Порекло презимена, село Баљковац (Пивара-Крагујевац)

Порекло становништва села Баљковац, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Баљковац је јужно од Крагујевца, на левој страни речице Ждраљице, која утиче у Лепеницу. Највећи део села је на гребену и на источној страни косе која дели воду Ждраљици и Ердечици. На северној страни куће баљковачке Горње Мале скоро су се саставиле са кућама шевачких Милићана.
Баљковачка Горња Мала простире се са обе стране Баљковачког, а Средња (под Куковим Ливадама) је на обема обалама Вардекинског Потока. Између њих су сеоска имања, одстојање износи 10 минута хода. Источно од ових махала су Речани (Доња Мала) у подножју брда Реџовци. Измеђи ове и Средње Мале тече поточић Вардекички Поток, а међусобно одстојанје износи око 20 минута пешачења.

Воде.

Осим поменутих речица и потока кроз сеоски атар тече и поток Медна, који настаје извором Бакарњачом под Гувништима. Он дели бадњевачку Доњу Малу од доњосабашачког краја Џепара. Воду са овог извора и потока мештани не употребљавају за пиће; чак ни стока неће да је пије, јер заудара на бакар, по чему су извор и поток добили своје име. Баљковачки и Вардекички Поток плаве приликом великог водостаја онижа сеоска поља а Ждраљица дохвата и куће Доњег Краја, што бива врло ретко.
Баљковац је богат живом водом. Свака махала има по један јак – главни и неколико слабијих извора: У Горњој Мали је – Баљковац; у Средњој је Садашински Бунар а у Доњој Мали су: Товрљански, Чаушевачки и Јаковљев Извор, затим чесма на Реџовцу. У Баљковачком Потоку је, испод Доње Мале, Лазовски Извор. Како су ови извори подалеко од кућа мештани су у новије време почели копати ђермове, којих има око 15.

Земље и шуме.

Земље за орање и ливаде су нешто у самом селу, између махала, а већином су ван села удаљене 45 минута хода. Шуме са утрином су на Боровом Тору, Горњем Брду, Кршу и под Гувништима.

Тип села.

Баљковац је село разбијеног типа и дели се на три поменуте махале. Део села на гребену косе је друмског карактера и изгледа као да је ушорен.

Име селу.

О постанку имена овог села постоје у народу две приче. Једни веле, да је село добило име од извора Баљковца са кога су носили воду кнезу Милошу у Крагујевац, јер је боља од теверичке и трмбаске. Други, пак, причају да се сеоски спахија, који је живео у Крагујевцу, звао Баљко и по њему њеов спахилук Баљково имање. Назив спахилука узели су оснивачи за име села и изменили у Баљковац.

Старине у селу.

Постоји предање да је у околини Баљковца раније постојало неко хришћанско насеље, по свој прилици мађарско, али је нестало средином 18. века. Народ прича да су у Селишту живели неки Маџари, који су са брда Стражаре мотрили на околне путеве а укопавали су се у Маџарском Гробљу у Дебелом Лугу. На оба места налажен је, приликом копања и орања, новац мађарско краља Леополда.

Постанак села и порекло становништва.

Баљковац су основала два рода, Банковићи и Бојанићи, за време Друге сеобе. Он је најпре био збег на месту где је данас Старо Село. Махале су постале тек 1836. године, када је у Шумадији вршено ушоравање села по наредби кнеза Милоша. И поред старог порекла ипак се село први пут помиње у Ридловој карти 1810. године, на којој је записан као Baikuvacz. Осим тога убележен је још у две карте, у Руску 1831. године као Балковац и у Миленковићеву од 1850. године као Баљковац.
Село је расло рађањем и деобом задруга. За време Кочине Крајине добило је три рода, у доба Првог устанка још 3 рода а после 1815. године није овамо дошао ниједан досељеник. Само је један род од 6 домова дошао овамо у питомину а сви остали родови а сви остали су добегли у збегове.

Порекло породица.
Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава
Досељени у периоду од 1737 до 1767. године:

-86, Банковићи (Ђерасимовићи), Белопавловићи у Црној Гори, Симеундан.
-91, Бојанићи (Бојанићи, Вукомановићи, Јаковљевићи, Павловићи, Антонијевићи, Арсенијевићи, Јанковићи, Љубисављевићи, Мијаиловићи, Раденковићи, Благојевићи, Вукосављевићи, Гавриловићи, Гмитровићи, Ђурђевићи и Максимовићи), Дробњаци у Црној Гори, Ђурђевдан.
-143, Курудиновићи (Вуковићи, Мирковићи и Чајовићи), Ровине у Црној Гори, Лучиндан.
Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:
-275, Вучићевићи (Живадиновићи, Вучићевићи и Николићи), Жупа, Аранђеловдан.
-349, Кованџићи (Јаковљевићи, Недељковићи и Стевановићи), Пећ, Св. Петка.
Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:
-781, Кундаковићи (Вуловићи и Ивановићи), Нови Пазар, Томиндан.
-1027, Сремци (Лазаревићи и Павловићи), Срем, Никољдан.
-1094, Чаушевићи (Стевановићи и Крстићи-Стојановићи), Јелашница код Ниша, Никољдан.

Остали подаци о селу.

-У селу је 1903 године било 8 родова са 89 кућа и 538 становника; 1910. године број кућа се износио 95 а број становника 691 – да би 1921. године Баљковац имао 585 душа.
Баљковац има два гробља. Једно је близу Маџарског – ту се копају Горња и Средња Мала. Поред њих се укопавају све три белошевачке махале, које су на левој страни Ждраљице. Друго је преко Ждраљице, на десној страни, у којој се поред баљковачких Речана сахрањују трмбаски Ждраљичани у белошевачки Бугармалци.
Литија се носи на Други дан Свете Тројице. Заветине немају.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.