinu kao i 1917. Brestovdolčani su internirani na prinudni rad u Bugarsku, sa ograničenom slobodom kretanja, radili najteže poslove u rudnicima. Mnogi od njih su se vratili sa trajno narušenim zdravljem. Njih trinaest duša je internirano u Bugarsku (Spisak postoji u monografiji sela-PodvukaoM.M).

U Monografiji sela je detaljnije opisano učešće Brestovdolčana i u partizanima i četnicima. Često sada kada se čita taj raskol, a mora napisati istoriske činjenice, onda vam je često puta i osećaj nelagodnosti da se tako dešavala istorija razdora u srpskom narodu-

* * *

Školstvo:

Pojava pismenosti i razvoj školstva u ovom kraju je počeo još za vreme vladavine pod Turcima.

Tako su imučni trgovci svoju decu učeći škole čak u Nišu, potom su deca išla u npovoformirane škole u susednim selima i potom se formirala škola u samo selo.

Tako postoji zapis da su braća Miloš i Krsta Stamenković, trgovci, odveli su još nepunoletnog Petra u Niš da nauči „čitati i pisati“.

Petar je rođen 1837. godine pa je moglo biti oko 1850.godine.

Posle 1830. godine u Nišu su postojale škole u kojima se učilo na slovenoserbskom jeziku, pa su se po tome zvale slovenoserbske škole. One su pripremale buduće sveštenike školovanje je trajalo četiri godine. Učitelji su bili popovi pa su ih zato nazivali popovske škole.

Kakvo je obrazovanje sticano u ovim školama najbolje se vidi iz programa koji je bio raspoređen na četiri razreda:

I razred: Učenje bukvar  i pisanj brojeva od 1-10;

II razred: Uvežbavanje čitanj  i pisanja malih i velikih slova i pisanja brojeva od 1-1000;

I I I razred: Čitanje časlavca (čitanka za vežbanje čitanja), učenje malog katihizisa (veronauka) i i crkvene istorije, a iz računa učile su se četiri računske radnje.

IV razred: Čitanje psaltira (knjiga iz koje se učilo čitanje) i crkvene istorije, a iz računa razlomci i prosto pravilo trojno.

S pravom se može reći da je  Brestov Dol bila “Pop Petrova škola”. Crkva u Brestov Dol i pop Petar lično su dali pun doprinos razvoju pismenosti. On je otvorio u selu privatnu školu u kojoj je radio kao učitelj njegov sin Stojan.

Pored dece  rađeno je na opismenjavanji i sa trgovcima.

Po oslobođenju od Turaka 1878.godine, selo Brestov Dol u lužničkom srezu, prema popisu je bilo na peto mesto.

Druga osnovna škola koja je otvorena (do kraja 19 veka) 1897.godine, a od značaja za Brestov dol je bila osnovna škola u Modroj Steni. Školska zgrada se nalazila u zaseoku Golubovići (poreklom iz Brestov Dola.

Učitelji škole u Modroj steni su bili:Muhajlo Milić (sve do 1918.godine), Blagoje Nikolić, Ilija Marinković, Zaga Marinković i Velja Marinković.

Među onima koji se pamte iz sela su ovde školu završili: Jovan Anđelković, Milovan Glišić, Srbislav Golubović i Slavko Grozdanović.

Prvi i jedini poznati srednjoškolac Brestovdolac, u vremenu pd 1901-1920.g bio je Milorad, sin Stojana Popovića.

Trebalo je da prođe  više od 400 godina od prvog pomena sela pa da u   Brestov Dolu bude 1901. godine  otvorena prva osnovna škola. Zaslugu za to su imali pop Petar Stamenković, sveštenik crkve u selo i njegov sin Stojan, tada presednik opštine Brestov Dol. Školu su pohađala deca iz sela:Brestov Dola, Bogdanovca(Kukavica) Dola i Štrbovca-jer  su ova sela pripadala opštini Brestov Dolu.

Prvi učitelj je bio Jordan Popović, rodom  iz selo Bonjince., od oca Dimtrije i majke Milje. Pored učiteljskog poziva, Jordan je u selo otvorio i biblioteku.

Jordan Popović je zvaršio učiteljsku školu u Aleskincu. Bio odličan đak, potom je bio uzoran  učitelj i pedagog. Dobroćudan. Imao je tri sina.

U vremenu kada je Srbija bila u opasnosti u predvečerje balkanskih ratova, jordan ostavlja ženu i tri sina i odlazi među prvima na branbiku otadžbine- Hrabro se borio od Pirota do Oblakova i Bregalnice. Preživeo je nebrojene žestoke bitle i kanonade, ali nije mogao da pobedi koleru koja ga je pokosila 1913.godine u Kočanima.

Posle Jordana Popovića iz Bonjinca, u školu sela Brestov Dol, iz Pirota 1902.godine dolazi učitelj Radivoje Ćirić.

Bio je poznat po provedenom vremenu van internatskog smeštaja, kada se bavio kalemarstvom i negovanjem cveća.

Učitelj Radivoje je imao i lirsku dušu. Pisao je i dečje pesme. Đaci iz susednih sela su se hranili i stanovali u školu, što je došlo je došlo do pobune  roditelja okolnih sela, pa je 2003.g. škola u Brestov Dol odlukom ministarstva zatvorena a deca su pohađala školu u Bogdanovac.

Osnovna škola u selo Brestov Dol je ponovo  po drugi put otvorena 1934/35.g.-.godine u privatnoj kući Vasiljka Golubovića, kada je bilo upisano 63 učenika.

Na Vidovdan 28. juna 1935.godine učiteljica je govorila roditeljima im učenicima o jednogodišnjem radu i postignutim rezultatima u školskoj godini.

U upisnici je zapisala:

– Na početku školske godine upisano je 63 učenika;

– razred završilo 51 učenik;

– ponavlja razred 12 učenika verovatno zbog  neuspeha, nepohađanja, prestarelosti).

Na kraju svi odlični i vrlo dobri učenici sa primernim vladanjem nagrađeni knjigama. Prvvi put je tako mnogo lepih knjiga na radost dece, ušlo u Brestodolske domove.

Knjige su bile: Boj na Kosovu, Kraljević Marko, Ivo Senković i aga od Ribnika, Boj na Mišaru, Zmajeve pesme i dr.

U tom vremenu vaspitavanje mlade generacije se odvijalo u duhu patriotizma.

Naročito seisticalo srpsko junaštvo, herojstvo Miloša Obilića, Stevana Sinđelića. Škola se u ovom periodu obratila mladoj generaciji stihovima:

“Sokolovi moji ptići,

Deco moja Jugovići,

Lazar zove, kruna ište,

Da idemo na bojište”.

Posle drugog svetskog rata u selo Brestov Dol du nastali povoljniji uslovi za razvoj školstva, prosvete i kulture. Za vreme Drugog svetskog rata škole u ovom kraju su prestale da rade, jer je bilo pok,ušaja bugarizacije stanovništa.

Po četvrti put se u selo Brestov Dol otvara 1944 .godine osnovna škola.

Za prvog posleratnog učitelja privremeno je bio postavljen Časlav Milojković, svršeni giumnazijalac iz selo zavidince, koji se kasnije dokvalifikovao.

Mnoge generacije su se školovale i odlazile iz sela u svet. Neki od njih su postali i učitelji, neki i sa visokim zvanjima i znanjima otišli van sela.

Tako jedan po jedan odoše skoro svi iz sela. Tako je selo  ostalo bez dece. Migracija je učinila svoje.

Škola se ugasila 1977.godine, ali je ostavila veliki trag u prošlosti u ovom kraju juga Srbije.

Često s ekaže da je Brestovdolska inteligencija postala “brestovdolski brensd”.

Ljudi u selo su shvatili da školovanjem svoje dece su doprineli prevazilaženju siromaštva, pa je srazmerno broju stanovnika sela veliki broj mladih  posle drugog svetskog rata završilo osmogodišnje, radničke, srednje i visoke škole.

Nekada je Brestov Dol vapio za učiteljima, a dogodilo se da ih je čak i “izvozio” širom Srbije, pa i preko Drine u Bosnu.

Pre Drugog svetskog rata učiteljsku školu su bili završili samo: Ilić Jovana Čedomir i Jovanović Milivoja Dobrivoje.

*

Školovani ljudi sela:

-Učitelji: – Golubović L. Božidar, Golubović L. Radoslav, Petković B. Nikola, Anđelković M. Dobrivoje, Ilić S. Žika, Golubović N. Žika, Milošević M. Ljubomir, Lazarević G. Nenad(Bio je učitelj 1958.godine u selo Zlatićevo piscu ovog članaka-Podvukao M.M), Ilić V. Radisav, Ilić M. Javorka, Golubović D. Smilja, Milošević B. Verica, Golubović M. Bosiljka.

Neki su kasniji završavali i više pedagoške škole za nastavnike.

-Srednje škole: Golubović Petar, Golubović Dušica, Velja Golubović, Zaga Popović, varadinka Popović, Draža Stanković.

-Fakulteti:- Golubović L. Božidar(filozofski, profesor specijalista-magistar-pisac monografije o selu Brestov Dol), Milošević D. Draža( ekonomski), Golubović L. Radoslav (prirodnomatematički-pisac monografije sa bratom o selu Brestov Dol), Anđelković M. Dobrivoje (filozofski),  Blagojević LJ. Vlastimir (pravni), Stanković D. Božidar (pravni), Milošević Č. Gordana (Pravni), Anđelković P. Dragoslav (medecinski-specijalista plućnih bolesti), Golubović D. Vukašin (specijalista-stomatološki), Milošević Č. Suzana (medicinski-pedijatar), Golubović L. Čedomir (ekonomski), ilić D. Branislav (ekonomski), Dobrivoje M. Jovanović(rođen 1920.g. završava učiteljsku, višu pedagošku, filozofski fakultet, završava posdiploske studije i doktorat-najveći nivo obrazovanja u selo).

* * *

VEROVANJA:

– Kad čoveku zvoni uvo, veruje se da neko o njemu priča;

– Kad kokoška zapeva kao petao nije dobro. Treba je odmah zaklati;

– ako te svrbi dlan-dobićeš pare;

– kad oblačiš čarape, najpre obuci desnu;

– kad pečalbar pođe na posao otvori širom kapiju da mu svi putevi dalje budu otvoreni;

– kad pas neprestano zavija ko kurjak, treba ga tući jer doziva smrt;

– kada naiđe gradonosni oblak žene ga odbijaju zadizanjem suknje i povikom:”Ostu, ostu oblače” i on će skrenuti dalje od sela i imovine;

………………………………………………………………………………..

……………………………………………………………….

*

LAZARIČKE I DRUGE PESME

 

Lazarice su bile karakteristične  u zaplanju, posebno u Brestov Dol. To je paganski ritual koji se izvodio u vremenu lazareve subote.

Lazarice su grupa od deset devojaka koje su birakle svoga “vođu” kao zaštitinika.

Posebno je određena devojka “prijajarjka”(nosila korpu sa jajima koja su dobijana za otpevane pesme) koja prima poklone, se stavljaju u korpu i,predaju “vođi”.

Lazarice su bile obučene u narodnoj nošnji, predstavljale su mladost i lepotu, i izazivale najlepša osećanja kod ljudi, posebno kod momaka.

Lazarice iz sela Brestov Dol su pevale i igrale u okolnim selima:Bpgdanovac, bela Voda, Btaiševac, sa posebnim zadržavanjem u srezu i pevanju službenicima, dalje sledi Suračevo, Linovo, Brestov Dol i tu se krug završavao.

Poznate “vođe” lazarica u Brestov Dolu između dva svetska rata bili su:

–Stojanča Todorović i Mijomir Golubović,

Poznate lazarice su bile:

–Radmila Miladinova, Radmila Petković, Rusanda Šojkina, Milunka Stanojina, Cveta Stojančina, Brana Rozina, Darinka Miladinova, Ruža Petković i dr.

Pri pevanju lazarice su podeljene  u tri grupe. Dve grupe okrenute jedna naspram druge pevaju, a treća između njih “šeta” igra sa praporcima koji joj zvone i pesmi i igri daju poseban efekat.

Lazarice su pevale pesme pri dolasku i odlasku iz #dvora” određene pesme, a zatim pevače po želji domaćina za momla, devojku, snahu i imovinu.

Evo nekih pevanih pesama:

(Pri dolasku u dvor se peva):

“Cvetala mi cvetala

Ova kuća bogata

U nju ima trista dukata

Četri para volova

Ukrasila dvorova!”

Kazivač: Časlav Golubović(75.g.) selo Brestov Dol

Zapis:  2007.g

(Kad lazarice dođu u kuću “vođe”):

“Ajd izađi vođenice

I prihvati vođi konja

Vođa  je umoran

Idući od mejane do mejane.”

(Za momka):

“Oj , ubava mala momo,

Tužno jedno mlado momče

Tužno momče za devojče,

Tamo dole po gradine,

Selin mine, pelin kine,

Oj, ubava mala momo!”

(Za  devojku):

“ Zaspala je devojka

Ispod crven trendefil

Trendefil se roneše

Na lice joj padaše.

Lice voj se smijaše

Kano čaša rakije

Ko če čašu popiti

On devojku ljubiti.

Oj ubava devojko!”

Lazarice se ne odbijaju. Ako se slučajno desi, a to biva zbog svađe u kući među jetrvama ili sa svekrvom, snajom ili zaovom, tada lazarice napuštaju kuću-dvor i zapevaju:

“ Ostan zbogom nevesto,

Ne deigla se od mesto,

Oj ubava mala momo!”

Ova kletva je zbog uvrede nanete lazaricama, ali ne toliko da joj se to zaista desi, već koliko da se iskaže uvreda.

Pored lazaričkih pesama devojke pevaju i druge pesme u slavu nekog sveca.

O Đurđevdanu devojke ustaju u zoru i idu na uranak, pesmom napuštaju selo i odlaze u Lajćilovačku dolinu gde4 na potoku pletu venac od ubranog cveća  (zdravca, ljiljka, đurđevka…) u Suvoj Planini.

Pletu po tri venca:za ovce, za jagnje i pčelu. Za njima dolaze mlade snaše, te godine udate i donose im doručak, pogače iz crepulje, sir, jaja i daruju devojke.

(Venci se pletu uz pesmu):

“Ide Slavko odozdo,

A Rajka odozgo.

Susreli se na prelaz,

Te se ljube u obraz.

A ti Bino, jelko,

Tvoj je dragi daleko.

To devojke znaju sve,

On če dojde po tebe.”

*

(đurđevdanska pesma):

“Zdravče, nevče, beru li te mome

Beru, beru, kako da ne beru

Ne beru me kako što se bere

Iz kamen me vade u livadicu sade.

*

(Đurđevdanska pesma)

“Da li grmi il se zemlja trese

Il devojke u cveće poode?

Jel momčetija u vilje poode?

Niti grmi, nit se zemlja trese,

No devojke u cveće poode…”

*

Žetalačka pesma:

“Sine Mito, gde si sinoč bio?

Gde sam bio dobro mi je bilo:

Tuj su bile gospodske večere,

Tuj su bile gospodske postelje.”

Kazivač: Ruža Milošević, selo Brestov Dol

* *

Zdravice:

Zdravice susrećemo: na slavama i svetkovinama, na rođenju i krštenju, na svadbama i raznoraznim drugim porodičnim prilikama. One govore o događajima pre prve čaše koja se popije u slavu  i počast.

