Порекло презимена, село Вишњева (Сјеница)

23. јануар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Вишњева, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Вишњева се налази 25 км југозападно од Сјенице, на јужним обронцима Гиљеве, поред локалног пута Сјеница – Баре. Убраја се у сеоска насеља разбијеног типа. Смештена је у висинском појасу 1.280- 1.320 м. У оквиру села налазе се засеоци Дугодолци, Никача, Цакаљ и Јукића махала. Површина сеоског атара износи 1.423 ћа, а површина катастарске општине 1.829 ха, која обухвата и атар села Трешњевица (површине 406 ха). Према попису из 2002. године у Вишњеви је живело 56 становника.

Имајући у виду да је атар села изграђен од кречњачких стена, од крашких облика рељефа, па има и пећина (Лазина пећина, Чемерница и Шупљике). Вишњева обилује и врелима и изворима, од којих су најпознатији: Врућак, Зеба, Лисичак, Точак и Дубокач, као и чесме Мило Гора и Ривина чесма. Кроз село протичу и Вишњевска река, Рашћански поток и Белов поток. Вишњевска река је целом дужнином тока од 10 км, од Јеленка на Гиљеви до границе општине Бијело Поље, усекла дубоку и уску клисуру, која је између села Гргаје и Црвско дубока преко 300 м, уска и вијугава, са стрмим долинским странама. Црвска клисура је најдубља, најлепша и најшумовитија клисура у овом крају. Вишњевска река понире на граници са Црном Гором и настаје суво речно корито. После 4 км подземпог тока јавља се као снажно врело Бистрице, десне притоке Лима, и на том делу носи назив Клисура, која је, иначе, наставак Црвске клисуре и дубока је 400-500 м.

Под овим именом село се спомиње 1571. године као насеље у нахији Бихор [Премовић-Алексић, 1997, 46]. Археолошка истраживања на територији овог села говоре да је насеље постојало и у средњем веку (XIV и XV столеће). На имању Мила Пушоње налази се локалитет „Латинско гробље”. Локалитет са истим називом постоји и јужно од последњих кућа Вишњеве, на падинама брда, где је и савремено сеоско гробље. У њему су утврђени надгробни споменици који потичу с краја XVIII века, а има и оних из XIX и са почетка XX века [Премовић- Алексић, 1988, 100]. Вишњева је 1921. године наведена као заселак у саставу општине Баре, и то под именом Вишњево, и имала је 12 домаћинстава и 72 становника.

Постоје две верзије о пореклу имена. Један део мештана сматра да је село добило име по вишњама, које су успевале у селу. Другим објашњењем порекла имена се тврди да назив села води порекло по баби Вишњи, која је овде живела. Ово је једино село са овим именом у Србији.

Сточарство и ратарство су главна занимања становништва у селу. Неке породице из села лети излазе са стоком на катуне. Струја је доведена 1974. године, а водовод 1986. године. Становништво се водом снабдева са врела испод Јеленка. Мештани сматрају да је село без саобраћајних комуникација. Сеоски пут је макадамски и у лошем стању.

У селу постоји споменик палим жртвама фашистичког терора.

Дневне мигранте чине 3 радника и 2 ученика основне школе.

Од 1953. до 2002. године број становника у овом селу се смањио 66%, а домаћинстава 48%. Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1961. године. Са 5 и више чланова 1991. године је било 7 домаћинстава (35,00%), а 2002. године 2 домаћинства (12,50%) домаћинства.

 

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем  чланова у домаћинству      

Година            Број становника        Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинсгву

1948.                                   150                                              31                                                             4,83

1953.                                    167                                             33                                                              5,06

1961.                                    157                                             27                                                               5,81

1971.                                    118                                             21                                                                5,61

1981.                                    115                                             23                                                               5,00

1991.                                      79                                             20                                                               3,95

2002.   56         16        3,50

 

Домаћинства у селу Вишњева:

1. Пајевић Будимир

Домаћинство има 8 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 25 км, а од основне школе 4 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду; струју су добили 1974. године. Једно лице је запослено у Сјеници, а 6 радноспособних чланова траже посао. Домаћинство се бави сточарством (узгој оваца и говеда).

