Порекло презимена, село Тријебине (Сјеница)

21. фебруара 2015.

коментара: 0

 

Порекло становништва села Тријебине, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село Тријебине, фото Енес Балићевац
Село Тријебине, фото Енес Балићевац

Тријебине су сеоско насеље разбијеног типа које се налази у подножју планина Озрен, Гиљева и Ревуша, на ободу Сјеничке котлине. Смештено је у висинском појасу 1.200-1.360 м, на долинским странама Тријебинске реке, између Мачковице (1.617 м), Крстаче (1.577 м), Орловаче (1.585 м), Фијуља (1.277 м) Папе (1.277 м) и Озрена (1.585 м). Село се налази 12 км југозападно од Сјенице. Површина сеоског атара износи 5.328 ха, а катастарске општине 5630 ха, која обухвата и атар села Грабовице (302 ха). Село је смештено на кречњачком терену. Према попису 2002. године у селу је живело 397 становника. У попису 1921. године наводи се под именом Тријебиње и има 89 кућа и 594 становника.

Месну заједницу Тријебине чине насељена места: Тријебине, Царичина и Грабовица и она су уписана у Статут општине. Данашњи простор месне заједнице са насељима успостављен је као општина 1912. да би 1946. чинио Месни народно ослободилачки одбор све до 1952, када постаје Народни одбор општине, а 1955. месна канцеларија и, од 1964. године, месна заједница.

По казивању Јевта Вучковића „за становнике Тријебина међутим препознатљиве су насеобине (засеоци, махале): Сараје, Грабовица, Средина, Махала, Калипоље, Равна Гора, Рахићи, Колашинци, Каришици, Бошковићи, Подозрен и Бубање. Све ове насеобине смештене су на ободу Тријебљанског поља, где се налазе најзначајније сеоске обрадиве површине: њиве и ливаде. Пашњачке површине налазе се на источним странама ових махала. Наиме, насеобине су на граничним деловима зиратног земљишта и пашњачких површина. Такав тип насеобина опредељен је занимањем становника: гајењем стоке на пашњацима и обрадом плоднијег земљишта са кога убирају сено и житарице, што је карактеристично за сва насељена места у Сјеничком крају. Име села настало је од ијекавског глагола ‘тријебити’, што значи вадити и прикупљати кречњачки камен из њива приликом орања – изоравања. У селу су утврђени и археолошки локалитети из XVI и XVII века.” Тријебине су једино село са овим називом у Србији.

Средином села Тријебина, правцем југозапад-североисток протиче Тријебинска речица, која понире у клисури дугој 3 км, и поново се јавља у Сјеничким врелима и улива у реку Грабовицу, леву притоку Вапе. Тријебинска река дуга је 9 км, и тече са Озрена кроз Тријебинско поље и клисуру. Ова река настаје од два изворишна крака: Каришића потока и Кременице, који теку са Озрена и састају се у Тријебинском пољу, а затим теку као Тријебинска река. На Сјеничком врелу налазе се и познати слапови. Ово врело се налази 3 км јужно од Сјенице. Избија из стрмог кречњачког одсека на 1.135 м надморске висине. Део воде овог врела каптиран је за сјенички водовод, а део је служио за рад воденица. Остали део воде са кречњачког одсека спушта се краћим током који се улива у Грабовицу.

На територији Месне заједнице Тријебине налази се велики број извора, од којих су најпознатији: Змајева вода, Царева вода, Османова вода, Врело на Мачковици, Хаџова чесма, Бијели бунар, Златија, Махаљанско врело, Бањишор, врело у Грабовици, врело под Орловачом, Бијела вода, Бранкова вода, Корита, Леденице итд. Од извора Царева вода урађен је водовод до засеока Бошковићи, а од извора у Јасиковицу изграђен је водовод који снабдева водом засеоке Колашинци, Махале и основну школу у Тријебинама. На локалитету Пријеворац постоји око 50 комада ретког четинара мунике (Пријеворац треба прогласити за строги природни резерват). Научни рад о овом резервату дао је 1959. др. инж. Михајло Тошић у часопису “Шумарство” (Београд).