Neke od zabeleženih zdravuca šaljivog tona:

“neka gazda živi vazda,

Bog ti dao pun dvor ovaca

Sve ćutale samo ti blejao

I da bog da kučiće imao

Sva ćutala samo ti lajao.”

Ko pije da mu ništa nije,

Ko daje da mu se ne poznaje.

Uvek pili i veseli bili,

Dušmani se izbesili,

Al ne svi nekome smo i mi!”

“Pomoz bože,

Stomak je od kože,

Pijemo ljudi moji

Koliko može koji

Ja iz flaše

pa dalje ljubim snaše

al ne tuđe, samo naše.

Kazivač: Rajko Todorović, s. Brestov Dol

Zapis 2002.godine

* * *

O JEZIKU BRESTOVDOLCA

Brestovdolci govore srpskim jezikom i od uvek se  osećali Srbima i hrišćanima pravoslavne vere.

Mređutim, južna i jugoistočna Srbija imaju  svoju dijaletologiju sa dosta arhaičnosti i specifičnosti koja se razlikuje od savremenog književnog jezika.

Prema našem poznatom lingvisti, profesoru Aleksndru beliću u knjizi:” Dijalekti istočne i južne Srbije” i dijalektolškoj karti koju je on izradio, Brestov Dol pripada Timočko-lužničkom dijalektu.

Profesor Pavle Ivić u knjizi “Dijalektologija srpsko-hrvatskog jezika”, strana 116, ističe svrljiško-zaolaljsku varijantu, koja se razlikuje od Timočko-Lužničkog dijalekta pa kaže: “Osnovna je odlika ovog  tipa da ne zna ni za jednu inovaciju svojih suseda”.

U ovom kraju karakteristična je upotreba slova  č i dž, umesto iskadašnjeg tj dj.

Primer: noč (noć),  sveča (sveća), oču(hoću), neču(neću),  medža (međa),  vedža (veđa).

Upadljivo je da se Brestov Dol sa susednim  mestima (vidi kartu Belića) razlikuje od  govora Lužnice i Timoka. Te razlike su i u nošnji pa i u nekim običajima.

Evo nekih karakterističnih razlika:

U Lužnicu kažu:-  žl to, žl tica(dukat),, kl čina, majća (maća), žetvare(drugare), tova (onova), sedenća(bajća); dok u Brestov Dol kažu:-žuto, žutica, kučina, majka (mati), žetvari (drugari), taj(onaj), sedenjka (bata).

Iz ovih primera vidi se da da je u Lužnici dosledno čuvanje vokalnog l, dok je u Brestov Dolu i čitavom zaplanju ono najčešće dalu u. Govor južne i jugoistočne  Srbije su najstarije naše jezičke crte. Oni pružaju mogućnost da se čuju glasovi koji su nam bili poznati samo iz starih  spomenika.

Najtipične osobine ovih govora je istakao profesor Aleksandar Belić. One su svođene imenske fleksije na jedan ili dva paseža (nominativ i akuzativ), uz upotrebu predloga za funkcije ostalih padeža.

Južnomoravski, Lužničkotimočki i Svrljiškozaplanjski govorili su u prošlosti činili jednu celinu.

Jezik Brestovdolaca je jako nežan i milozvučan.

Majka sinu umiljato kaže:” Sine, srećo majkina, budi dobar, nemoj da se biješ sas decu, pa kad bašta dojde iz pečalbu, pa će pojdemo na sabor..”

*

Brestovčani u anegdotama i životnim dogodovštinama

Oko sokolovo:

Ilija Grujić, poznat u selu kao će Ilija, doseljen u Brestovdol iz Dobrog Polja, bio je neobičan čovek i za brestovdolce jako simpatičan.

 

Ako vam kaže:”dobro jutro”-morate pogledati nije li već sunce na zalasku. Jednom prilikom sakupile se komšije u hladovini, odmaraju i ćaskaju razne dogodovštine.

Će Ilija ustao, zaklonio rukom sunce da mu ne smeta, zagledao se u pravcu Dobrog Polja i nešto kao sebi negoduje.

Dimitrije to primeti pa upita: “A, bre komšijo, kakvo toj gledaš?” “Enega Milan mi prekosi livadu u Golemu padinu.

Leb mu se ogadil. Će vidi koji je ilija kad ja otidem u Dobro Polje”.

Odgovori će Ilija, ozbiljno i po običaju se na kraju nasmeši.

*

Kazivanje:

Jednog dana Milutin reba, imućni domaćin ode konjem poslom za babušnicu. Sa njim pođe i Mija Džurin, poznati brestovdolski gajdaš i komedijaš.

Oko podne se vratiše i stadoše kod česme da se malo rashlade. Tu redovno ima ljudi koji zahvataju vodu, pričaju nešto pa je i tada tako bilo.

Jedan od njih, Vladimir Šojkin upita: “A bre rebo, kude ide?”

“U Babušnicu”-reče Reba. “Pa brž se vrnu”-reče Vladimir.

“Brzo se ide sas konja”-odgovori Reba.

Tad se Mija umeša u razgovor i reče:

“Ne kazuje Reba ubavo. Ja sam išal sas konja, a Reba na konja”.

*

Emi zdravje mi:

Dovoljno je da u selu kažete “emi zdravje mi” i da svi znaju da je to Svetislav Džurin. Jednom se Svetislav razboli, ode lekaru, uđe u ordinaciju sa štapom preko ruke i reče: “Dobar dan doktore.”

“Dobar dan čiča”-odgovara doktor i odmah pita na šta se žali.

“Jako kašljem gosp. “doktore”, i prebaci štap iz desne ruke na levu tamo, gde se drži ručni sat.

Doktor ga upita: “Imate li čiča groblje u selu”.

-Imamo. Elem zdravje mi, pri sam moju kuću. Spominje . Mogu sas ruku da dovatim-odgovara Svetislav.

– A čuješ li da neko u geoblje kašlje?

– Emi zdravlje mi: “nikad nesam čul”.

-Epa samo živi ljudi kašlju, da si živ i da Bog da još dugo godina kašlješ, reče na kraju doktor.

*

Oče li srce da posluša:

Otišla Brestovdolka KOD LEKARA DA JE DOKTOR POGLEDA SRCE. Posle pregleda pita lekara:” Doktore, oče li da me ovoj srce posluša?”

Lekar je pogleda i odgovor:” Hoće, slušaće te dok si živa samo da piješ ove lekove što sam ti prepisao”.

“Mlogo ti vala gospodin doktore što me oslobodi”-reče Brestovdolka.

*

Išao da vidi auto:

Za dete u Brestov Dol, pravi je doživljaj da vidi kola kako sama idu bez volova. Zato Borko po završetku trećeg razreda osnovne škole, otišao u Golemo Bonjince da vidi “toj čudo”.

Kad se vratio tetka Simka ga pita: “A bre Borko, vide li auto?”

Borko odgovori: “Ma tetko, nesm videl auto samo vido štrapće kude je prošl”.

*

Izvodi iz pisma pečalbara:

“….E! projde život ko da l’cnu. Svako leto ti tam, ja ovam. Ko da si otišao u svecki rat.

Eve da ti javim kakvo ima novo. Krava se otelila, pa tele ima cvet na čelo, bel ko sneg. Bulka ga čuva i samo ga liže po cvet. A ono ubavo, ubavo, ko da si ga naslikal…”

“…Eve da ti javim žalan glas: Magare lipsalo ko da su mi ruće vrzane. Kakvo da rabotim, da li drugo da kupujem ili tebe da čekam?”

*

Jedno od mnogo upućenih pisama:

Stojane, mi smo vala Bogu zdravo i dobro koje i tebe želimo dobro zdravlje. Ćiša pala, pa če trava da ima a neje loše i za žito i carevicu. Ali sećiracije su goleme. Ti se sećiraš tam a ja ovam. Jedva čekam k’d češ da dojdeš. Na decu se ne žalim ič. Slušaju me. Sve su na tebe.

*

Savkino pismo:

Udarilo Petrovo leto i golema suša. Dragomir otišao “na pečalbu” a na savku pao veliki teret: čuvanje stoke, kosidba, kopnje kukuruza i drugi svakodnevni poslovi.

Šta da radi. Reši se da mu napiše pismo. Pošto je bila nepismena otide kod komšije Dragutina i reče: “Pisuj baš kako ti ja kazujem”,  I komšija poče da piše: “Zdravo Dragomire, ot kako si otiš’l na rabotu ja brinem ovam, ti brineš tam. Dojdi da zbrinemo. Dragomire, kosa se utupila, učudila s’m se. Ne znam na koga da ju dadem da ju nakove zet Stojanu ili zet Miladinu? Ovamo sve izgorelo. Najviše izgorelo ispod Opregljaču”- Toj ti pisuje tvoja Savka.

*

Kopčin ćef:

Brestovdolčani su pznati kao skromni, vredni i štedljivi ljudi. Prokopu Miloševiću-Kopči, suvlasniku ciglane prohtelo se da se malo proveseli i istera svoj ćef.

Pogodio je tri fijakera. U prvi  je stavio svoj šešir, u drugi gčavom i bradom bio je Kopča i u trećom je bila muzika. I tako kopča se provozao jagodinskim ulicama.

*

Brestovčani “brinu brige” ali vole i da se našale:

– Svetozare, ovaj ti rećija t’nka

– T’nka, ali ja ju sregnem odve pa vrzuje.

– Svrati  bratanac kod tetke pa će reći:

– ”Tetko, gladan s’m.

– Lele, lele kakvo da rabotim, tetka nema nalomen kravaj!

– Majka zove: “Deco, dojdete da cunete kuma u ruku pa če si ide. Eve slnce več zaodi”.

– Dragomire, nemoj tolko da piješ, selo če te namrzne.

– Kakvo mi je toj selo kad ne može da voli jednoga čoveka.

– Stojančo bre! Mlogo mi zima.

– Ošišaj ovna.

– Pa če lipše od ladnoću.

– Pa ono dva ovna jed’n mora da lipše.

– Stanoja: “kvo bre Dragomire da rabotim, navališe vuci oče da mi pojedu koze?

Dragomir ga posavetuva: “ tečo, bolje je ti pojedi nego vuci”.

-Milinka, supruga Velizira Golubovića priča:

“ Č’s, č’s neći umre. Radivoja Lukin je dva puta umiral. Žena. Mi,loska vidi kako leži, zatvoril obe očo i ne diše, ne mrda. Ne čuje”.

Trči ona po Linu da ga posredi i premeni dok je još rpal. Lina je po mlad i on može. Kad Lina dojde a Radivoja sedee na krevet. “Kako si radivojo” pita ga Lina”… beš li ga, ne valja. Posle koju nedelju radivoja je otiš’l na druđi svet. Celo selo, petnaest čoveka došli na “Bog da prosti”.

* * *

SEĆANJA POJEDINIH BRESTOVDOLACA

Zorka Stamenković, Gušorova:

Ja sam za Branislava došla iz Čavdarica (mahala u ostatovici). Tam smo se upoznali. On je bil mutavdžija. Došla sa pri Gavrila, Mariju, pri radojicu i Stojana.

Ne mogu da grešim dušu. Gavril neje oporit. A i dojde vreme, pa: ondek mi baška, oni baška. Ovdeka u ovu dolinu smo spali dok smo kuću pravili, kod onu slivu, turćinku. Oči da mi ispadnu ako krivo oratim. Taka je bilo.

Lele teško  je bilo. Ašes’ nedelje postimo za Božić, pa blažimo. Pa ondek postimo šes’ nedelje za Veligden, pa posle blažimo. Kad postimo ne dolikuje da se blaži. Teka je propisano. Postimo i za Petrovdan i Bogorodicu i svaku sredu i petak.

A za  kumite brestovdolsski ja ne s’m bikla u Brestov Dol, ali je Branislavin čiča, Milan kumita pa sam toj razgledisala(sazmala) kako je bilo.

Naši su ljudi sas nji oratili da se predadu na Bugari, da im deca ne ginu, d aim kuće ne gore. Kad su se predali Bugari i otkarali i pobili, a kuće opljačkali i zapalili.

*

Milinka Rizina:

Ljudi se odseliše. Če se smale još. Malko po malko pa se godža  omalismo. U selo smo stari ljudi, pa jed’n i po jed’n i po dvojička. Č’s i n’e pa neći umre. Ja i radivoje se preticamo. Nema s’g po bolni od nas. Što čemo. E! Kude se podevaše onoliko ljudi! Nemaš više dečicu u selo. Tuj neknja doveli neći decu. Kad ču njin glas, ono mi nešto  zaigra u grudi. Što češ. Idemo nazadački.

Kadcsam bila devojčište, u moju kuću pet jetrve i svekrva te šes’. Baška muški i deca. Po jedna uvek u kujću. Mesi leb i vari kakvo ima. Jedna pa pri ovce u Jazinu. Tera i da pasu, rani i muze.

Imali smo i slugu. Jetrve se teka menjaju na nedelju, a druge rabote u polje, kakvo treba. Domačin kaže kakvo treba da se raboti.

Neki d’n vaska leži u Jazinu, ako je svekrva. Lele da prostite, Cveta Sibinova je tam rodila Dušana. Pri ovce pa ga zavila u vutaretinu. A s’g pelene. Kakve bre pelene, kakvi đinikolozi!

Lele, da vi pričam k’vo se desilo. Eve, ovak. Jednom ja ču idem u Jazinu i da spim tamo. Uvečer, teka zatvorimo ovce. Malko posle kad ovce banuše. Pri ovce bila i jedna koza i jare, koziče. Trči mi tam, aono bil vuk. Aj’ tam kad koza rašćerečena, ovce se tresu i koziče siroto sas nji, ko da su ga one ojagnjile. Toj ču pamtim dok sam živa. Teka je bilo, tako mi dve oči!.

* * *

Toponimi (nazivi mesta):

– Ajdučki kladanac, Rajčerovac, Andrejino, Radojkino, Artinje, Rasova, Babina koruba, Raskrsje, Repovište, Bajčinac, Staro gumno, Balolica, Balolica, Slepo jare, Bara, Stance, belac, Stena livada, Belešina, Smrdeljan, Božina bara, Srednjornica, Bogavčevica, Sredorek, Bonjinski Del, Strana, Bojčerac, Studeni kladanac, Brežina, Sultana, Bresje, Sveti Ilija, Buka, Tatarski del, Zborno mesto, Zvonarov rog, Ilijino, Jablanica, Jazine, Jeglička padina, jezerište, Kaurin breg, Klenje, Klisura, Kovačevica, Kolibište, Kopije, Kolce, Krndžornica, Krušje, Kriva njiva, Bučje, Tanćerac, Vlačevište, Topila, Vreklino,  Trševina, Vrtača, Turski drum, Vučogrebište,  Garinje, uzunovica, Glavica, Utrina, Golemornica,Malornica, Srednjornica, Crepulja, Gopinsko, Crkveno, Gorničje, Čuka, Grnčarski del, Džurovica, Grozdanovica, Šajća, Golema njiva, Šumak, Gumnište, Damjanovica, Del, Dren, Drenje, Đikino, Lazinje, Lajćelovac, Lanište, Ledine, Leštak Lozje,Markovište, Miro, Navoj, Nikolino, Obradovica, opaljenik, opregljača, orlov laz, Porgiši, pečenica, pizdica, Plandište, Poslon, Ranđelovo, Ravnište.

