Порекло презимена, село Чедово (Сјеница)

1. фебруар 2015.

коментара: 5

Порекло становништва села Чедово, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Čedovo

Чедово је сеоско насеље збијеног типа на 1.000 м надморске висине. Смештено је на долинским странама Вапе и јужном подножју Лупоглава. Удаљено је 5 км северно од Сјенице и налази се око локалног асфалтног пута Сјеница – Кладница. Лоцирано је на дну Сјеничке котлине и физиономски се скоро спојило са Сјеницом. Површина сеоског атара и Катастарске општине Чедово износи 637 ха. У селу је 2002. године живело 108 становника.

На десној страни Вапе, између узвишења Зарудине и Лупоглава, испод стрмог кречњачког узвишења јавља се, у низу, група термалних врела, од којих су познатија Бањица и Бања. По Бањи је и један део села до 1920. године називан Бањица, која се данас стопила са Чедовом. Ове термоминералне изворе локално становништво користи за лечење реуматских обољења. Аустроугарска војска је 1915. године користила термоминералну воду за купање. У изради је пројекат за коришћење и флаширање воде врела Бањице.

Бањице имају облик кружиог вира дужине 10 м и ширине 8 м, са дубином 0,7 м. Вода овог термалног врела стално избија из унутрашњости, са ситним сивим песком и мехурићима гасова. Овај термални извор налази се на 986 м надморске висине и температура воде му је 24°С због чега не мрзне у зимској половини године. Пошто је врело издашно и стално, његова вода у виду поточића отиче у Вапу. Имајући у виду чињеницу да су Бањице 4 км удаљене од Сјенице, затим да су смештене између две клисуре и поред Вапе, погодне за купање и риболов, ова повољност би се могла искористити за туристичку валоризацију врела. Могуће је изградити базен за купање и пливачка такмичења, чија би млака, а вероватно и лековита вода, омогућила дужу купалишну сезону [Павловић и др, 2003].

Врело Бања се налази узводно од Бањице, при уласку Вапе у Млађеновића клисуру. Има изглед плитког и запуштеног вира дужине 5 м и ширине 3 м. И у овом врелу вода избија са мехурићима гаса и ситним песком. После 10-ак м тока поточић од врела Бање, чија је температура воде 19°С, улива се у Вапу. У Бањи су мештани некада киселили конопљу. Низводно од Бање, на десној обали Вапе, налази се још десетак мањих термалних извора.

Кроз атар села протичу реке Вапа и Увац.

У атару села налазе се археолошки локалитети који указују на давнашњу насељеност. На локалитету Зарудине су утврђени остаци млађег каменог и гвозденог доба, али и трагови насељености из XIV и XV века. Узвишење Зарудина се налази источно од села и његова северна страна се стрмо спушта према реци Вапи, која на том делу тече кроз Гемаљску клисуру. Археолошки локалитет се налази и на сеоском гробљу, на коме је утврђен део старије некрополе. Од већих плоча, маркиран је простор у облику цркве, па је могуће да се у оквиру некрополе налазила и мања гробљанска црква [Премовић-Алексић, 1990, 88]. Под овим именом село се јавља у турском попису из 1455. године.

Мештани сматрају да име села води порекло од имена – Чедо, који је био власник највећег дела обрадивог земљишта у селу. Ово је једино насеље са овим именом у Србији.

Чедово је 1990. године асфалтним путем повезано са Сјеницом. У селу не постоји школа, а ђаци похађају школу у Сјеници (до 1941. су похађали школу у селу Вапа, а од 1945. године у Сјеници). На Лупоглаву постоји спомен обележје које је подигнуто 1953. године, а посвећено је првом сукобу партизанских јединица са непријатељем. На кући првоборца Благоја Сташића, који је 1944. година погинуо на Сремском фронту, подигнута је спомен плоча.

Сви мештани у селу се баве сточарством и земљорадњом. Село је струју добило 1961, трећу фазу 1976, а телефоне 1993. године. У подножју Зарудине налази се врело Око, чије су воде каптиране 1987/88. године, па је изграђен водовод који користе становници Сјенице и Чедова.

