Порекло становништва села Крће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Крће је сеоско насеље, смештено у висинском појасу 1.050-1.060 т. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Лоцирано је на јужном ободу Сјеничке котлине, од Сјенице је удаљено 12 кт, а на- лази се на долинским странама Крћанске речице, притоке Јабланице, која је гранична река према селу Зајечиће, у подножју Градине (1.131 т). Насеље обухвата пет махала: Мујовску, Муратовску, Фековску, Хамидовску и Елезовску. Површина сеоског атара и Катастарске општине износи 632 ха. Према попису 2002. године у селу је живело 337 становника. У попису из 1921. године помиње се као заселак у саставу Раждагињске општине.
У атару села познати су извори Лоза и Зминац.
Истраживања на терену показују да се село убраја у стара насеља. Село је било ненасељено и, заједно са мезром Головчићи у селу Дуга Пољана, било је чифлук Ахмет-бега. Вероватно је да се ради о подголијском селу Крћу, које је у XVI веку припадало нахији Сјеница [Премовић-Алексић, 1997, 48]. На основу казивања мештана, изнад Крћа се налази археолошки локалитет Градина, из римског доба. Утврђени су остаци града. Локалитет се налази на тромеђи села Врсјенице, Крће и Раждагиња.
У пописима XVI века уписано је под називом Крћиџе. М. Недељковић сматра да „насеља чије име почиње са Крћ – настала су на местима најчешће уз потоке и воде, где је било врло погодно крћење (кисељење) конопље, што је била исконска словенска техника. Отуда и назив селу.” [Недељковић, 1999, 104] Ово је једино село у Србији под овим именом.
У селу нема школе, тако да ђаци иду у основну школу у Зајечиће. Село има мектеб. Многи становници запослени су у руднику угља у Штављу. Најважнија занимања су сточарство и ратарство. Село је струју добило 1971, воду 1976. и телефон 2006. године. Село је са Сјеницом повезано макадамским путем. 552
Број становника у овом селу се повећавао од 1948. до 1981. године 24%, а смањио до 2002. године 4%. Број домаћинстава се од 1948. до 1961. смањио за једно домаћинство, а од тада до 2002. године је стално у порасту. Према подацима из 1991. било је 49 домаћинстава са 5 и више чланова (80,33%), а 2002. године 36 (50,00%).
Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 284 43 6,60
1953. 316 43 7,34
1961. 307 42 7,30
1971. 335 49 6,83
1981. 351 57 6,15
1991. 334 61 5,56
2002. 337 72 4,68
Домаћинства у селу Крће:
1. Хамидовић Џемадим
Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 8 км, а од основне школе 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године. Једно лице је запослено у Сјеници.
Род: Хамидовићи.
2. Елезовић Кајим
Домаћинство има 8 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 12 км, а од основне школе 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године. Три лица траже посао, а 2 похађају основну школу. Домаћинство узгаја говеда.
3. Хамидовић Ћемал
Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 8,5 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године.
Род: Хамидовићи.
4. Муратовић Харун
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 9 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог матернјала, са еанитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године. Два лица су запослена (једно у родном селу, једно у Сјеници).
Род: Муратовићи.
5. Фековић Аћиф
Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 8,5 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године.
Род: Фековићи.
6. Јашаревић Ризван
Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 8 км, а од основне школе 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године. Једно лице је запослено у родном селу.
Род: Јашаревићи.
Исељеници из села Крће:
1. Муратовић Рамиз
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Зеницу 1981. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио филолошки факултет – професор руског језика.
2. Хамидовић Зеко
Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Истанбул 1962. године. Носилац домаћинства је без школске спреме.
3. Фековић Земо
Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Истанбул 1963. године. Носилац домаћинства је без школске спреме.
4. Фековић Заим
Домаћинство има 6 чланова. Иселили се 1963. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.
5. Хамидовић Смајо
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сјеницу 1990. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.
На основу изнетих података види се да су становници Крћа, у потрази за бољим условима живота, одлазили у Истанбул, Сјеницу, Зеницу и Београд.
У Крћу се број становника до 19 година живота, смањио се од 1971. до 2002. године за 43%, а преко 60 година се повећао за 26%. Индекс старења 1971. био је 0,17 индексних поена, 1991. године 0,17 и 2002. године 0,32. Ово указује на то да Крће има младо становништво.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни 1 0,29
муслимани 332 99,42
остали 1 0,29
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби – –
Бошњаци 333 98,82
Муслимани 1 0,29
Остали 3 0,89
У селу је по вероисповести 1991. године било 99,42% муслимана. Крће, по националној припадности, 2002. године насељава 98,82% Бошњака, 0,89% осталих и 0,29% Муслимана. Становници села, на основу казивања својих предака, сматрају да су се доселили у XVIII веку из Црне Горе.
У Крћу је 1961. било 313 становника преко 15 година живота, 1981. године 214, 1991. године 241 и 2002. године 239 становника. Ови демографски показатељи, као и претходни, указују на то да ово село има демографску будућност. Број становника без школе се у периоду 1981-2002. године смањио 47%, са 4 разреда основне школе 38%, а повећао се број лица са основном школом 11% и са средњом школом 24 пута. Према подацима 2002. године евидентирано је једно лице са вишом школом и 2 са завршеним факултетом. По подацима из 1961. било 89 неписмених становника (41,98%), 1991. године 52 (21,57%) и 2002. године 27 (11,30%).
Подаци указују на то да је 1991. било 76,67% мешовитих домаћинстава и да је од пољопривреде живело 15,00% домаћинстава, а 2002. године од пољопривреде живи 13,89% домаћинстава, а село има 73,61% непољопривредних домаћинстава. За овакву слику извора прихода највећи “кривац” рудник Штаваљ, у коме су се многи мештани запослили.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)