Naziv nekim toponimima iznećemo u nekoliko primera:

VUČOGREBIŠTE:-šuma, zapadno od Gorničja, blizu kuće pašalija iz Bogdanovca, prolazeći ovuda blagim prevojem, vukovi razgrabaju zemlju ostavljaju sugrebe. Majke su stalno opominjale svoju decu da, čuvajući stada, ne gaze vučja grebišta, jer mogu dobiti sugrebe po telu (osip, kožna bolest) od koje se može i umreti.

AJDUČKI KLADANAC:- šuma ispod dna Bazovice (dobila naziv po bazu-zova drvo, od cveta se dobije čaj-podvukao M.M). u njoj je hladan i bistrotečan izvor služio i srpskim ajducima u vremenu turske vlasti. Po njima se izvor naziva, a po izvoru i šira okolina Ajdučki kladanac.

TATARSKI DEL:-šume, pašnjaci i neplodne oranice, između bbine korube i mahale bogdanovačke, Radonjinci. Po legendi: Na ovom mestu nekada se ulogorili nepoznati crni ljudi, grgurove kose. Uvek su se kretali na konjima. Zalazili su u selo i nasilno uzimali što im treba. Zvali su ih Tatari, pa se po njima i ovaj dol naziva.Tatarski Dol.

NAVOJ:- jugoistočna strana Runđele, ispod puta. Ime ovog mesta vezano je za narodnu radinost kojom su se bavile isključivo žene. One su ovde navijale prediva na krsno i vršeći tako pripreme za tkanje platna, čaršava i jastuka, klašnji za narodna muška odela, vutara, jastuka, tkanica.

KAURIN BREG:- iza Čuke, granični prostor prema malobonjinskom ataru, poznat po posedu dragomira Dinčinog- Kaur-muslimanska reč, tj, muslimanski naziv za hrišćanina, nevernika.

POSLON:- Mesto blizu njive. Na šumskom posedu Miladina ranđelovića postojala je koliba od drveta sagrađena, blatom omazana i slamom pokrivena. Takav objekat, koji služi za zatvaranje stoke, zove se poslon, pa se po njemu i mesto naziva Poslon.

GRNČARSKI DEL:- Mesto na istoku sela prema Dolu, gde je korišćena zemlja za izradu crepulja za pečenje hleba i za izradu grnčarije. Ovo nam govori o postojanju grnčarskog zanata a mesto je dobilo naziv grnčarski Del.. Potomci Dragutinovih čuvaju predanje na svoje pretke koji su se bavili grnčarstvom.

KAČAREVICA:-Mesto na istoku sela, iza Glavice. Dobilo je ime od turske reči: kačarista što znači pobeći-bežati. To je šuma gde su se ljudi sklanjali od turskog zuluma.

MIRO:- Na sredini osojne strane Surovice, iznad sela, postojala su dva ogromna vekovna hrasta. Zajedno su nazivani “Drvca” i  oko njih su izvođene svetkovine o slavi  Brestov Dola, kao i za  vreme litija o Đurrđevdanu.

Ovi hrastovi su se videli sa Vlasinske visoravni i oni su služili kao “drvca” sa velike daljine gde se nalazi selo Brestov Dol  ispod szve planine.

Tako su Brestovdolci pored naziva “miro” prihvatili i naziv” drvca” od vlasinaca za ova dva hrasta.

To je bilo sve do polovine 20 veka, kada su hrastovi mpoosečeni i tu je sda hrastova šuma.

* * *

RODOSLOVI RODOVA SELA BRESTOV DOL

Brestovčani malo poznaju svoju prošlost i svoje poreklo. Za pisnje rodoslova familija treba dosta vremena i truda da se dođe do potpunijih podataka.

Neka ovo bude početak i podstrek da se u budućnosti nastavi sa istraživaima i dopunama.

U monografiji sela naišao sam da je u crkvi sela opsluživao verske obrede i jedan ruski sveštenik.

To me kasinije navelo na razmišljanja kada sam pročitao o nastavku i značenja imena i prezimena u selu.

Za imena :muška i ženska su mi bila poznata prema njihovom nastanku, ali me zbunilo oko dobijanja prezimena kada se dete rodi po muškoj liniji od “oca”.

Baveći se dugi niz godina istraživačkim radom na terenu kao lokalni etnolog i istoričar, nikada do sada nisam naišao u pisanju porekla prezimena o selima u vlasotinačkoj, crnotravskoj i grdeličkoj oblasti sa juga Srbije-da su dec prilikom rođenja dobijala prezime prema imenu oca.

U jednom dopisu jednog zainteresovanog žitelja sela Božica(jer su mnoge familije  “preko” ovog sela nalazile utočište za raseljavanje u drugim delovima vlasinske oblasti-dobio sam i odgovor na to pitanje,

Dotični zainteresovani žitelj sela mi je napisao u poruci da su samo Rusi uzimali prema srednjem slovu(oca) i prezime svom detetu.

Naravno dalja proučavanja i istraživanja i praćenja mnogo rodova po crkvenim dokumentima sam uočio da su prezimena se “menjala” na osnovu deda, pradede i čukun dede-ali nisu nikada uzimala deca prezime svoga oca u Srbiji u ovom području navedenih opština i oblasti juga Srbije.

Čak sam naišao i na neka etnografska beleženja  etnografa da je u Srbiji su se menjala prezimena od 1841-1885.godine, kada je zabranom kralja Milana Obrenovića, donet dekret da se više ne menjaju prezimena u Srbiji.

Zato je meni čudno što sam u monografiji naipao čak i “pozivanje” na tursko vreme i da su se prezimena u selo Brestov Dol “menjala” sve do 1914.godine odnosno početka prvog svetskog rata.

Zanimljiv podatak za istraživače u lužničkom kraju, pa i u selo Brestov Dol oko “promena” prezimena” po “srednjem” slovu (ruski”sistem”) odnosno oca detetu prilikom rođenja.(Podvukao: M.M 2015.g)

*

Demografsko-geografski položaj sela:

Sama fizionomija naselja je zbijenog tipa. Postoji verovatnoća da su se naseljavali svi “na kup” radi zajedničke odbrane od Turaka ili su ih Turci “držali” tako u “kupu” kako bih imali pregled u pogledu kretanja hajduka u ovom kraju.

Zanimljivi su i nazivi rodova prema kojima čak postoje u raseljavanju u okolnim selima vlasotinačko-lužničko-crnotravskog kraja i nazivi pojednih mesta.

Tako u mahali Đorđine(s.G.Dejan)-na potesu planinskog vennca sa leve strane reke Bistrice, prema selu Ravni Del, postoji i naziv mesta DŽARKOVA ČUKA(uzvišenje na oko 970 meetara nadmorske visine).

Što može da znači da je jedan  iz roda DŽARKOVCI(Brestov Dol) po bilo kojojoj osnovi(bežanije ili stočarenja) zašao u ovaj tada neprohodan planinski kraj  podnožja Bukove Glave odnosno Ostrozuba.

U razgovoru sa Radoslavom Golubovićem (1932)-meštaninom sela Brestov Dol i  jednim od autora monografije o selu Brestov Dol, zanimljivost je da je čitavo selo “sabrano” u osam mahala na jednom prostoro razdaljine oko 700-800  metara “na kup”. Jedino su dve kupće malo udaljenije u mahali “Raskrsje” od centra sela.

Dakle, naselje je zbijenog tipa-što ntreba tek se time oširnije baviti u pogledu rasporeda mahala i razloga takvom načinu naseljavanja sela u vremenu pod Turcima.

*

U selo Brestov Dol  prema mahalama postojali su sledeći RODOVI (sa prezimenima i krsnom slavom):

–  Rod ANĐELOVCI (mahala Kostol) : Prezimena: Jovanović, Anđelković, Ilić, Blagojević, Đorđević; krsna slava:Sv. Jovan;

–   Rod BELKINCI (mahala Lakinci): Prezimena: Kostadinović,  Kostić, Janković; krsna slava: sv. Jovan

– Rod GOLUBOVCI (mahala Golubovci):  Prezimena: Golubović, Marinković;

Krsna slava:Sveti Arhanđel, sv. Nikola, Sv. Stefan (Stevanovdan);

–  Rod  GOPINCI-PAVLOVICI (mahala  Centar sela):-Prezimena: Ilić, Milošević, Pavlović, Miljković; krsna slava: sv. Jovan;

–  Rod GROZDANOVCI (mahala Slavkovica):Prezimena: Jovanović, Janković, Grozdanović; krsna slava:Ranđelovdan;

– Rod DESIOVCI-STOJKOVIĆI (mahala Centar sela): Prezimena: Marinković, Stojković: krsna slava:sv. Jovan;

– Rod DRAGUTINOVI (mahala Centar sela): Prezimena: Petrović, Grozdanović,

: krsna slava: Sv. Nikola;

–  Rod DUTKINI (mahala Centar sela): Prezimena: Marković, Ranđelović; krsna slava:Ranđelovdan;

–  Rod ĐIKINCI (mahala Centar sela): Prezimena: Đikić, Nikolić, Glišić: krsna slava: Sv. Nikola

–  Rod ĐORINCI-ZGURNICI (mahala Centar sela): Prezimena: Nikolić, Stanković, Petrović,

– Rod ĐURINCI (mahala Gumnište):

–  Rod KITANOVCI ( mahala Jovančinci): Prezimena: Stamenković, Kitanović; krsna slava:sv. Jovan;

–  Rod LAKINCI (mahala Lakinci): Prezime lazarević: krsna slava:sv. Nikola;

– Rod MILENKOVI (mahala Centar sela): Prezimena: Milenković,

– Rod MITROVIĆI-ADŽIJE (mahala centar sela i mahala Partiši). Prezimena: Mitrović,

– Rod PETROVIĆI-IGNJATOVI (mahala Golubovci i mahala Jovančinci):Prezime: Petrović; krsna slava:sv. Jovan;

– Rod REBINI (Grana Petkovići-mahala Centar sela:- Prezime:Petković ;kr.slava: Sveti Ranđel  i Grana Jankovići-mahala Raskrsje: Janković, krsna slava:Sv. Ranđel);

–  Rod RIČKOVI (mahala centar sela):-Prezimena: Nikolić, Krsna slava:Sv. Jovan

–  Rod STAMENKOVIĆI (mahala centar sela): Prezimena: Stamenković, Krstić, Milošević, Ilić, Popović; Krsna slava:Sv. Jovan

–  Rod KRSTINI (mahala Jovančinci): Prezime: Krstić, Stamenković; Kr.slava:Sv. Jovan

–  Rod JOVANČINCI (mahala Jovančinci): Prezimena: Stamenković, Milošević; Krsna slava:sv. Jovan

–  Rod POPOVCI (mahala Centar sela): Prezimena: Stamenković, Popović; Krsna slava:Sv. Jovan

–  Rod STOJADINOVI (mahala Centar sela): Prezimena: Stojadinovi

– Rod SUMADŽIJE-MLADENOVIĆI (mahala Golubovci): Prezime: Mladenović; slava je Sv. Jovan

–  ĆE ILIJINI (mahala Slavkovica): Prezime: Grujić;Krsna slava:Sv. Nikola

–  Rod ĆOSINCI (mahala Centar sela): Prezimena: Nikolić, Stamenković,

– Rod DŽARKOVCI (mahala Kostol): Prezime: Todorović, Dimitrijević; Krsna slava: Sv. Jovan

– Rod ŠOJKINCI (mahala  Centar sela): Prezime: Todorović, Dimitrijević,

IZVOR:- Monografiji sela  Brestov Dol (2010.g. Autora: Radoslava Golubovića i Božidara Golubovića) i

Kazivanja:Radoslava Golubovića (1932), Vlasotince, Zapisa 2.mart 2015.g.; Zabeležio:Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca, Srbija.

* * *

Poreklo prezimena  u rodu ANĐELKOVCI (mahala Kostol):

Poreklo nije  poznato. Na osnovu starog kumstva od strane Miljka Golubovića, predpostavlja se da su zajedno se doselili iz Crne Gore i Hercegovine, preko Kosova i Zaplanja. Rodonačelnik roda je Jovan. Rod je dobio naziv ANĐELKOVCI prema Anđelku sina Jovana,

Prezimena: Jovanović, Anđelković, Ilić, Blagojević, Đorđević

Krsna slava : Sveti Jovan.

Rodonačelnik :Jovan

Poznat je rodoslov:

Jovan:-Anđelko

Anđelko Jovanović;-Sava, Ilija, Blagoje i Đorđe.

1.  Sava Anđelković-Ranča:- Dragana(1888.)-udata u Dol), Kosara (1886.g)- udata za Milivoja Popovića(sin: Radomir Popović, ostala deca su umrla);

Ilija Anđelković.Stanija:-Dragoja, Jovan (1888). Sa drugom ženom Katom nisu imali dece.

2.  Jovan Anđelković-Marija (Modra Stena, kći Goluba Belče):- Čedomir Ilić (učitelj, 1910-1990), Dobrila. Sa drugom ženom Petrijom nije imao dece.

Čedomir Ilić (1910-1990):- Ljubiša Ilić (novinar), Siniša Ilić (dipl.inž.elektronike)-oženjeni imaju naslednike. Žive u Nišu.

Dobrila Ilić (Brestov Dol)- Stojanča Milovanović-Šejka(Bogdanovac)-živeli u Brestov Dol:- Njihova deca su: Žika (učitelj, 1933-1993), Borko, Vukašin i kći Dragica (1935-2008) udata za Časlava Golubovića. Živeli u Kruševcu.

Žika Ilić imao tri sina: jedan rano umro, drugi stradao u saobraćajnu nesreću a treći Nebojša je umro 2009.g. u Nišu. Nebojša ima dva sina.

3. Blagoje Anđelković-Stevana:-imali šestoro dece.

(Potomstvo ostavili: Stanko (1883) i Ljubiša (1885)).

Stanko Anđelković (poginuo u Prvi svetski rat)-. Ljiljana:-imali četiri dece, a potomstvo je ostavio Petar (1903-1995).

Petar Blagojević (“Urubaja”)-Draginja (sestra Gavrila Stamenkovića):-Evica(udata u Mezgraju), Nada (udata u malo Bonjince), Predrag Blagojević (1924-1997) i Vlastimir Blagojević-dipl. pravnik živi sa porodicom u Pirotu.

Predrag Blagojević-Smilja (ćerka Svetozara Jankovića):-Timotije Blagojević i Čedomir Blagojević . Žive u Pirotu.

Ljubomir Anđelković (1883)-Natalija:-Jovanka (1906),  Svetislav (1908), Vitomir (1912), Radmila (1921), Velizar (1924), Branislav –Drančula (1919-1980).

Svetislav Anđelković (1908)-Darinka:-Prvislav-Prača, koji sa suprugom, Miroslavom ćerkom Milutina Rebe, ima sina Dražu, lekara u Soko Banju i Zagorku, udatu za Miroslava Mladenovića, Sumadžiju.

Vitomir Anđelković (Župan)-Roska:-Slavoljub, Ruža i Danica-Daka udata za Predraga Golubovića. Žive u Požarevcu.

Branislav Anđelković-Dragana:-Miodrag i dve ćerke sa Duškom iz drugpg braka.

