Порекло презимена, село Крће (Сјеница)

Порекло становништва села Крће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Крће је сеоско насеље, смештено у висинском појасу 1.050-1.060 т. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Лоцирано је на јужном ободу Сјеничке котлине, од Сјенице је удаљено 12 кт, а на- лази се на долинским странама Крћанске речице, притоке Јабланице, која је гранична река према селу Зајечиће, у подножју Градине (1.131 т). Насеље обухвата пет махала: Мујовску, Муратовску, Фековску, Хамидовску и Елезовску. Површина сеоског атара и Катастарске општине износи 632 ха. Према попису 2002. године у селу је живело 337 становника. У попису из 1921. године помиње се као заселак у саставу Раждагињске општине.

У атару села познати су извори Лоза и Зминац.

Истраживања на терену показују да се село убраја у стара насеља. Село је било ненасељено и, заједно са мезром Головчићи у селу Дуга Пољана, било је чифлук Ахмет-бега. Вероватно је да се ради о подголијском селу Крћу, које је у XVI веку припадало нахији Сјеница [Премовић-Алексић, 1997, 48]. На основу казивања мештана, изнад Крћа се налази археолошки локалитет Градина, из римског доба. Утврђени су остаци града. Локалитет се налази на тромеђи села Врсјенице, Крће и Раждагиња.

У пописима XVI века уписано је под називом Крћиџе. М. Недељковић сматра да „насеља чије име почиње са Крћ – настала су на местима најчешће уз потоке и воде, где је било врло погодно крћење (кисељење) конопље, што је била исконска словенска техника. Отуда и назив селу.” [Недељковић, 1999, 104] Ово је једино село у Србији под овим именом.

У селу нема школе, тако да ђаци иду у основну школу у Зајечиће. Село има мектеб. Многи становници запослени су у руднику угља у Штављу. Најважнија занимања су сточарство и ратарство. Село је струју добило 1971, воду 1976. и телефон 2006. године. Село је са Сјеницом повезано макадамским путем. 552

Број становника у овом селу се повећавао од 1948. до 1981. године 24%, а смањио до 2002. године 4%. Број домаћинстава се од 1948. до 1961. смањио за једно домаћинство, а од тада до 2002. године је стално у порасту. Према подацима из 1991. било је 49 домаћинстава са 5 и више чланова (80,33%), а 2002. године 36 (50,00%).

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству      

Година       Број становника        Број домаћинстава       Средњи број чланова у домаћинству

1948.                    284                                        43                                               6,60

1953.                     316                                        43                                               7,34

1961.                     307                                        42                                              7,30

1971.                      335                                        49                                              6,83

1981.                      351                                        57                                               6,15

1991.                      334                                         61                                              5,56

2002.                     337                                         72                                              4,68

Домаћинства у селу Крће:

1.                  Хамидовић Џемадим

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 8 км, а од основне школе 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године. Једно лице је запослено у Сјеници.

Род: Хамидовићи.

2.                  Елезовић Кајим

Домаћинство има 8 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 12 км, а од основне школе 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године. Три лица траже посао, а 2 похађају основну школу. Домаћинство узгаја говеда.

3.                  Хамидовић Ћемал

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 8,5 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године.

Род: Хамидовићи.

4.                  Муратовић Харун

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 9 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог матернјала, са еанитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године. Два лица су запослена (једно у родном селу, једно у Сјеници).

Род: Муратовићи.

5.                  Фековић Аћиф

Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 8,5 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године.

Род: Фековићи.

6.                  Јашаревић Ризван

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 8 км, а од основне школе 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године. Једно лице је запослено у родном селу.

Род: Јашаревићи.

 

Исељеници из села Крће:

1.                  Муратовић Рамиз

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Зеницу 1981. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио филолошки факултет – професор руског језика.

2.                  Хамидовић Зеко

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Истанбул 1962. године. Носилац домаћинства је без школске спреме.

3.                  Фековић Земо

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Истанбул 1963. године. Носилац домаћинства је без школске спреме.

4.                  Фековић Заим

Домаћинство има 6 чланова. Иселили се 1963. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

5.                  Хамидовић Смајо

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сјеницу 1990. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

На основу изнетих података види се да су становници Крћа, у потрази за бољим условима живота, одлазили у Истанбул, Сјеницу, Зеницу и Београд.

У Крћу се број становника до 19 година живота, смањио се од 1971. до 2002. године за 43%, а преко 60 година се повећао за 26%. Индекс старења 1971. био је 0,17 индексних поена, 1991. године 0,17 и 2002. године 0,32. Ово указује на то да Крће има младо становништво.

Становништво по вероисповести

Година                      1991.     %

православни             1           0,29

муслимани                332       99,42

остали             1          0,29

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби                –          –

Бошњаци        333      98,82

Муслимани    1          0,29

Остали            3          0,89

У селу је по вероисповести 1991. године било 99,42% муслимана. Крће, по националној припадности, 2002. године насељава 98,82% Бошњака, 0,89% осталих и 0,29% Муслимана. Становници села, на основу казивања својих предака, сматрају да су се доселили у XVIII веку из Црне Горе.

У Крћу је 1961. било 313 становника преко 15 година живота, 1981. године 214, 1991. године 241 и 2002. године 239 становника. Ови демографски показатељи, као и претходни, указују на то да ово село има демографску будућност. Број становника без школе се у периоду 1981-2002. године смањио 47%, са 4 разреда основне школе 38%, а повећао се број лица са основном школом 11% и са средњом школом 24 пута. Према подацима 2002. године евидентирано је једно лице са вишом школом и 2 са завршеним факултетом. По подацима из 1961. било 89 неписмених становника (41,98%), 1991. године 52 (21,57%) и 2002. године 27 (11,30%).

Подаци указују на то да је 1991. било 76,67% мешовитих домаћинстава и да је од пољопривреде живело 15,00% домаћинстава, а 2002. године од пољопривреде живи 13,89% домаћинстава, а село има 73,61% непољопривредних домаћинстава. За овакву слику извора прихода највећи “кривац” рудник Штаваљ, у коме су се многи мештани запослили.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.