Порекло: фамилија потиче из Мораче (Црна Гора), одакле су се иселили склањајући се од Турака због крвне освете.

Род: Јуришевићи и Радевићи.

2. Пајевић Радомир

Домаћинство има 2 члана. Од аутобуске станице је удаљено 25 км, а од основне школе 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Једно лице тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

3. Пековић Миливоје

Домаћинство има 5 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 25 км, а од основне школе 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала; не поседује санитарне уређаје и воду. Једно лице је запослено ван територије Сјеничког краја, а 3 лица траже посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

4. Радевић Драго

Домаћинство има 3 члана. Од аутобуске станице је удаљено 25 км, а од основне школе 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 је студент. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

5. Пушоња Илија

Домаћинство има 3 члана. Од аутобуске станице је удаљаено 24 км, а од основне школе 4 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Једно лице тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из општине Бијело Поље (Црна Гора).

 

Исељеници из села Вишњева:

 

1. Пајевић Чедомир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1974. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу (аутомеханичар). Породична слава: Св. Лука.

2. Пајевић Филип

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1967. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. Лука.

3. Пушоња Драгомир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1975. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

4. Пековић Милован

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године на Цетиње ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

5. Радевић Милован

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1979. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

6. Јеремић Живко

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. архангел Михаило.

7. Радевић Милојица

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1996. године у Горњи Милановац ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

8. Пајевић Вујадин

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1978. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Лука.

9. Радевић Радивоје

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

10. Фуртула Драган

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1967. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио педагошку академију. Породична слава: Св. архангел Михаило.

11. Фуртула Селимир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1967. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио педагошку академију. Породична слава: Св. архангел Михаило.

12. Пајевић Томислав

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1965. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Лука.

13. Радевић Влајко

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 2006. године из осталих разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

 

Према резултатима теренских истраживања, житељи Вишњеве су се углавном исељавали у Крагујевац, а у знатно мањем обиму у остале градове Србије и Црне Горе.

 

Учешће становништва до 19 година живота у укупном становништву је 1991. године било 39,24%, а 2002. године 16,07%. Апсолутни број и процентуално учешће старог становништва су новећани од 1991. године. Индекс старења је 1991. године био 0,54 индексних поена, а 2002. године 2,00 индексна поена. Сви ови демографски показатељи указују на то да село нема демографску будућност.

 

Становнишшво по вероисповести

Година                     1991.           %

православни            78        98,74

муслимани                    –           –

Остали                          1          1,26

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби   56        100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            –           –

 

У селу је по вероисповести 1991. године било 98,78% православног становништва и 1,26% осталих. По национапној припадности, у Вишњеви је 2002. године било 100,00% Срба, који су се у XVIII веку доселили из Црне Горе. Већина слави Св. Николу, Св. Ђорђа, Св. Луку и Св. архангела Михаила.

 

У Вишњеви је број становника преко 15 годипа живота 1981. године био 78, 1991. годипе 60, а 2002. годипе 53. Од 1981. до 2002. године број становника бсз школе смањен јс ча 44%, са 4 разреда основне школе 50%, а са основном школом 42%. Број становника са средњом школом сс повсћао за 125%. У селу су 2002. године била 2 лица са завршеним факултетом. Неписмених јс 1991. било 24 (40,00%), а 2002. годипе 12 (22,64%).

 

У селу је 1991. године 85,00% домаћинстава приходе остваривало из пољопривреде, а 2002. године 56,25%, с тим што се у 2002. године број домаћинстава која су приходе остваривала из непољопривредних делатности повећао на 25,00%. И поред тога што се становништгво претежно бави сточарством постојећи сточни фонд не указује на перспективе ове гране. Становништво се поред сточарства, бави и ратарством.

 

 

ИЗВОР: Порекло становништва села Вишњева, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.