У Чедову је у периоду од 1948. до 1953. број становника порастао 9%, па се до 1991. године смањио 30% , а у наредној деценији повећао 2%. Број домаћинстава се у периоду од 1948. до 1981. увећао 22%, па се до 2002. године смањио 36%. Просечан број чланова у домаћинству пратио је промене у бројном кретању становника и домаћинстава, тако да је 1991. било 6 домаћинстава са 5 и више чланова (15,38%), а 2002. године 8 домаћинстава (22,86%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година  Број становника   Број домаћинстава  Средњи број чланова у домаћинству

1948.               327                                  45                                               7,26

1953.               356                                  53                                               6,71

1961.                317                                  54                                               5,87

1971.                253                                  55                                              4,60

1981.                167                                  55                                              3,03

1991.                 106                                 39                                              2,72

2002.                108                                35                                              3,08

Домаћинства у селу Чедово:

1. Мијајловић Ристо

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице, основне школе и аутобуске станице 5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду, санитарне уређаје и струју од 1961, а вишефазну од 1976. године. Два члана домаћинства су запослена у Сјеници. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија се доселила из Граца. Славе Св. Николу.

Род: Вранићи, Обрадовићи.

2. Шекуларац Миљан

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице, основне школе и аутобуске станице 5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а трећу фазу 1976. године. У породици је 1 ученик основне школе и 1 ученик средње школе. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: досељени су из Црне Горе – Шекулара (Васојевићи). Славе Св. Враче Козму и Дамјана.

Род: Вранићи.

3. Сташић Велибор

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице, основне школе и аутобуске станице 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1961, а трећу фазу 1976. године. Два члана домаћинства су запослена ван територије Сјеничког краја. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе – Васојевићи. Славе Св. архангела Михаила.

Род: Вранићи.

4. Вранић Томо

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице, основне школе и аутобуске станице 5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а трећу фазу 1976. године. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 похађа средњу школу. Узгајају говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе – Братоножићи. Славе Св. Николу.

Род: Шекуларци.

5. Шекуларац Миљан

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. У домаћинству је 1 ученик основне школе и 1 студент. Баве се узгојем говеда.

Род: Вранићи, Аврамовићи и Ракићевићи.

Напомена: Славе Св. Враче.

6. Шекуларац Бранимир, 5 чланова домаћинства;

7. Шекуларац Десимир, 4 члана;

8. Шекуларац Благоје, једночлано домаћинство;

9. Шекуларац Вукомир, 5 чланова;

10. Шекуларац Вукоман, 4 члана;

11. Вранић Миле, 2 члана;

12. Вранић Раде, 2 члана;

13. Вранић Саво, 3 члана;

14. Вранић Ч. Србо, 2 члана;

15. Вранић Вукашин, једночлано домаћинство;

16. Вранић Радоје, 2 члана;

17. Вранић Милоје, једночлано домаћинство;

18. Вранић Р. Србо, 2 члана;

19. Вранић Радиша, 2 члана;

20. Вранић Будимир, једночлано домаћинство;

21. Вранић Ратко, 2 члана;

22. Вранић Драгомир, 2 члана;

23. Вулевић Мирослав, 2 члана;

24. Вулoвић Милић, 3 члана;

25. Вулoвић Будиша, једночлано домаћинство;

26. Дробњак Иван, 2 члана домаћинства.

Исељена домаћинства из села Чедово:

1. Вранић Миладин

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1989. године у Краљево ради школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осморазредну основну школу. Породична слава: Св. Никола.

2. Дробњак Радмило

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Станово (Крагујевац) ради запослења. Носилац домаћинства је по занимању столар. Породична слава: Св. Ђорђе.

3. Вранић Р. Милосав.

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се у Сремчицу (Београд) ради запослења. Носилац домаћинства је по занимању свештеник. Породична слава: Св. Никола.

4. Вранић Драгослав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1956. године у Чачак ради запослења. Носилац домаћинства има средњу стручну спрему. Породична слава: Св. Никола.

5. Шекуларац Миломир

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1958. године у Мраморак из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Врачи – Козма и Дамјан. 