Већи шумски комплекс, претежно четинарских шума, пружа се од Тријебина до Бара: Мачковица, Широка долина, Мучница, Дивци, Сохе, Осеченик и Гребен.

Асфалтни пут – регионални А 117, који од Ивањице пролази кроз Сјеницу и продужава до Бијелог Поља, пролази кроз село Тријебине. Као макадамски пут од Сјенице до Тријебина рађен је 1916/17. године, под надзором аустријских власти. Асфалтиран је 2004/2005. године до Тријебина. У плану је асфалтирање пута према селу Баре и даље до Бијелог Поља. У селу је 1975/76. године урађен водовод који користе домаћинства у засеоцима Каришици, Колашинци, Махала и Сараје.

Основна школа у селу је први пут отворена 1916. године и радила је две школске године у згради мектеба која се налазила у Махали. Школа је радила у организацији и по програму аустријских власти. Четвороразредна школа је отворена 1926, а осмогодишња 1970. године. Електрификација села је извршена 1969, а телефонска веза са месном канцеларијом је успостављена 1988. године. Сеоска домаћинства су телефон добила 2006. године. Удаљеност села од Сјенице износи 9 км, а аутобуски саобраћај је успостављен 1976. године, али се не одржава редовно. Здравствена амбуланта је отворена 1996. године. У Тријебинама су се налазила два мектеба и један хан, а 2004. године је почела изградња џамије.

На подручју Тријебина пошумљене су највеће површине у акцији пошумљавања, коју су вршиле омладинске радне бригаде из свих република СФР Југославије у периоду 1978-1988. године. Пошумљене су површине на локалитетима Озрен, Жари и Папе, чиме су значајно смањене пашњачке површине. Простор између села Дубнице и Тријебина назива се Жари, а познат је и по вртачама. Ту се налази и једна вртача која је стално испуњена водом и никада не пресушује, позната под именом Леденица.

Анкетне листове за село Тријебине попунио је Осмо Џигал.

У Тријебинама је у периоду 1948-1953. број становника порастао за 19%, а до 2002. године се смањио 73%. У истом временском периоду број домаћинстава се повећао 5%, а затим се до 2002. године смањио 51%. Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1953, тако да је 1991. евидентирано 61 домаћинство са 5 и више чланова (45,19%), а 2002. године су евидентирана 43 домаћинства из ове категорије (43,00%).

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година     Број становника      Број домаћинстава     Средњи број чланова у домаћинству

1948.                   1219                                    193                                            6,31

1953.                   1445                                   202                                            7,15

1961.                   1260                                    194                                            6,49

1971.                   1139                                     192                                            5,93

1981.                  1000                                    170                                            5,88

1991.                     596                                     135                                            4,41

2002.                   397                                     100                                            3,97

Домаћинства у селу Тријебине:

Бубања Драган
Домаћинство има 10 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 10 км, а од основне школе 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Пет лица је запослено ван Сјеничког краја. У домаћинству су 2 ученика основне школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе. У Тријебине су се доселили из Међана (општина Пријепоље).

Род: Бубање

Рахић Хамдо
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од аутобуске станице 9 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. У домаћинству нема запослених, а 2 лица траже посао. Домаћинство остварује приходе узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

Род: Тајићи, Ћукићи, Рахићи.

Каришик Нуман
Домаћинство има 13 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 9 км, а од основне школе 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Три члана домаћинства траже посао, а 3 похађају основну школу. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

Род: Каришици, Колашинци.

Каришик Адем
Домаћинство има 7 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 9 км, а од основне школе 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Два лица су запослена у Сјеници, а 2 траже запослење. У домаћинству је 1 ученик основне школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

Род: Каришици, Црновршани.

Бошковић Радоје
Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од аутобуске станице 10 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица, а приходе остварују узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

Род: Бошковићи

Јовановић Милорад
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од аутобуске станице 9 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Два лица су запослена ван територије Сјеничког краја. Домаћинство узгаја говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Станојевића из Црне Горе.

Род: Јовановићи.