4. Đorđe Anđelković (Đorđija)-Stanojka.- imali su desetoro dece: Toma, Kosta, Miladin (1885-1950), Milosav, Cvetko (poginuo u Prvi svetski rat) i Zaharije (neoženjen, poginuo u prvi svetski rat). Ostala deca su rano umrla.

Toma Đorđević-Velika (ćerka Grozdana Jovanovića, koja se posle Tomine smrti preudala za Davida Lazarevića).

Kosta Anđelković (poginuo u Prvi svetski rat)-Cveta-preudala se za Đoku Stankovića i sa njim rodila Sibina, Čedomira, Tomu i Stanku(udata u Dol).

Sibin  Anđelković-Vaska:-Nikola, Dušan i Stanćija(udata u malo Bonjince). Nikola je živeo u zaječaru, nije imao dece. Dušan i žena Cveta su imali Svetolika (1944), Svetomira i Jovana.

Čedomir K. Đorđević-Mileva (1906-2000, kći Milana Stamenkovića i sestra Branislava Gušara, živeli su preko 90 gofdina (95 i 94).). Imali su Zorku, udatu u Grnčaru, Miru udatu za Stanojila Lazarevića i sina Svetomira (1935).

Svetomir Đorđević je oženjen Stanicom, ćerkom Radoslava Lazarevića i imaju sina Ljubišu (1958). Žive u Zaječaru.

Miladin Đ. Anđelković se ženio dva puta.  Sa Maricom Milošević (1881, ćerka Jovanče Miloševića i Draginjom iz malog Bonjinca, koja je bila udata u Mezgraji pa se posle smrti muža preudala za Miladina i sa njim imala četiri kćeri: Ljubinku, udatu za Milisava, sina Dimitrija Šojće, Milinku 81924-1999) udatu za Velizara Golubovića i Darinku za koju su prizetili Stojana Nikolića-Rička i Milku, udatu za Dragoslava Petrovića u mahali Raskrsje.

Milosav Anđelković-Stamenija:- imali su desetoro dece: kći Milanka( udata u Mokru kod Bele Palanke), sin Milivoje (1907-1975),  sin Časlav (1922) i Radoslav (1924).

Milivoje Anđelković-Jovanka:-Dragica (1932)- udata za Stanomira Kostića-Belku i žive u Odžacima, Stojimir(1930-1990)-sa ženom Srbijankom imali su Dragana koji je umro neoženjen i kći Lozanu udatu u Modru Stenu-umrla odmah posle brata.

Dobrivoje Anđelković, profesor 81935-2008) ima kćer koja živi u nišu.

Časlav Anđelković –Mileva (Donji Prisjan):-Biserka-udata za jovu Mitrovića, sin Radosav- kovač.

Radoslav Anđelković-Jelka:-Snežana i Branka. Žive u zaječaru.

* *

Poreklo prezimena u rodu BELKINCI(mahala Lakinci): 

Rodonačelnik: Janko

Krsna slava: Sv. Jovan

Prezimena:Kostadinović,  Kostić, Janković

Belkinci se nalaze južno od crkve, prema Lakincima.

Poznat rodoslov: Janko:- Janković Kostadin (Kosta).

Janković Kostadin (Kosta):-Marko Jankovoć, Radenko Janković, Neša Kostadinović, Stamenko Kostadinović i Gospodin Janković (za četiri sina nema podataka).

Gospodin Janković-Smiljana:-imali sedmoro dece, od kojih su Pejča  i Ilija zasnovali porodice.

Pejča Janković-Roska:-Zorka (1894). Ova porodica je nestala, verovatno emigrirala.

Ilija Janković (1864)-Gajtana (1865):-Đika (ćerka Nikolića Pargiša):-imali osmoro dece. Odrasle su kćereke:  Gmitra (1898) udata za Gruju Lazarevića-Lakinca i Marija-Marika , udata za Mirka  St. Miloševića i majka je  Aleksandra i Novice, koji su se odselili u Negotinu. Marika se preudala za Aleksandra-Leku Stankovića.  Dva Ilijina sina su:  Dragomir (1885)  i Tihomir (1909).

Dragomir Janković (1885)-Petrija (1884):-Vasilije Ilić (1906), Vojislav Kostić (1909),  Dobrivoje Kostić (1912). Dragomir Janković je ratne godine 1912-1918. proveo u Bugarsku  i nijue se vratio. Posle rata žena i deca otišli u Bugarsku i nisu se više vraćali.

Tihomir Kostić-.Milinka (Zavidince):-Sofija, udala se u Bogdanovac-imala sinove: Božidar (1930-2000) i  Stanomir (1935).

Božidar je bio oženjen  Zlatom iz Ostatovice i imaju sina  Stojana i kćer  Stanku.  Stanomir se oženio Dragicom (1932), ćerkom Milivoja Anđelkovića. Imaju kćer Lozanu. Žive u Odžacima.

* * *

Poreklo prezimena u rodu GOLUBOVCI (mahala Golubovci):   

Familija “Golubovci” je bila najbrojnija u Brestov-Dolu.

Prema  nekim karakterističnim fizičkim osobinama(visokog rasta, snažni), sačuvanom pamćenju, zadržavanju patrijahlonosti, potiču iz Crnogorsko-hercegovačkih krajeva, koji su se u vreme velikih seoba u 17 veku, preko Kosova doselili u Zaplanje.

No, nemirnog duha ni ovde se nisu  mogli mnogo zadržati.  Krajem 19. i u 20. veku  nastavili su daljim seobama.

Najstariji predak koji je poznat zvao se Miljko, kao Rodonačelnik  roda GOLUBOVIĆI – se doselilio u selo Brestov Dol (Zapadna Lužnica-Zaplanje).  Miljko je rođen krajem 18. veka.

Miljko je imao sinove: Golub (sv.Ranđel, rođen oko 1810.g), Nikola(sv. Nikola) i Mladen-Mladža (Sv. Stevanovdan-Sv. Stefan).

Od Goluba je nastala familja GOLUBOVIĆI, od Nikole su NIKOLIĆI (Pargiši) i od Mladena su MLADENOVIĆI (Sumadžije).

Prema Miljkovom sinu Golubu Miljkoviću, ceo rod ima naziv  GOLUBOVCI a iz imena je „izvedeno“ i prezime Golubivići.

Golub je bio siromah i kada su sinovi odrasli i stekli imetak  govorio je:“Ja sam se venčal na sirće , a za moje sinove koljem volove“.

Svoje sinove je raselio u Grnčaru, mahala Golubovići, Svođu, Tegošnici i Crkvici (Pusta Reka), da tamo trguju , kupuju kafane, vodenice i imovinu od Turaka, koji su se posle balkanskih ratova  iseljavali za Makedoniju i Tursku.

Iz sela Brestov Dol  jedan deo se zaselio ispred sela Grnčar(Lužnica) u zaseok GOLUBOVCI-Marinko Golubović (1847.g.), čiji  su jedino njegovi potomci   promenili prezime u Marinković, ali se i dalje u  taj zaseok međusobno „oslovljavaju“ kao GOLUBOVCI (Golubovići).

Marinkovići (Golobovci) između dva svetska rata na reci Lužnici su imali.vodenice, valjavice i hidrocentralu za sopstvene potrebe. Marinko je u vremenu kraljevine Srbije  Milana Obrenovića i Karađorđevića  bio tri puta poslanik, hapšen i zatvaran kao poslanik posle „radikalske bune“ Nikole Pašić.

Kažu da su njegovi sini bili snažnbi i visoki i da su se čak u vremenu pod bugarskom okupacijom plašili i sami Bugari na njihovo npojavljivanje u njihovoj blizini.

Golubovići u selo Svođe i Tegošnici su otkupovali i posedovali:vodenice i vunovlačare , valjavice, pekare, kafane, ciglane….

Posle oslobođenja od Turaka 1878.godine  jedna familija Golubović se zaselila u  pustorečki kraj i otkupila vekiki broj hektara zemlje napuštene od Turaka.

Posle Drugog svetskog rata Golubovići su bili poznati ciglarski predzimači, a i završavali škole i sticali zvanja : doktora, profesora, inžinjera, pravnika….

Drugi deo se naselio u selo Svođe i Tegošnicu kao i u selo Crkvicu u pustorečkom kraju.

Intersanta je priča  o mudrosti i viziji njihovog pretka GOLUBA -koju nam je ispričao potomak iz roda Golubovića-profesor Radoslav Golubović.

Čim je shvatio šta se događa u Srbiji u vremenu  ekonomskog razvoja, odmah je u selo Svođe posla tri sina:Džurdžu.

Kosta i najmlađeh sina Jovana da odu do Svođa i ispitaju koja od vodenica se može otkupiti.

Oni su otišli u selo Svođe i vratili se u Brestov Dol.

Njihov otac Golub ih je pitao:“ima li đubre ispred vodenica“.

Nismo zagledali- odgoviše sinovi.

Ponovo ih je vratio nazad u izviđanje vodenica.

Ispred vodenica je bila balega od goveda.

Kada se vratiše to potvrdiše svom ocu Golubu.

Znači te vgodenice imaju mušterije i onda će da se otkupe.

U selo Svođe su se doselilili:Kosta, Džurdža i Jovan(najmlađi sin)-koji je prema srpskom običaju dočuvao i sahranio oca u staro Gabrovačko groblje(zaseok s. Svođe). Prema kazivanju potomka Golubovića Toleta (1919) bio je spomenik Golubu u Gabroviku  do 60.godina 20. veka; ali ga je neko otkupao a još postojao spomenik Jovanu Goluboviću(Kazivač: Golubović Radisav (1932.g.)-Zabeležio i Podvukao: M.M.,  2015.).

Danas Golubovaca  ima širom Srbije , samo ih nema u Brestov Dolu. Poslednji Golubovac koji je sahranjen u Brestov Dolu , 6. marta 2010.godine , bio je Velizar Golubović-Riza.

Krsne slave: Sv.Ranđel, Sv. Nikola i Sv. Stefan (Stevanovdan)

Poznat rodoslov:

Miljko:-Golub (  rođen oko 1810.g., sahranjen u Gabrovačko groblje u s.Svođe-ksrna slava:Sv. Ranđel), Nikola (krsna slava:Sv. Nikola) i Mladen-Mladža(1863-1943, krs. Slava:Stevanovdan-Sv. Stefan)

Golub Miljković (oko 1810):-imao devet sinova i jednu ćerku: 1)  Neša (Brestov Dol, prezime Golubović), 2) Marinko (zaseok Golubović-ispred s. Grnčara, prezime Marinković), 3) Miail (Golubovići-Modra Stena),4)  Todor (Golubović-s.Modra Stena) 5) Džurdža (Golubovići-selo Svođe), 6) Kosta (Golubovići-s.Svođe), 7) Pana (Golubovići-s. Crkvica, Pusta reka-Bojnik) 8) Jovan (Golubovići-s. Svođe), 9) Spasa(?), 10) ćerka Petra.

Neša Golubović(Golubov):- Mladen, Rumena. Luka i Stanka.

Mladen Golubović(1863-1943), ženio se dva puta: saprvom ženom, Anicom imao je devetoro dece: Trivun (1886), Stanka, Slavko, jednog  od prva tri đaka  iz Brestov Dola  u osnovnoj školi Modra Stena. Nikolicu, Tasu,  Todorku (1896)  udatu za Stanoja Ilića, Borivoja, Milenu,  udatu u Grnčaru i Petra.

Sa drugom ženom, Kosovkom Mladen  je imao Cvetku (1926) , udatu za Čedomira Ilića i sina Velizara,  koji ima sina Velju, oženjen Slovenkom iz  Dola.  Žive u Leskovcu i imaju dve kćeri:  Vesnu i Moniku.

Luka Golubović (1873-1951)- Petkana (s.Dol):-Lazar, Svetislav, Darinka, Jelena i Petrija.

Lazar Golubović (1896-1977)- Jelena Janković (1896-1963)- kći  Đure Jankovića, imao je šest sinova i jednu ćerku. Svi su odrasli i imaju potomstvo:Dragomir, Milivoje, Branislava,  Čedomir, Božidar, Časlav i Radoslav-Disa

Darinka je udata Linovo za Vasiljka Pejčića. Petrija za  Krstu Mitića u  Malom Bonjincu. Ostala deca su umrla.

Stanko Golubović (1877-poginuo u Prvi svetski rat na Dobrom Polju u Makedoniji), bio je oženjen  Nastasijom, imao je petoro dece. Jedino je  odrasla  Stojanka-Cona(1909), udata za Vladu  Pančića u Dragincu. Imali četiri odrasle kćeri.

Mihajlo Golubović, samo je poznato da je imao sina  Stojču (1886), koji je sa ženom Stanom  imao devetoro dece i sa drugom  ženom Jelkom jedno dete i to Natalija (1887), Vasiljko, Riska, Milan, Stoilko, Leposava,Savka, Ruža, Zagorka i Mirko.

Vasiljko Golubović (1890)-Rusa(unuka popa Petara):-Miodrag, Miomir, Nikola, Srbislav, Časlav i Desanka.

Vasilije-Vasiljko je solunac, koji je u prvom svestkom ratu sahranio brata Milana, a u Drugom svetskom ratu sina  Miodraga, koji su dali živote za slobodu svoga naroda.

Stojilko Golubović-Mileva (Linovo):-Radmila, Verka, Duška, Velika i Predrag. Sem  Duške svi su ostavili potomstvo.

Peda sa Danicom živi u Požarevcu.

GOLUBOVCI slave krsnu slavu Svetog Arhanđela,  Kumovi su im bili iz  Suračeva.

*

Poznat rodoslov u s. Svođe:

Džurdža Golubović:-Janja, Nikodije, Nikola, Blagoje;

Janja-Mikail-Dana-Mima (udata za Stanomira Ivanovića), brat Branislav Golubović u Beogradu.

Mikail Golubović:-Vita, Verica-žive u Severin), Nenad Golubović (držao ciglanu).

Nenad Golubović:- ima dva sina. Jedan sin Dragan Golubović (1945) „amerikanac“-ima kafanu u Nišu, a imaju kuću u Vlasotincu kod hotela „Grozd“.

 

Zaka (Mikailov):-Draža-Zagorka, milunka, Srba.

 

Iz roda Golubović je Bube Golubović poznati preduzimač posle Drugog svetskog rata. Ćerke Bojana(pravnica u opštini, načelnik, 1953-udata za Sretka zubara i maju dvoje dece-žive u Vlasotince), Snežana (1950., ekonomista, na coiglani „Rad“, udata Za Ljubišu Milivojevića iz Svođa-sudija u Vlasotincu i imaju dvoje dece).

 

Kosta Golubović:-ćerke:Persa, Jelena Julka. Kuća je bila u „centru sela“-gde su bile kafane. Pekara i prodavnice. Kosta je radio u kafani 60.g. veka kod Dineta Golubovića koji je imao ćerku Bojanu(1947) i sina Srdana (1950.-bio direktor PTT u Leskovcu).

 

Jovan Golubović:- Vojin, Krista i Stojan.

Krsita Golubović:- Dragomir, Dragoslav(1905), Tole (1919). Čeda Golubović.