Појединци исељени из Чедова:

1. Шекуларац Томислав, иселио се у Младеновац;

2. Шекуларац Вукоман, иселио се у Врњачку Бању;

3. Шекуларац Вукола, иселио се у Врњачку Бању;

4. Шекуларац Миломир, иселио се у Нови Пазар;

5. Шекуларац Слободан, иселио се у околину Београда;

6. Шекуларац Вукоман, иселио се у Београд;

7. Шекуларац Вукојица, иселио се у Београд;

8. Шекуларац Делета, иселио се у Београд;

9. Шекуларац Радован, иселио се у Београд;

10. Вранић Милош, иселио се у Београд;

11. Вранић Александар, иселио се у Чачак;

12. Вранић Грујо, иселио се у Београд;

13. Вранић Вукоман, иселио се у Нови Сад;

14. Вранић Миле, иселио се у Београд;

15. Вранић Љубодраг, иселио се у Београд;

16. Вранић Алекса, иселио се у Београд;

17. Вранић Боле, иселио се у Београд;

18. Вранић Војимир, иселио се у Београд;

19. Вранић Момчило, иселио се у Београд;

20. Вранић Свето, иселио се у Београд;

21. Сташић Александар, иселио се у Шабац;

22. Сташић Томислав, иселио се у Београд;

23. Сташић Братислав, иселио се у Крушевац;

24. Шекуларац Саво, иселио се у Крагујевац;

25. Шекуларац Родољуб, иселио се у Крагујевац;

26. Шекуларац Драгољуб, иселио се у Крагујевац;

27. Шекуларац Радоман, иселио се у Београд;

28. Шекуларац Милојица, иселио се у Крагујевац.

Сви пописани исељеници напустили су Чедово као појединци и у месту исељавања формирали домаћинства. Нико није продао земљу – повремено, лети, долазе и обрађују је. Ниједно домаћинство са члановима није се иселило нити у потпуности напустило свој посед. Највише исељеника отишло је у Београд, Чачак, Крагујевац и Врњачку Бању.

Број становника до 19 година старости у Чедову се у периоду од 1971. до 2002. године смањио 80%, али се и број становника са 60 и више година живота смањио 32%. Индекс старења је 1971. био 0,73, 1991. године 2,30, а 2002. године 2,30 индексних поена. Ови подаци указују на то да је ово село захваћено негативним демографским процесима и да му у скорој будућности може бити угрожен демографски опстанак.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  106      100,00

муслимани     –

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               92        85,18

Бошњаци        11        10,18

Муслимани    –           –

Остали            5          4,62

По попису 2002. године у селу је било 85,18% Срба и 10,18% Бошњака и 4,62% осталих, док је 1991. године, по вероисповести, било 100% православних. Становништво је досељено у XVIII веку из Црне Горе и Старог Влаха и Рашке. Српско становништво слави Св. Ђорђа, Св. Петку, Св. архангела Михаила, Св. Николу, Св. Козму и Дамјана.

У Чедову је 1981. било 144 становника преко 15 година старости, а 1991. и 2002. године по 94. Број становника без школе се у периоду од 1981. до 2002. године смањио 69%, са 4 разреда основне школе 42%, а повећао се број становника са основном школом 5% и средњом школом 17%. Према подацима из 2002. године завршену вишу школу су имала 3 лица, а завршен факултет 5 становника, док је евидентирано и 8 неписмених становника (8,51%).

Према подацима, 54,29% домаћинстава у Чедову приходе остварује из пољопривреде, а 31,43% из непољопривреде (што је у знатно повећање  у односу на 1991. годину – било их је 12,82%). И ово је сточарско-ратарско село у коме сточарство полако одумире.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Властимир Вуловић

    Молимо да извршите исправку презимена Вулевић (Мирослав,Милић, Будиша,…). Изворно презиме је ВУЛОВИЋ а не Вулевић.
    Вуловићи у Чедову и Вуловићи у Д.Лопижама су иста фамилија. Досељени су из Црне Горе из околине Спужа. Један од браће Јанко дошао у Чедово а други брат Новић населио се у Д.Лопижжама (трећи брат коме не знамо име отишао према Крагујевцу и касније није успостављена веза са њим).
    С поштовањем,
    Властимир Вуловић родом из Д.Лопижа -Подкрш ( праунук Новића Вуловића).