Колашинац Мурат
Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 9 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено ван територије Сјеничког краја, а 2 лица траже посао. У домаћинству је 1 ученик средње школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче из села Дрпе код Колашина.

Род: Колашинци.

Џигал Хајрудин
Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 8 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Два радно способна лица траже посао. Домаћинство остварује приходе гајењем говеда.

Порекло: Фамилија потиче из села Туцање код Берана. Раније су се презивали Бабачић.

Род: Кадушићи, Хадровићи, Рамовићи, Фазлићи и Зуковићи 

Кадушић Рахман
Домаћинство има 6 чланова. Од аутобуске станице је удаљео 8 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Три члана домаћинства су запослена у Сјеници, а 2 лица траже посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче из села Туцање код Берана.

Род: Џигали, Фазлићи, Рамовићи, Хадровићи, Зуковићи.

 

Исељеници из села Тријебине:

1.      Бешировић Хабиб

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1975. године у Десово (Македонија) ради боље егзистенције (запослења). Носилац домаћинства је без школске спреме.

2.      Бандић Салих

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1965. године у Сјеницу ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

3.      Биберовић Касум

Домаћинство има 12 чланова. Иселили су се 1960. године у Сјеницу ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

4.      Бошковић Душан

Домаћинство има 16 чланова. Иселили су се 1966. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

5.      Бошковић Драго

Домаћинство има 11 чланова. Иселили су се 1964. године у Чачак ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

6.      Бубања Славко

Домаћинство има 13 чланова. Иселили се 1966. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

7.      Бубања Мирко

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1961. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

8.      Бубања Слободан

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1961. године у Крагујевац ради школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.

9.      Дарман Шахин

Домаћинство има 11 чланова. Иселили су се 1966. године у Истанбул (Турска) ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

10.  Дарман Сулејман

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се 1966. године у Истанбул (Турска) ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

11.  Зуковић Адем

Домаћинство има 7 чланова. Иселили се 1962. године Нови Пазар ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

12.  Јукић Шемсо

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1959. године у Истанбул (Турска) ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

13.  Каришик Раиф

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1963. године у Истанбул (Турска) ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

Према подацима добијеним на терену, становници Тријебина исељавали су се углавном у Крагујевац, Истанбул, Сјеницу, Чачак, Нови Пазар и Македонију.

Број становника до 19 година старости је у периоду 1991-2002. године смањен 57%, а са 60 и више година живота 2%. Индекс старења је 1991. био 0,43, а 2002. године 1,00 индексних поена. Имајући у виду близину Сјенице и повезаност са њом асфалтним путем, као и структуру становништва, село може имати демографску будућност, али је неопходно обезбедити и сигуран пласман сточарских производа, а тиме и егзистенцију становништва.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  30        5,03

муслимани     557      93,46

остали             9          1,51

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               33        8,32

Бошњаци        341      85,89

Муслимани    21        5,29

Остали            2          0,50

По вероисповести, у Тријебииама је 1991. године било 93,46% муслимана, 5,03% православних и 1,51% осталих. По попису из 2002. године у селу је, по националној припадности, било 85,89% Бошњака, 8,32% Срба, 5,29% Муслимана и 0,50% осталих. Мештани сматрају да њихови преци воде порекло из Црне Горе и да су се доселили у XVIII веку. Српско становништво слави Св. Николу, Св. Ђорђа и др.

Подаци из претходне табеле указују на то да и 1991. (62,96%) и 2002. године (50,00%) домаћинства изворе прихода остварују из пољопривреде. Забрињавајући податак представља дратично смањење сточног фонда у 2002, када је у селу било 590 оваца и 468 грла говеда, у односу на 1981. годину, када је било 2.009 оваца и 1.171 грло говеда.

У Тријебинама је 2003. године формирана земљорадничка задруга која се бави откупом вуне не само из овог већ, и из осталих сјеничких села. То је био велики проблем сјеничких сточара јер су на таванима својих станова имали руна складиштена и по неколико година. Вуну извозе на западноевропско тржиште, углавном у Енглеску.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.