Dragomir Golubović:- sin Straško (oženio se Banđurovom ćerkom iz Vlasotinca)-živi u nišu i dve ćerke. Kuća Dragomira i Čede Golubovića su bile u mahala „Vlasina“-sa desne sr+tarne preko mosta Lužnice(Ljuberađe) gde se uliva u reku Vlasinu puta prema G:Orah-Crna Trava

Dragomir, Dragoslav (odselio se u s. Tegošnica i imao vodenicu i vunovlačaru- sa bratancem Ljubomirom Golubović),

Tole Golubović (1919):-sinovi:Stanojil (lekar) i Dragan-žive u Nišu.

Čeda (kafedžija-kafana u centru sela ge je su bile i kafane Dineta i Profira i pekara  jednog od Golubovića, prodavnice, poslastičara-tuurčina i pijace sve do 72.godina 20. veka) Golubović:-ćerke:Biljana(najstara)-udata ima porodicu i umrla, Anka(1945-2014, učiteljica u penziji, -udata za Dragoljuba Staneojević(inžinjer poljoprivrede)-umrla,  imaju dvoje dece i žive u Vlasotince i Gordana (1948-2014)-udata za Milorada Nikolića(1945..g,nastavnik, bio direktor škole u Tegošnici  i  direktor biblioteke Vlasotinca-Stajkovce-umro)-učiteljica, umrla u penziji, imaju dvoje dece i žive u Vlasotince;

Za Stojana i Vojina nisu uzeti podaci  o njihovom potomstvu.

Ovaj rodoslov nije potpun i traži dalja istraživanja u matičnim knjigama rođenih u mesnoj kancelriji Svođe, istoriskom arhivu Leskovca i MZ Bonjinca.

Golubovići iz Svođa su imali sa desne strane  u „sastavu“ reka Lužnice i Vlasine nekoliko vodenica. Bile su zajedničke  a radile su sve do 70.godina 20. veka. Imali su kafane, ciglane, vunovlačare. Raseljeni su u: Vlasotincem, Leskovcu, Nišu Beogradu i širom Srbije i van Srbije.

Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince

Kazivač: Radoslav Golubović(1932), profesor, rođen u s. Brestov Dol (Zapadna Lužnica-opština Babušnica), pirotski okrug

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričra iz Vlasotinca, jug Srbije, republika Srbija

3.mart 2015.godine Vlasotince, republika Srbija

* * *

Poreklo prezimena u rodu GOPINCI (mahala Golubovci):  

Krsna slava:Sv. Jovan

Rod ILIJINCI:

Prezimena:Ilić, Milošević

Rod PAVLOVCI:

Locirani su  u sokaku koji vodi  prema Rebincima.

Poznata su braća: Ilija i Pavle, pa se po njima GOPINCI  osećaju kao Ilijinci i Pavlovci, kao dve podgupe.

Ilija je imao  Miloša i po ocu  je nosio prezime Miloš Ilić.  Imao je kćer Margaretu i sinove:Lazar, Marjan, Kitan, Stojan i Dinča.

Lazar Milošević je sa Grozdom izrodio sedmoro dece. Samo je odrastao  Ljubomir (1889), koji je poginuo i Zlata koju je očuvao  Stric Dinča  i udala se za  Miladina Ranđelovića.

Marjan je imao sina Videna, koji je umro mlad. Kitanovi sinovi su se odselili  u Bežište. Dinča Milošević  je sa Stanojkom  imao šestoro dece. Odrasle i udale se četiri kćeri  i sin.

Dragomir Milošević (1891), Dinčin jedinac, oženio se Savkom. Imali su :Nadu,  Stojanku-udate, sina Stojana (1932), oženjen Leposavom Milošević.

Stojan ima kćer  Milku,  udatu i sina Milovana. Žive u Zaječaru.

Nasuprot  PAVLOVCIMA –Ilijinci  ne prihvataju da su GOPINCI.

* *

Rod PAVLOVCI:

Prezimena:Pavlović, Miljković,

 

Poznat rodoslov:

 

Pavle:- Miljko, Stamenko

 

Miljko Pavlović:- Kalina i Đika (1857).

 

Đika Miljković je imao sina Ljubomira (1895), poginuo na Savi 1916.godine, tri sina ranije umrla, kći Ljubicu, udatu  i Zlatu (1887-1953), udatu za Dragutina  Grozdanovića.

 

 

Dragutin Miljković i  Zlata su imali jedanaest kćeri.

Samo su četiri odrasle i udate.  Jedna od Zlatinih kćeri  je Mileva , majka Stanka  Ilića, vojnog penzionera, izuzetno  poštenog brestovdolca i pesnika Brestov Dola.

 

Stamenko Pavlović je imao Blagoja (Gopinog) i Ranđela.

Ranđel je sa Velikom  imao devetoro dece.

Dve su odrale i udate.  Mileva i Ikonija.

Sin Vladimir (1886) je poginuo u prvom svetskom ratu.

Najmlađi sin Krista je nosilac Albanske spomenice.

Posle rata se preselio u Radeševcu.

 

Ranđel je nestao u prvom balkanskom ratu u Bugarskoj.

Blagoje je imao osmoro dece, a sin Petronije četvoro.

Odselio se u Linovo.

* * *

Poreklo  prezimena roda  GROZDANOVCI (mahala SLAVKOVICA)

 

Grozdanovci žive u mahala Slavkovica. Gvozden Jovanović je iz modre Stene. Majka ga je dovele u familiju Belkini., koji su ga usvojili  i dali mu prezime  Janković.

Kad je odrastao,  formirao je porodicu u Belkini-poništili su ugovor i ostao je bez imovine..  Sa sinovima je  kupio  zemlju i podigao kuću  u Slavkovici. Poginuo je 1912.godine u Balkanskom ratu.

 

 

Poreklo:selo Modra Stena

 

Rodonačelnik: Gvozden Jovanović

 

Krsna slava:Ranđelovdan

 

Prezimena: Jovanović, Janković, Grozdanović,

 

Poznat je rodoslv: Gvozden Jovanović(Janković)-Milojka(iz roda Goluba):-Velika (1880)-udata  za Tomu Anđelkovića, a potom za Davida Lakinca, Savika-udata za Milorada Rička, Stanija i Svetozar (1885).

 

Stanija je bio oženjen Jovankom.

Imali su Nikola Grozdenovića(poginuo u Prvom svestkom ratu, neoženjen), Velimir, Dimitrije, Vitomir i Svetozar.

Dimitrije Grozdanović (1897)- Mileva:-Slovka-udata za Tihomira Ilića,  Salavko-oženjen Rajkom ( knji Stanka Džarka)-imaju Zorana, Miodrag  Grozdanović (1927) podoficir JNA , koji sa  Milicom živi  u Beogradu i  Selimira-Vesu koji takođe ima porodicu.

 

Stanimir Janković se prizetio u Grnčaru i sa Savkom  imaju Rajnu i  Srbislava.

Svetozar je imao  kći Smilju, udatu za Predraga Blagojevića, Dušku, za Časlava  Stankovića i sinove  Branimira, koji sa Vidosavom ima Srbijanku, udatu za Dobrivoja Ilića i sina Milivoja, bez dece.

 

Branimir je imao Žiku, nastaradao 1944.godine od bombe,  Mijomira (1928-2008),  živeo u pirotu. Ima kći Veru.  Tomislav je najmlađi sin Svetozara (1929-1995).

Živeo do kraja života u  Brestov Dolu. Imali kćer  Olgu (1951-1967).

 

* * *

 

Poreklo prezimena roda  DESIOVCI-STOJKOVIĆI (mahala Centar sela): 

 

Zauzimaju prostor ispod crkve, između  Ćosinaca i Zgurinaca. Najstariji poznati predak  se zvao Marinko, a  prema njegovom sinu Stojku rod je dobio naziv STOJKOVCI.

 

Krsna slava: Sv. Jovan

 

Prezimena:Marinković, Stojković,

 

Rodonačelnik:Marinko

 

Poznat rodoslov: Marinko-Stojko

 

Stojko Marinković-Stana:-imali osmoro dece. Odrasla su:Santirka Stojković (1879)-udata za Davida Mladenovića (Sumandžiju), Sava Stojković i Pantelija Stojković.

 

Sava  Stojković (1872)-Stojanka-Cona (1875):-imali osmoro dece.: Leposava (1892)-udata u Bogdanovcu, Desanka-udata  u Linovu, Nikodija (1897),  Slavko (1900-1937)-ostali su bili bez poroda.

 

Nikodije Stojković (1897)- Velika (Džopina  iz Bogdanovca):-Varadinka-Bina(1924)-udata  za Radojicu  Filipovića Šojku, Stanoje (1930-2001),  Jovan (1934)-četvrto dete nepoznato ime.

 

Stanoje Stojković (1930-2001)-Draginja (Dol):- Miroslav, Miodrag-Baja, Nebojša.

Miroslav Stojković-Svetlana (ćerka  Dragoslava Nikolića-Rička). Živeli su u Beloj Palanci.

 

Miodrag Stojković- Zorica(ćerka  Vitomira Ilića):- Bojan. Žive u Požarevcu.

Slavko Stojković-Mlanka (Ostatovica):-imaju dve kćeri i sina  Iliju, prizetio se  u Dolu za Desanku Janković  i sa ćerkom  Gordanom  i sinom Ninoslavom  otišli za Požarevac.

 

Pantelija, drugi sin Stojka Marinkovića  bio je oženjen Santirkom, ćerkom popa Petra. Poginuo je u Prvom svetskom ratu.  Imao je samo sina  Vladimira (1896).  Bio je oženjen  Stamenom (1893) i imao kćer  jelisavu (1914). Vladimir je bio komita i Bugari su ga streljali  1917.godine.

Svi Stojkovi potomci prezivali su se Stojković. Kumovi su im bili  Jovančinci.

 

* * *

 

Poreklo prezimena roda DRAGUTINOVI (mahala Centar sela):

 

Krsna slava: Sv. Nikola

 

Prezimena: Petrović, Grozdanović,

 

Grozdan Petrović i supruga  Stanojka  locirani su  u sokaku, koji posle česme  desno skreće prema Rebincima.

Imali su sina Stojilka, a on kći Mariju.

Kako Stojilko  nije imao mušku dete, usvojio je  Jovana iz Resnika i dao mu prezime Grozdanović.

 

Jovan Grozdanović i Kita iz Dubrave su imali  Dragutina (1883-1956). Posle  kitine smrti Jovan se oženio  Stevanom, udovicom Blagoja Anđelkovića i sa njom imao  Persidu  (1892), udatu u Donjem Prisjanu i kćer  Smilju.

Kada je Stevana umrla  Jovan se oženio  Savkom iz Štrbovca  i prešao da sa njom živi u Štrbovcu.

 

Dragutin Gvozdanović , Jovanov sin  iz braka sa Kitom, oženio se Zlatom (1877-1953). Ćerkom Đike  i Božike  iz komšiluka. Kada su  Zlatina braća izginula u ratu, preselili su se u centar sela. Imali su 11 kćeri.

Samo su četiri odrasle i ostavile potomstvo: Mileva (1910-1967) za koju se prizetio Dragoljub, sin Ignjata Petrovića, sa kojim ima Stanka,  Tomislava-Line i Branislava (tri brata Ilići).

 

Ostale Dragutinove kćeri: Branislava, udala se u Bogdanovcu, Simka u Ostatovicu i Sibinka  za Budimira Miloševića.

Dragutin je ratnik (1912-1918), nosilac Albanske spomenice. Solunac i prvi presednik mesnog odbora  NOO u Brestov Dolu posle Drugog svetskog rata. Slavio je krsnu slavu S. Nikolu.

 

* * *

Poreklo prezimena roda DUTKINCI (mahala Raskrsje)

 

Prezimena:Marković, Ranđelović,

 

Krsna slava: Ranđelovdan

 

Kuće su im južno od glavnog puta, između  Radosava kovača i Belkinih . Kumovi iz Dola.  Najstariji predak bio je Marko.

Svirao je u dudtke (osušena stabljika od konoplja-podvukao:M. 2015.g.) i otuda naziv roda DUTKINCI.

 

Rodonačelnik:Marko

 

Poznat rodoslov:-Marko-Ranđel

 

Ranđel Marković ( zanatlija terzija)-Milka:-Stojan, Blagoje

 

Stojan-Kita:-imali su desetoro dece. Blagoje  sa ženom  Stojankom-Conom takođe desetero. Odrasli su  Todor (1870), poginuo  u Prvom svetskom ratu, Milan (1882), Miladin (1884) i Borisav (1897).

 

Todor Marković-Budimka:-su imali desetoro dece. Jedino se zna za Stojanču da je živeo u Pirotu, bio pravnik i imao sklonost za literaturu.

 

Milan Ranđelović-Solunac. Imao je kuću u Raskrsju.  Sa  Zorikom su imali  sedmoro dece:  Petar (1909), umro mlad, Dragoljub, Svetislav,  Ratko, Branča,  Nikola kći Novka.

 

Zorika  je rano umrla.  Nikolu i Novku je očuvao stric Miladin.

Dragoljub  Ranđelović, pekar, živeo je u Vlasotince.

Sa ženom Krunom  iz Dola ima Stojana , inžinjer,  Vericu i Jelicu.

 

Svetislav Ranđelović   je živeo u Boljevcu, Ratko Ranđelović u Vlasotincu, Branča Ranđelović u Babušnici,  Nikola Ranđelović  u Blacu i Novka, udata u Bogdanovce.

 

Miladin Ranđelović  “majstor za sve”, dugogodišnji zvonar crkve, oženjen je Zlatom,  ćerkom Lazara  Gopinca.

Imali su šestoro odrasle  dece: Jovan (1915),  Radmila (1920), udata za Milovija Golubovića, Milica  udata u Dolu i  Novko (1928).

 

Jovan Ranđelović-Anka (ćerka  Davida  Sumadžije):- Svetomir i Vitomir.

Novko oženjen Simkom-ćerkom Vlade ilića. Nisu imali dece.

 

Borosav Ranđelović bio je oženjen udovicom  Leposavom, suprugom  komite Milorada Popovića. Borosav i Leposja  su imali Rajcu i Smilju, udate u Dolu, Zorku u Bogdanovcu, Žiku, oženjenog  Nadom iz Dola, bez dece i Božidara , oženjenog  Srbom, ćerkom  Radička  Jankovića.

Imaju  Bogoljuba , inžinjera, uspešnog poslovnog čoveka u Beogradu.

* * *

Poreklo prezimena roda  ĐIKINCI (mahala Centar sela):

 

Prezimena: Đikić, Nikolić, Glišić

 

Krsna slava: Sv. Nikola

 

Poreklo: (kao i Golubovci)

 

Naseljeni su  u Drenu, prema Džurovici, na putu za Linovo. Oni čine ogranak, od pretka , Miljka kao Golubovci i Sumadžije.

 

Poznato je  da je Miljkov sin  Nikola,  po kome nose prezime Nikolić, imao sina  Gligoriju-Gliša, pa neki naslednici  nose prezime Glišić.

 

Nepoznato je od kuda nadimak  “Pargiši”.

Rod je dobio naziv ĐIKINCI prema Điki.

 

Đika je sa ženom Milankom imao devetoro dece: Milicu, koja je 1879.godine  krstila  Stojku,  ćerku sina  Ranđela  i Stanka Nikolića.

Bila je udata  za Iliju Kostića-Belku, Ignjata,  Jovana, Luku i Miltena.

Za ostale  nema podatke .

 

Ignjat Nikolić (1858) i žena Gajtana imali su petoro dece: Milovan (1886) je pohađao osnovnu školu u Modroj Steni. Poginuo je u Prvom svetskom ratu . Nikolica (1894) je udata u Grnčaru.  Za ostale nema podataka.

 

Luka Nikolić (1871) je sa Milkanom imao Nikolicu, udatu u Bogdanovcu, Jovana i Dragomira. Luka je nastradao od groma. Jovan Luke  Nikolića (1902) takođe je nastradao od groma. 1960.godine  Jovan je sa Jevrosimom  imao Nadu  i Canu, udate u Dolu, Radivoja  i Desimira.

Radivoje i Miloska  su imali  Ljiljanu i Slavišu.

 

Desimir-Cima ima sina Časlava.

Dragomir Glišić (1889) je sa Milicom iz Linova  imao: Dobrosava-Bonu, Bogosava, Aleksandra i Slavka. Svi oženjeni- sa potomstvom žive u Beogradu.

 

Milten  Nikolić (1878), sa ženom  Ruskom  imao je šestoro odrasle  dece sa potomstvom: Petar, Milivoje, Dobrila  udata u Zavidincu.  Za ostale nema podataka.

 

Petar je sa Smiljom imao:Vidu, Srbijanku, Ratku i sina  Ratka koji je umro kao dete.

 

Milivoje  Nikolić i Dobrinka su imali Binu, udatu za  Svetomira Ranđelovića i sina Boru.

 

* * *

Poreklo prezimena roda  ĐORINCI-ZGURINCI (mahala Centar sela):

Nalaze su južno od crkve, a ekonomske zgrade su im prema Gumništu.

Rodonačelnik:Nikola. Familija ĐRINCI nosi naziv prema Đori-sin Stanka, a unuk Nikole.

 

Prezimena:Nikolić, Stanković, Petrović,

 

Poznat rodoslov:

Nikola:-Stanko Nikolić

Stanko Nikolić-Jovanka:-imali šestoro dece: Nikolu,  Mladena i Đoru, koji su imali porodice i Milana, Sretena i  i stevku , o kojima nemamo podataka.

 

Nikola  Stanković (1868-1912, poginuo u Prvom svetskom ratu, pominje se i kao  Nikola Petrović Ostatovac, što znači da je usvojen)-Milena:-Leposava (1891), Sibin (1896, kao momak poginuo u ratu), Radivoje, Persida, Stanoje, Stana i jedno nepoznato dete.

 

Milan Stanka Nikolića (1870) sa ženom Dikom, imali su sina koji je poginuo u Prvom svetskom ratu.

 

Nikolina žena Zlata (1890) kći Lazara Miloševića, kao jedina naslednica, preudala se  za Miladina  Ranđelovića i ponela imovinu.

 

Đora Stanković, po kome familija nosi naziv “Đorinci” ženion se dva puta. Prva žena se zvala Roska (1874). S njom je imao petoro dece.  O prvom sinu Vladimiru (1885), koji je imao deset godina  kada je krstio  Milivoja Gike  Milenkovića nemamo podataka.

Ostala deca  su: Cveta: (1900), udata  u Dolu, Milica (1907) udata u Dolu, Aleksandar i Branko (1902).

 

Sa drugom ženom  Cvetom,  Đora je imao sina  Dragoljuba i kći  Nikolku, koja je umrla kao dete.

 

Aleksandar-Leka  Stanković (1916)  ženio s edva puta: sa Velikom iz Bogdanovca je imao sina Časlava (1922),  i kćer Dobrinku (Binu). Druga žena  mu je bila Marika (1900). Kći Ilije Belke, udova Mirka Miloševića sa kojom nije imao dece, dok je Marika iz prvog braka  imala četvoro dece.

 

Dragoljub Stanković (1916)-Bina:- Božidar i Draža.

Časlav Stanković . Aleksandrov sin, bio je oženjen Duškom, ćerkom  Svetozara Jankovića. Imao je sina  Svetomira. Odselili se u  Negotinu.

 

Branko, Đorin  sin bio je oženjen  Todorom. Imali su kćer  Zoru, udatu u Dolu, Drinu  udatu za Aleksandra Glišića i sina Radivoja , oženjenog  Olgom iz Ostatovice.  Imaju troje dece i unuka.

Žive u Smederevu.

 

Đorina druga žena , Cveta (1883)  bila je udata za Kostu Đorđevića , poginulog u ratu, sa kojim je imala  Sibina i Čedomira.

* * *

Poreklo prezimena roda ĐURINCI (mahala Gumnište)

 

Krsna slava: Sveti Ranđel

 

Zauzimaju prostor između Dutkinaca i  Gopinaca  na glavnom putu. Kasnije se iselili na Gumništu.

 

Rodonačelnik :Ilija.

 

Prezimena: Đurić, Ilić,

 

Poznat rodoslov:

 

Ilija:- Đura, Jovan

 

Đura Ilić-Stanojka:-Nikolča, Gmitar, Mija i Marica-udata u Dolu, koja je majka Dobrinke  udate za Dragoljuba Stankovića.

 

 

Nikolča Đurić-Ilić (1880)-Tasa:-Stana, Stojka-udata za Aleksandra Miloševića, Stanislava, Božika-udata  za Milana Petkovića, Darinka.udata za Miomira  Sumadžiju i Milorad.

 

Svetislav Ilić- Ruža:-Stojanka-udata u Linovu, Vitomir-oženjen Ljubicom, ćerkom  Milivoja Jevrejina.

 

Milorad Đurić (1914-1947)-Draginja:-Rajka,  Javorka- udatu za nstavnika Nikolu Petkovića, Račku i Radisava-Disu.

 

Gmitar-Mija Đurić-Milojka (Dubrava-Zaplanje, sestra majke Jelene Lazine):-Miloš-umro u 19 godini života,  Julka (1907-1989) i Milutin.

 

Milutin Đurić(1903- 1983)-Kocana:-Sibinka-udata u Gruži, Progir (1933).

 

Milutin Đurić  je sa drugom ženom Sibinkom , ćerkom  Milivoja Popovića , imao Stojana  i Mioidraga.

Profir je živeo u Nišu. Ima sina Zorana profesora.

 

Stojan Đurić- Dušanka:-Zorica i bliznaci:Goran i Zoran (1967).

Miodrag je varioc. Ima sina Srđana.

 

Jovan Ilić- Dika:- imali osmoro dece: Milica (1880), Kruna, Milan, Draginja, Todor, Petar i Stanoje, koji je odrastao i ostavio potomstvo.

 

Stanoje Ilić (1896)-Todorka(ćerka Mladena Golubovića):-imali su pet kćeri: Bina(u Gorčicu), Milinka (u Dolu), Dara (u Ostatovici), Dragica (u Bogdanovcu), Rada (u Grnčaru) i dva sina: Aleksandar-Sanda (1921.1992), sa Verkom imao  Iliju bojadžiju (1944-1999).

Atanasije-Tasko (1926) oženjen Krunom Radičkovom.  Imaju sina Božidara. Žive  u Požarevcu.

 

* * *

Poreklo prezimena roda  KITANOVCI (između mahala Golubavaca i mahale Jovančinci-“Jevrejini”)

 

Krsna slava:sv. Jovan

 

Prezimena:Kitanović, Stamenković,

 

Locirani su u  istočnom delu sela, između kuće Svetislava Ilića i  Mijomira Golubovića.

Najstariji poznati predak bio  je Kitan. O njemu se jedino zna da je bio otac Stamenka Kitanovića.

Iz matične knjige rođenih immo podatak  da je krstio  Stanoju,  sina Jovana  i Dike Ilića  1898.godine i da je imao najmanje dva sina:Đorđe i Stojan.

Rodonačelnik:Kitan

 

Poznat rodoslov: Kitan-Stamenko-Đorđe i Stojan

 

Đorđe Stamenković (Kitanović) ženio se dva puta  i iz oba braka imao trinaestoro dece. Njegova prva žena se zvala Stevana.  Imali su Rosku , udatu u Kremenici,  Kristu (1883), i Milutina (1891) . O ostaloj deci se nezna ništa.

 

Druga žena se zvala  Kosovka (1872). Imali su Dragutina (1885), poginuo u Prvom svetskom ratu, Maricu (1897), Stevku (1900) udatu, Cvetu (1905),  Jelenu (1906)  udatu u Malom Bonjincu, Ljubisavku (1911),  Tikomira i Dobrosava (1911).

 

Tikomir Đorđa  Kitanovića-Guljan (1902-1969), poznati mutavdžija.  Imao je radnju u Temskoj.

Junak je jedne  ljubavne priče  Slobodana  Džunića književnika iz  Temske.

Sa  ženom Desankom su imali  Stanicu (umrla kao devojka), Slavicu,  udatu u Dolu i Stanomira-Tolu, koji je bio oženjen  Simkom iz Bogdanovca.

Imali su Dragišu i Sinišu. Oba su oženjena i imaju porodice.

 

Dobrosav Đorđa Stamenković, od pre Drugog svetskogv rata  je bio profesionalni graničar.  Rat proveo u zarobljeništvu.

Sa prvom ženom,  Danicom (1912), ćerkom  Ćire Petkovića ima Evicu, koja se udala,  a sa drugom ženom  Stevkom imao je Anku, udatu u Vržogrncu i sina  Dragoslava  Stamenkovića, poznati pravnik u Beloj Palanci, gde mu je i otac bio doseljen.  Dragoslav je nedavno umro.

 

Stojan Stamenka Kitanović, oženio se Margitom. Imali su četvoro dece.

Nepoznata je sudbina Milovana (1890), koga je krstila Milka, kći Petra Stamenkovića i kćeri Vaske (1897). Odrasli su  Evrem (1887) i Vasilije (1897).

 

Posle smrti  Stojana, Margita  se preudala i u Dol  odvela  Evrema i Vasilija, koji nije imao dece. Evrem je imao sina. Njegov sin je imao kćer i tako se ova Kitanova loza ugasila.

 

* * *

 

Poreklo prezimena roda LAKINCI (mahala Lakinci)

Nalazi se u posebnoj mahali, prema jugu u najnižem delu  sela.

Kumovi su im bili iz Štrbovca.

Najstariji poznati predak bio je Andreja, koji je imao sina Lazara-Laku, pa je prema njemu i rod dobio naziv LAKINCI.

Krsna slava:sv. Nikola

Rodonačelnik: Andreja

Prezime:Andrejević, Lazarević

Poznat rodoslov:

Andreja:- Lazar-Laka

Lazar-Laka Andrejević- Stanojka-Cona:-imali su više dece, od kojih su poznata: Pejča, Miloš i Ilija.

 

Pejča Lazarević (Andrejević-1850.g.) ženio se dva puta i imao  trinaestoro dece. Sa prvom ženom Cvetom, imao je Davida, Milkanu (1879), udatu za Todora Jankovića, koja se kasnije preudala  u Bogdanovcu  pa u Malom Bonjincu, Nataliju, udatu za Ljubomira Anđelkovića, Milevu , udatu za Ranđela Mitrovića, koja je posle njegove smrti  dovela iz Ljuberađe Aleksandra-Sandu Živkovića , sa kojim je rodila  Časlava, Vukadina, Svetozara, Solunca i Staniku.

 

Sa drugom ženom M…(1868) Pejča je imao  Boriku, Mladenu,  Leposavu,  Nikoliju,  Ljubicu i Gruju (1900).

 

David Lazarević (1876) sa drugom ženom  Velikom,  imao je Stojimira i Radosava.

Stojimir Lazarević(1912) sa Desankom, kći Milutina  Rebe,  imao je Milicu, Milku, Vitomira i Profira.

Radosav  Lazarević  (1915)  sa Vidosavom  imao je Stanicu  i Ljubišu.

Gruja Lazarević  je sa Gmitrom  imao Cvetu, Savku, Dragiča, Stanojila i Nenada Lazarevića, učitelja( u selo Zlatićevo 1958.g-opština Vlasotince-bio je učitelj i autoru ovog članka-PodvukaoM.M 2015.g.)).
Miloš  sa Krsjanom je imao osmoro dece, od koje  su Obrad  i Kosta poginuli   u prvom svetskom ratu . Kosta je bio oženjen  Milenijom (1879), ćerkom Dinče Miloševića koja se preudala  za Ignjata Petrovića.

Kosta je sa Milenijom imao  Desanku, Roksandu, Budimku,  i Aleksandra-Lisandriju.

 

Lisandrija je Drugi svetski rat priveo u zarobljeništvu. Sa Stojkom , kći Nikolče  Džurinog, imao je Mirka (1927), koji je poginuo  kod Goražda 1945.godine i kćeri  Nadu, Tomicu, Maricu, udatu  za Borka  Stojanovića  i Vlastu.

 

Obrad Lazarević  je imao  sina Čedomira Lazarevića , opančara, koji je živeo u Vlasotincu.

Ilija Lazarević je posle Drugog svetskog rata  odseljen u Smilovce kod Dimitrovgrada.

* * *

Poreklo prezimena roda MILENKOVI (mahala Centar sela):

Locirani su  u sokaku  koji posle česme,  sa glavne ulice, polulevo,  vodi ka mahali  Lakinci.

Najpoznati predak bio je Milenko, o kome se malo zna. Na osnovu imena Milenko, “izveden” je naziv roda MILENKOVI, a i nastalo je prezime Milenković.

 

Prezimena: Milenković,

Rodonačelnik:Milenko

 

Poznat rodoslov:

 

Milenko:-Gika i nepoznata ćerka-udata u Mezgraju, a njena kći  Dragana(1880) bila je udata  za Milivoja , sina Jovanče Miloševića i ona je majka , Radulke, Dragoljuba i Dobrivoja (doktora nauka).

 

Gika Milenković ženio se dva puta. Sa prvom ženom  Mitom imao je dva sina, Vladimira (1888), koga je krstio  Stanko Nikolić-Zgurinac, poginuo u Prvom svetskom ratu i Jakova (1892), isti kum, čija sudbina nije poznata.

 

Gika Milenković sa drugom ženom  Jovankom (1867), koja je dugo živela  i postala zadnja na njihovo ognjište, imali petoro dece.

Nezna se sudbina Milisava (1896) i Milivoja  (1905) i tri kćeri, odrasle i udate: Julka (1897) u Ljuberađi,  Zorka (1900), dovela je Voju iz Strelca, brata  Kristane Rebine, pa se nekudac odselili i Milka (1902), udata u Vlasotincu za Tošu  Pljaskića sa kojima je imala  Nadu, Žiku, Slavicu i Ratku.

 

* * *
Poreklo prezimena roda  MITROVIĆI-ADŽIJE(mahala centar sela i mahala Partiši):

Locirani su  u sokaku  koji od glavnog puta  vodi  prema lakincima.

Prvi poznati predak bio je Mitar-adžija.

 

Prezimena: Mitrović,

Rononačelnik:Mitar

 

 

Poznati rodoslov:

 

Mirtar:-Stanoje Mitrović(1865)

 

Stanoje Mitrović(1865)- imali desetoro dece. Ćerke: Draginja (1890) udata u Grnčaru i Stojka (1903) udata za Radička Jankovića. Sinovi: Ranđel Mitrović i  Stanimir Mitrović  učesnici Toličkog ustanka 1917 godine i streljani od strane Bugara kod Babušnice.

 

Ranđel Stanoja Mitrović (1886-1917)-Mileva (1889.g.-ćerka Pejče Lazarevića):-prvo dete umrlo, druga  kći Milosava (1913) i sin  Gradimir (1915).

 

Gradimir- Grada Ranđela  Mitrović-Danica (Bogdanovce):-Dragica i Vera  udate i žive u zaječaru.

Gradina kuća je bila lepa i velika  iznad mesta Sveti Ilija. Posle smrti  supruge  poženio se i živeo u  Grljanu.

 

Posle pogibije  oca Ranđela Gradimirova majka  majka preudala se  za Aleksandru Živkovića-Sandu iz Ljuberađe.  Živeli su u Brestov Dolu i imali sinove  Časlava (oko 1925) i  Vukadina (oko 1927).

 

Vukadin je živeo u Zaječaru i imao dve kćerke, a Časlav je bio milicioner posle Drugog svetskog rata u Smilovcima  i nezbajući oženio se Dušankom, ćerkom  Ilije, brata Pejčinog.

 

Pejča je otac Slavičine majke. Za ovo  je ovo Dušanka saznala  posle smrti Časlava. Imali su Jovicu  i Peku, koji žive u bežaniju.

 

Stanimir Stanoja Mitrović (1897-1917)-Nikolka (1891):-Radosav.

 

Radosav Mitrović (1916-1986):-Vidosava (1917-1981):- ćerka Milka-udata  za  Draška Golubovića, sin: Jova Mitrović. Radosav je bio kovač.

 

Jovan  Radosava Mitrović(1940.g.-metalac)-Biserka(ćerka Časlava Anđelkovića):- Bojana. Jova se sa porodicom odselio.

Vidosava tragično stradala.  Radosav, čestit čovek i veliki majstor kovač,  oboleo i u velikim mukama umro uz negu ćerke  Milike.

* * *

Poreklo prezimena roda PETROVIĆI-IGNJATOVI (mahala Golubovci i mahala Jovančinci-“Jevreji”)

Najverovatnije su istog porekla sa Stamenkovićima. Došli su iz Raške, preko Kosova do Zaplanja u velikim seobama  u 17. veku.  I jednima i drugima imovina  je u susedstvu, kumovi iz Krčimira. Primarne kuće su im na istoj lokaciji. Prvi poznato predak je Petar, pa je na osnovu imena izveden i rod PETROVIĆI.

 

krsna slava:sv. Jovan

 

Rodonačelnik: Petar

Prezime: Petrović, Ignjatović,

 

Poznat rodoslov:

 

Petar-Milojka:-Filip i Ilija

 

Filip Petrović:-Stojča Petrović (1863)-Jelena:- Dobrosav (1896), Marija –udata u Belu Palanku.

 

Dobrosav  je bio profesionalni žandarm i imao Vojislava  i Aleksandra.

 

Ilija Petrović  je  ženom Jovankom  imao osmoro dece.  Odrasle su dve kćeri i sva sina.  Petkana (1879) i Mileva (1881), sinovi: Ignjat (1864-1939) i Atanasije.

 

Ignjat Petrović –Zlata (ćerka Janka  Stojkovića):-imali pet kćeri i pet sinova, ukupno deset deteta. Odrasle kćeri: Dina (1891-1964)-udata u Ljuberađi,  Nikolka (1902-1994)-udata u Ostatovici,  Draginja (1913-1999)-udata u Bogdanovcu. Sinovi: Svetislav, sa Kosarom ima sinove Dragomira, Čedomira, Tihomira i Dobrivoja. Svi su familijarni i žive u Požarevcu.

 

Vladimir sa ženom  Leposavom ima sinove  Radisava,  Milisava i Ljubisava i kćer  Simku-udatu  za Novka Ranđelovića.

 

Radisav  je nastavnik, zaljubljenik u pčelarstvo. Žive u Nišu.  Supruga Zora je učiteljica i imaju sina i kćer.

Dragoljub sa Milevom ima tri  već pomenuta sina.

 

* * *

 

 

 

Poreklo prezimena roda  REBINI (Grana Petkovići-mahala Centar sela:- Prezime:Petković ;kr.slava: Sveti Ranđel  i Grana Jankovići-mahala Raskrsje:Janković,krsna slava:Sv. Ranđel ):

 

 

-Grana Petkovići-

 

Nalaze se  na prostoru severno od crkve , ispod Božine bare.  Najstariji predak bio je Stojko.

 

Krsna slava: sv. Ranđel.

Prezime:Petković

 

Poznat rodoslov:

 

Stojko:- Petko (Petkovići) i Janko (Jankovići)

 

Petko:-Stanko, Ćira

 

Stanko Petković (Reba)-Stanka,- imali su  jedanaestoro dece. Pomenućemo poznate. Vlajko Petković (1882) je poginuo u Prvom svetskom ratu. Njegova žena se zvala Mileva. Preudala se za  Prokopija Miloševića, Milutin Petković-Reba, Nikolka (1891), bila je udata za Stanimira Mitrovića  i majka Radosava kovača , Dragomir (1889), Kostadin (1894),  i Milka udata u Bogdanovcu.

 

Milutin Petković-Reba (1884)-Kristana:-imali su  8 kćeri i dva sina.

 

Kćeri:  Draginja(1906)-udata za  Petra Miloševića, kovača  a nakon njegove smrti  preudata u Gabrovik (Svođe), Desanka- udata udata za Stojimira Lazarevića , Ruža-udata u Bogdanovcu, Dragana-udata za Nikolu Golubovića, Radmila-udata za Branislava  Popovića, Darinka- udata u Bogdanovcu, Miroslava-udata  za Prvislava Anđelkovića, Danica-udata u Malom Bonjincu.

 

Sinovi: Timotije  Petković (1915-1993), oženio se  Nikolkom. Nisu imali dece. Branislav-Brana Petković (Reba)-Budimka:- Nikola, Stojan i Stana. Žive u Nišu.

 

Milutin-Reba se posle smrti supruge  poženio i doveo  pastorku Zoru. Govorio je:”Da Bog pomaže , deca me obogatiše”.

 

Ćira Petković (1863), imao je kuću u Raskrsju. U prvom braku sa  Cvetom su imali šestoro dece, i sa Stojkom  u drugom braku troje.

 

Iz šrvog braka: Tikomir poginuo u prvom svetskom ratu, iz drugog braka : Danica (1912)-udata za Dobrosava  Stamenkovića, Milan (1907),  oženjen Božikom  ćerkom  Nikolče Džurinog  imao Binu, udatu  Milivoja  Bakare , Ružu, udatu  u Zavidincu, Dragoslava (1932), oženjenog Milkom, ćerkom  Miladina Đorđevića  i Miroslava  oženjenog  Dragicom  iz familije  Ričkovih.

 

*

-Grana Jankovići-

 

Živeli su u selu pored Rebinih, a kasnije se iselili u Raskrsje. Potiču od Janka, Stojkovog sina. Kumovali su im  iz roda  Stamenka Krstića-Krndže.

 

Prezime:Janković

 

Poznat rodoslov:

 

Janko Stojković-Đurđa:-imali su desetoro dece: Zlata (1870)-udata  za Ignjata Petrovića, Kata-udata u Bogdanovcu, Đura, Todor, Nikola i za ostale se ne zna.

 

Đura  Janković  rođen pre 1870.godine, bio je oženjen  Pejkom iz  Bonjinske Dubrave, čija je sestra, Milojka, bila udata za Miju  Džurinog.

 

Đura Janković- Pejka: Gmitra (1888), otrovana u 18 godini, Jelenu , udatu za Lazara  Golubovića  i sinove Petra (1891) i Vladimira (1892) koji su rano umrli.

 

Todor Janković (1879, poginuo  u balkanskom ratu)-Milkana(1879.g., je ćerka Pejče  Lazarevića). Posle pogibije Todora , preudala se u bogdanovcu,  a zatim u Malom Bonjincu.

 

Imali su sedmoro dece:  Stojka , Mileva (1902)-udata u Bogdanovcu,  Radoslava-Radička, Stanislava, Nikolu,  Jevrosima (1908-1913) i Jelisavetu (1914)-udata u Bogdanovcu za Tozu  Stankovića.

 

Stojko Todora  Janković (1889), oženjen Trajkom, sestrom  Stojanče Džare Mare. Imali su petoro dece  koja su pomrla, sem Stojana (1932), koji je umro kao  učenik drugog razreda gimnazije i Stanka  koji je živeo 65 godina. (1934-1999).

Stanko je bio oženjen  Milinkom iz Ostatovice , sa kojom su imali ćerke: Jasmina i Slađana.

 

Radičko Todora Janković (1904) ženio se dva puta.  Sa Stojkom, ćerkom  Stanoja i Mare  Mitrović , imao je Krunu, udatu za Atanasija  Taska Ilića, Čedomira , oženjenog Duškom, ćerkom Stojilka Golubovića, Srbom , udatom  za Božidara  Ranđelovića i Boru (1932), oženjenog Dušicom.

Sa drugom ženom Božikom ima  Nadu, udatu  za Acu Jankovića, geodeta iz Stepojevca. Nada živi  u beogradu i ima sina i ćerku.

 

* * *

Poreklo prezimena roda RIČKOVI (mahala centar sela):

 

Najstariji potomak je Nikola po kome potomci nose prezime Nikolić.

Locirani su  na levoj strani sokaka  koji vodi  od crkve prema  Rebincima.

 

Krsna slava:Sv. Jovan

 

Prezimena: Nikolić

 

Rodonačelnik:Nikola

 

Poznat rodoslov:

Nikola-Ranđel Nikolić

 

Ranđel Nikolić-Jovanka:-imali šestoro dece.  Potomke su ostavili  samo  Krsjana (1859), Savika (1880) i Milutin (1881) koji je sa Savikom imao osmoro dece.  Odrasla su: Stanislav (1907-1962), Stojan (1919-2000), Stojka (1921), udata za  Srbislava Golubovića i Profir (1929)-koji se utopio.

 

Stanislav i Jovanka su  imali Dragicu (1935), udatu za Miroslava Petkovića, Vojislava (1930), umro kao momak i Dragoslava-Slatkiš (1933). Dragoslav  sa Riskom  živi u Brestov Dolu. Imaju Svetlanu i Miodraga (1952).

 

Stojan se prizetio za Darinku, kćer  Miladina Đurđevića, imaju kćer  Živanu, udatu za Božidara, sina Časlava  Golubovića i sina Živojina.

 

* * *

Poreklo prezimena roda STAMENKOVIĆI (mahala centar sela):

 

Po predanju poreklom su sa Kosova. Preko Raške  u toku velikih seoba  došli u Zaplanje, najpre u Ličje,  pa preko Ravne Dubrave  u Dol, pa tek onda u Brestov Dol.

 

Verovatnoća je da su istog porekla  sa Petrovićima. Kuća i imovina su im u susedstvu.

Kuće su im locirane  na ulazu prema selo Dol i u samom centru sela Brestov Dol-od česme ka crkvi.

 

U kriznim vremenima jedni drugima kumovali sve do 1960.godine. Nije bilo međusobnih brakova.

Ovaj rod je dao veliki doprinos selu. Imali su:učitelje, sveštenike, zanatlije i doktore nauka.

Najstariji predak bio je neki  Krndža. Imao je sina Stamenka i po njemu je  rod “izveo” prezime Stamenković.

 

Rodonačelnik: Stamenko

 

Prezimena: Stamenković, Krstić, milošević, Ilić, Popović,

 

Krsna slava:Sv. Jovan

 

Poznat rodoslov:

Stamenko(Krndža)-Đurđa(1881.g,-bila živa):-1. Krsta (po njemu Krstino),            2. Miloš (po njemu Miloševići)-a po njegovom sinu Jovanči-Jovančinci, 3. popa petra (po njemu Popovci) i iliju po kome su neki zadržali  prezime Ilić.

 

* * *

Poreklo prezimena roda  KRSTINI (deo roda STAMENKOVIĆI-mahala Jovčinci)

Krsta  Stamenković sa ženom Jelenom  imao:  petra, S…., koji  je ima kći Kostadinku , udatu za Mijalka  Dimitrijevića i  rodila Stojanču  Džare Mare,  Vladimira (1885), koji je poginuo u Prvom svetskom ratu, Videna (1886), Katarinu,  Trajku,  Petara i Lazara (1911-1912).

Videnova deca su otišla u  Štrbovac.  On se poženio  Savkom,  sa kojom je imao Cvetu, koja je rodila  Milivoja i Milutina. Lazar Krstić, publicista .  Živi u Nišu  i kći Dušanaka,  profesorka  srpskoh jezika. Slobodan ima sina  Igora.

 

Kr.slava:Sv. Jovan

Rodonačelnik: Krsta

Prezime:Krstić, Stamenković

* * *

 

Poreklo prezimena  roda JOVANČINCI (mahala Jovančinci-“Jevrejini”):

 

Prezimena: Stamenković, Milošević,

Krsna slava:sv. Jovan

Rodonačelnik:Jovanča

 

Miloš Stamenković  je sa Nadom  imao Gajtanu, Ristanu, Krstinu i sina Jovanču-prema kome je i sam rod dobio naziv  JOVANČINCI.

Jovanča se  ženio Rustanom i imao jedanaestoro dece:  Maricu (1881), udatu za Miladina Đorđevića, Darinku u Grnčaru,  Dušana ( kao dečak krstio  Jelenu Janković), Prokopija,  Milivoja,  Nikolu i Milutina (1891). Ostali su nepoznati.

 

Prokopije J. Milošević-Kopča  imao je: Petara(1907), Kovača(umro mlad, bez poroda),  Arsenija(1910-1937), oženjen Jelisavom iz Bogdanovca. Imaju sina  Božidara (1934) i kćer Dragicu. Arsenije  je nastradao u vojsci  pod nerazjašnjenim okolnostima.

 

Kopča je sa drugom ženom , Milevom, imao Rosku, udatau za Vitomira Anđelkovića-Župana,  Ljubomira i Vitomira.  Ljubomirovi i Savkini  sinovi  su Žika, Ivan i Časlav.

 

Vitomir je kao najlmlađi Kopčin sin,  ostavrio  je penziju kao mutavdžija i sa ženom  Milicom imali kćer  Mirjanu.

 

Milivoje J. Milošević , sa prvom ženom Draganom,  čija je sestra  Gike-Milenkovića,  imao je: Radulku(1910), Dobrivoja (1920-1975) i Dragoljuba (1924-1998). Milivoje sa drugom ženom, Miloskom, ima Ljubicu , Veliku i Ljubomira Miloševića , učitelja.

 

Dragoljub Milošević, oženjen  Branom, ćerkom  Lazara Golubovića, ima Milentija Miloševića  i Božanu. Milentije, im Milana Miloševića (hirurg u Kruševcu) .

 

Nikola J. Milošević  poginuo je u prvom svetskom ratu, a njegov saborac  i zemljak,  Dragutin Grozdanović,  koji je prisustvovao tom bolnom činu umiranja,  posle rata doneo je  Nikolin sat  i predao ga njegovoj ženi  Gmitri.

 

Danas taj sat  kao najveću uspomenu čuva  unuka, Zorica, koja živi u Kruševcu. Nikola i Gmitra  su imali Radosava, oženjenog Radmilom. Imaju kćeri: Maricu i Zoricu.

 

Milutin J. Milošević je imao:  Milunku(1919), Leposku, Borivoja, Branislava  i Budimira.

 

 

* * *

Poreklo prezimena roda POPOVCI (mahala Centar sela):

Prezimena: Stamenković, Popović

 

Petar Stamenković , sin  Stamenka Krstića-Krdže, bio je prvi školovani sveštenik  u Brestov Dolu. Po njegovom zvanju “pop” nadalje su njegovi potmci dobili nativ roda POPOVCI-prezime Popović.

Kuća Popović se nalazila  u centru sela, gde je sada  dom  Radomira Popovića, njegovog praunuka.

 

Popadija se zvala  Stamena. Imali su šestoro dece: Milku udatu u Modroj Steni (ona je inala pop Tihomira), Santirku , koja se udala  za Panteliju  Stojkovića u familiji  Desiovci, Zaharija, pop Dimitrija i Stojana.

 

Stojan Stamenković  (1863-1917) čiji su potomci nadalje nosili prezime Popović, bio je oženjen  Rumenom (1865-1917), izrodili su  jedanaestoro dece: Rusu (1886), udatu za Vasiljka Golubovića, Cvetu,  udatu u Ostatovici,  Smilju Popović,  udatu u Vlasotincu,  Milorada (1889-1917), vođu Topličkog ustanka u ovom delu Zaplanja, Milivoja (1891-1946)., pop Čedomira (1901) i Milisava Popovića (1907), koji je živeo u Svođu.

 

Milorad je bio oženjen Draganom i sa njom  imao  sina Petronija, a potom sa Leposovom, sa kojom je imao Branislava, Ratka i  Mirču.

 

Branislav, zvani Bumbar,  bio je oženjen Radmilom, ćerkom Milutina Rebe i imali su sina  Miću (1940-2008).

 

Ratko je bio oženjen  Milevom.  Imali su Zagorku, Danicu i Slobodana-Bodu.

Mirko-Mirča,  rodio se posle mesec dana pogibije oca i živeo u Kremenici kod Bele Palanke.

 

Mirko je imao četvoro dece: ćerku Vitomirku i sinove

 

* * *

Poreklo prezimena roda STOJADINOVI (centar sela)……………………..?

Rodonačelnik:Stojadin

Prezimena:Stojadinović

 

* * *

Poreklo prezimena roda SUMADŽIJE-MLADENOVIĆI (mahala Golubovci):

 

Kuće i  imovina su pored Golubovaca.  Njihov predak je Mladen-Mladža, po kome nose prezime Mladenović..

Mladen je Miljkov sin, tako da su  SUMADŽIJE podgrupa GOLUBOVCA, kao i Nikolići-PARGIŠI.

 

Rodonačelnik:Mladen

 

Prezime:Mladenović

slava je Sv. Jovan

 

Poznat rodoslov:

 

Mladen(Mčadža):- Stanija(bila kuma Blagoja Anđelkovića i krrstila njegovu decu:  Sovija i Ljubomir(1885)) i druga ćerka nepoznatog imena. Za njihovu sudbinu se ne zna.

 

Mladen  nije imao naslednika pa je usvojio  Davida Pavlovića iz Zavidinca, koji je u znak zahvalnosti uzeo prezime Mladenović, a nadimak mu je bio SUMADŽIJA.

 

David Mladenović (Sumadžija-1877)) –Santirka:- Trajka, Svetozar, Miomir, blizanke: Slobodanka i Anka. Trajka je bila udata za Jevrema, stolara u Malom Bonjincu.  Imala je kćer  Jelisavku . Majka joje rano umrla  pa je baba Santirka očuvala i udala  za Dragiča Lazarevića.

 

Svetozar (1902), bio je oženjen Stanicom iz familije  Džarkovci. Imali su sina Ivana, oženjenog  Velikom,  ćerkom Stojilka Golubovića:-Gorica i Rade.

 

Miomir(stolar)-Darinka:-Svetlana, Miroslav i  Zorica.

Slobodan(Boda, 1912)-Mileva:-Srboljub i Biljana.

Anka je bila udata za Jovana Ranđelovića.

* * *

 

Poreklo prezimena roda ĆE ILIJINI (mahala Slavkovica):

 

Rodonačelnik:Ilija

 

Prezime: Grujić

 

Krsna slava:Sv. Nikola

 

Poreklo iz Dobrog Polja kod Crne Trave.  Dosaelio se 1910.godine u selo Brestov Dol.

Ilija Grujić-Će Ilija, u razgovoru koristio i pominjao  dobropoljsku uzrečnicu ĆE – pa mu  je tako u selo Brestov Dol,  do kraja života i ostao  taj nadimak ĆE (ali ispred imena ILIJA).

 

Bio je učesnik balkanskih i Prvog svetskog rata i postao invalid, Bio je veliki šeret u selo.

Bio je dunđer(zidar-građevinar), bunardžija, bez imovine, najsiromašniji čuvek u selu. Sirpmaštvpm se branio duhovitošću.

 

Dva puta se ženio. Sa Dostom je imao  šestoro dece: kćer petru (1912) čija sudbina nije poznata,  Roksandu, udata u Štrbovcu,  Milanku (1903),  udatu u Modroj Steni,  sina Petra (1909), kum Vasiljko Golubović, odrastao je i vratio se u  Dobro Polje.

 

Druga Ilijina žena zvala se Jovanka, koja je udova nekog Stamenkovića iz Dobrog Polja. Sa njom je Ilija  nevenčano dugo živeo, a imali su  kćer Stojanku i sina  Stanka.

 

Stanko, Će Caka  je imao dve kćeri. Jedna unuka mu je bila poznata rukometašica u Zaječaru.

 

Će Ilija  je sa porodicom živeo u jedboj kućici na imanju Jovana Anđelkovića,  oko 150 metara od česme u pravcu  crkve. Kasnije je podigao jedan kućerak  u Slavkovici.

 

* * *

Poreklo prezimena roda  ĆOSINCI (mahala Centar sela)

 

Rodonačelnik: Nikola

 

Prezimena: Nikolić, Stamenković,

 

 

Zauzimaju prostor  južno od crkve,  do Desiovaca. Ekonomske zgrade su im u  Pečenici.

U ovom rodu je bilo  prekida kontinuiteta  i zbog usvajanja ima dileme  u pogledu pravljenja rodoslova roda.

 

Prvo najstarije ime pretka je Nikola. On je imao sina  Stamenka  Nikolića  (prezime dobijeno po ocu  Stamenku).

 

Stamenko je imao: Zlatu, udatu za Tomu Đorđevića, a potom za Davida  Lazarevića, Milevu,  udatu za Vlajka  Petkovića, a posle njegove smrti  preudala se za Prokopije Miloševića, posinka Milena, po rođenju  Đikić (1879) iz Stalčova (Bogdanovac) i rođenog ili posinjenog Milutina (1893).

 

Milan Nikolić-Đikić (1879) bio je oženjen Savikom, ćerkom  Ranđela Nikolića-Rička.  Imali su jedanaestoro dece: Milorad Nikolić (1914),  Dragana (imala sina-umrla mlada),  Zdravko (1925), nosio prezime Đikić,  poginuo od bombe 1941, Darinka  udata u Dolu,  Milunka u Ostatovici,  Vidoslava za sina  Svetozara Grozdanovića,.

 

Njen sin  Žika i brat  Zdravko zajedno nnastradali  od bombe,  Milivoje (1908) i  Milisav.

 

Milivoje Nikolić  bio je oženjen Leposavom (1908), ćerkom Milutina  Šojkinog. Imali su Timotija, Slavka, Stojanku. Anku  i Todorku.

Timotije-Sibinka:-Mile.

Milisav Nikolić (1919-1993)-Simka:-imali su dece.

 

Milutin Stamenković (1893)-Santira( koja se 1937.godine preudala):-Jovan (umro kao beba), Mitar i Radosav. Milutin je bio učesnik 1917 .godine Topličkog ustanka.  Milutin je 1930 godine padom sa drveta okončao svoj život.

 

Radosav Milutina Stamenković(1919)-Rusanda(ćerka Svetozara Šojćinog):-Tomislav (1935).  Posle rata Radosav napustio Rusandu i sa sinom se odselio u  Praćin-iškolovao se sin i tamo oženio. Radosav je poput oca bio 1941.godine u partizane da se bori za slobodu..

Rusanda se preudala za  Petra Glišića.

 

* * *

Poreklo prezimena roda DŽARKOVCI (mahala Kostol)

 

Krsna slava: Sv. Jovan

 

Rodonačelnik: Todor

 

Prezime: Todorović, Dimitrijević,

 

 

Locirani su  iznad mahale  Kostol, prema  Runćuli.  Ekonomske zgrade  i veći deo imovine  je u Lazinju. Jajstariji predak zvao se Todor.

Imao je sina Dimitrija Todora Todorovića. Ženio se dva puta.  Sa Kitom je imao šestoro dece: Mijalko, Stanko, Ružica (1877)-udata za  Antanasija Ilića  i posle njegove smrti  preudata u Ravnoj Dubravi i odvela decu , koja su nasledila Lazu Ilića.

 

Sa Magdom  je imao kćer  Milevu (1884). O ostaloj deci nema podataka.

 

Mijalko Dimitrijević-Kostadinka (1874-kći  Krste Stamenkovića, sina  Stamenka Krdže):-imali su osmoro dece:Trajka (1898)-udata za  za Stojka Jankovića, Mileva (1905)-udata u Bogdanovcu, majka čuvenog harmonikaša , Radeta  Antanasijevića i Stojanču Dimitrijevića , poznatog kao Džare Mare.

 

Džare Mare (Stojanča Dimitrijević) je bio samouk, u sve se razumeo.  Bio je narodni vidar, nameštao prelome, vadio  zube ljudima, bio duhovit i human čovek.

 

Sa suprugom  Santirkom  je usvojio, očuvao i udao tri devojčice.

Šezdesetih godina je doveo  iz ostatovice šuraka, kome je žena umrla  i dva njegova sina.

 

Oženio je šuraka, Vladimira Đorđevića  Draganom, ćerkom svoga brata , koju je muž napustio  sa kojom su podigli kuću i lepo živeli.

 

Stanko Todorović (1875) ženio se dva puta i imao  trinaestoro dece.

Sa prvom ženom , Stankijom,  imao je četvoro dece.

Jedno od njih  je Ljubica udata u Prisjanu.

 

Sa drugom ženom Milevom, imao je osmoro dece, odrasle i udate kćeri: Stanicu (1914) za Svetozara  Sumadžiju, Vidosavu u Bogdanovcu, Draganu za Branislava  Anđelkovića, a potom  za Vladimira Đorđevića, Rajku za Slavka Grozdanovića, još jednu ćerku i sinove: Zdravko i Rajko.

 

Zdravko Todorović-Vitomirka:-Jelka-udata u Dolu, Verka i Zorica udata u Linovu.

Zdravko i Rajko su bili duhoviti i dobri ljudi.

 

* * *

 

Poreklo prezimena roda ŠOJKINCI (mahala  Centar sela-Kostolac):

 

Krsna slava:Sv. Stevan

 

Rodonačelnik:Miloš

 

Prezimena:Milošević

 

Nalazi se  u mahali Kostolac, više Anđelkovaca. Po prvom poznatom pretku Milošu nose prezime Milošević.

 

Poznat rodoslov:

 

Miloš:-Đorđe i Filip(1859)

 

Đorđe Milošević-Dena:-imali devotoro odraslih potomaka: Zaharije (1876), Milutin (1880), Todor(1885)………

Zaharije-Varvara:-Dimitrije(prizetio se u Mezgraje), Nikola (1909)-prizetio se za Desanku u Ostatovicu(vratio s sa njom u Brestov Dol),

Nikola Milošević-Desanka:-Aleksandar-Lika (1928), oženjen cvetom, ćerkom Gruje  Lazarevića.

 

Milutin Milošević (880)-Mladena:-Leposava-udata  za Milivoja  Nikolića-Ćosinca i Tihomira, koji se prizetio u Bogdanovcu. Milutin Milošević je učesnik Topličkog ustanka 1917.godine i streljan iste godine od Bugara na Linovskom gabaru.

 

Todor Đorđa Miloševića i Marika  su imali sedmoro dece:Srbislava (1915), Jelisavka

………………………….

*

(IZVOR: RODOSLOVA-  familija je iz objavljene MONOGRAFIJE o selu BRESTOV DOL  (Babušnica), Vlasotince 2010.g, Autora:  Radoslav Golubović-Disa(1932) i Boško Golubović-Boško (1927-2009),strane: 180-207,

Podvukao:Autor članka M.M 2015.g. Vlasotince).

* * *

Iseljavanje stanovništva:

Iz sela Brestov Dol najviše se iselilo u: Požarevcu(30k), zaječaru i okolini ( 22k), Pirotu (10k) Kruševcu (5k) i širom Srbije. Ima ih u :Nišu, Beogradu, beloj Palanci, Odžacima, Blacu, Bogovini, Obrenovcu, velikoj Plani, Smederevu, Despotovcu, Aleksincu, Soko Banji, Vlasotincu, Leskovcu, Aleksincu,…

Prema familijama (prezimenima) iseljeni:

U Požarevcu:- Anđelković, Nikolić, Glišić, Golubović, Grujić, Đurić, ilić, janković, Kitanović, Lazarević, Mladenović, Popović, Ranđelović, Stojković, Todorović, Filipović;

U Zaječaru i okolini:- Milošević, janković Glišić, Nikolić, Mitrović Lazarević, Đorđević, Anđelković, Ilić, Mitrović, Stojanović, Popović;

U Pirotu:-  Milošević, Ranđelović, Lazarević, Ilić, Golubović,  Blagojević, Stanković;

 

U Vlasotincu:- Ranđelović, Lazarević, Ilić, Golubović, Popović;

 

U Kruševcu:- Golubović, ilić, Milošević;

 

U Nišu:-Golubović, Ilić, Petković;

 

U Leskovcu:-Golubović;

 

U Odžacima:- Kostić;

 

U Obrenovcu:Janković;

 

U Beogradu:- Jovanović, Glišić;

 

U Soko Banji:- Anđelković;

 

U Babušnici:- Milošević, Golubović, Marković, Ranđelović, ilić, Stamenković Lazarević, Milošević, Nikolić (ukupno 93 domaćinstva se iz Brestov dol doselila ili zasnovala porodice u Babušnici).

* * *

Selu BRESTOV DOLU

Kraj uzanih staza

Na proplanke male,

Smestile se kuće-

BRESTOVDOLSKE

Mahale.

Da se njima lakše

I bezbedno prođe,

Do središta sela

Bez, po muke sođe.

Tu je i mahala

Najveća u selo,

Za vreme Turaka

Selo se začelo.

Prema: “ZAVIČAJ U DUŠI”

Od Velimira Đorđevića-Velja

* * *

LITERATURA:

 

[1] MONOGRAFIJA o selu BRESTOV DOL  (Babušnica), Vlasotince 2010.g, Autori:  Radoslav Golubović-Disa(1932) i Boško Golubović-Boško (1927-2009),

[2] Iz rukopisa:  LUŽNICA u prostoru i vremenu, autora: Tihomir S. Milojković, Niš 2008.godine

[3]Izvor:Wikipedia http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D0%94%D0%BE%D0%BB

[4] O Brestov Dolu/ Izvor: Wikipedia:- http://brestovdol.webs.com/-http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D0%94%D0%BE%D0%BB

[5] Iz rukopisa: Sela koja nestaju u vlasotinačko-crnotravsko-lužničkom kraju (Zapisi: 2000-2015.g)