Poreklo prezimena, selo Nevade (Gornji Milanovac)

Poreklo stanovništva sela Nevade, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Položaj sela.

Selo leži većinom po kosama među rečicama Despotovicom i Glogovcem ili Rečicom, ali su pojedini zaseoci i preko tih rečica. Ovi zaseoci su novijeg vremena, kao što su iz novijeg vremena (od pre 70 godina) i kuće u polju, oko Divljake, gde je raskršće drumova za Gornji Milanovac, Kragujevac i Rudnik. Ne samo noviji delovi sela, osobito zaselak Parac, nego i oni stariji pokazuju da su nastali u krčevinama u novije vreme. Svuda po selu ima pomalo šume, ali više na visovima oko sela, osobito po Parcu i ograncima Rudnika; Velikom i Malom Vrhu, Otrešnjaku i Glavici.

Vode.

Selo ima više izvora i česama, ali mnogi od njih leti presuše i selo tada oskudeva vodom. Glavni su: Milića Česma, Radova Česma, Slavlje Ponjavića, Vodica, Glogovac i Kamenac. Radova Česma je smatrana „svetinjom“ a tako isto i Matorakova Česma u seoskoj „planini“, koja je presušila prilikom zemljotresa 1927. godine. Ponjavića Slavlje je srazmerno dugačak i veoma uzak do, u čijem vrhu su česma i izvor; u čijoj blizini se nalazi starinsko groblje. Na Despotovici ima tri vodenice a za „ponjavsku vodenicu“ tvrde da je još iz turskog doba.

Zemlje i šume.

Glavni potesi u selu se zovu: Parac, Bećovac, Vodica, Đerkuša (po izumrlim Đekovićima), Luka, Uvale, Glavica, Krčevina, Rajovica (kupljena od nekog Raja), Šiljovača (kupljena od Šilja), Mramor, Slavlje, Kelja, Laz, Otrešnjak, Ravna Kosa, Bocana Kosa, Kalemi, Široko Polje, Donje Polje, Ravan, Luke, Milića Rid i Kamalj. „Selska utrina“ je po Babinom Nosu i drugim visovima na istoku i severoistoku iznad sela.

Tip sela.

Naselje je razbijenog tipa i deli se na „zaseoke“ ili „krajeve“: Mramor (sredina sela), Gornji i Donji Miločaj, Ratkovića Kraj, Luke, Polje i Parac. Ni u tim zaseocima nisu kuće u gupama, osim nekih porodica. U selu ima 122 domaćinstva. Danas je središte sela na Divljaci, oko raskršća, gde su Mesni narodni odbor i zemljoradničko-potrošačka i seljačka radna zadruga. Pod zaseokom Mramorom je „porta. Seoska zavetina je na Beli Petak, prvi po Trojicama. Tri su groblja; okrajsko groblje za Parac, Miločaj i Mramor; groblje u Vujovića Zabranu za Ratkoviće, Grkoviće, Vujoviće i Jovanoviće a odnedavno groblje Krivačića na Malom Vrhu.

Starine u selu.

U selu ima mnogo tragova od starina, ali se o tome malo zna. Mramor se zove po tome što je u njemu pobijen veliki kameni stub. Priča da je tu sahranjen neki Srbin, koga su Turci posekli kod Luka. Neki kažu da je taj kamen bacio Kraljević Marko sa Ješenca. Stara groblja se pripisuju većinom „Madžarima“, na mestima Glavica, Zabran itd. U vrhu potoka Luka nalazi se mesto Crkvina, gde se nalazila nekada crkva, neki vele da je bila srpska a neki da je bila rimska. Postojalo je i „tursko groblje“. Jedan meštanin je izorao u Lukama, pre 20 godina, razne predmete, među kojima je bilo navodno i koplje, ali je to sve razneto. Na njivi Ambarini bili su turski ambari. Na mestu Meančina je bila mehana, dok je tuda prolazio put za Kragujevac.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Preci današnjih stanovnika Nevada prvobitno je bilo naseljeni u „planini“, pa su se, posle oslobođenja od Turaka, spušatli naniže, bliže putu. Do kraja 19. veka bile su na Parcu samo šuma i livade. Prvi se naselio Milisav Gligorijević, oko 1895. godine. Stariji ljudi u selu pamte vreme kada u polju nije bilo nijedne kuće a 1950. godine bilo ih je 21-na. Godine 19412. vođene su teške borbe između jugoslovenske i nemačke vojske na kragujevačkom drumu, kod spomenika braće Kovačevića.
Pojedini rodovi s otimaju o prevenstvo u doseljavanju u ovo selo i ne može se pouzdano znati koji je rod najstariji u selu; Grkovići ili Ratkovići, ili neki drugi. Po nekima, najstariji doseljenici su bili Vuletići, koji su izumrli. Izumrli su i Đerkovići, koji se pominju 1825. godine i Cvejići-Petrovići.
Rodovi su:
-Grkovići, slave Nikoljdan. Ima ih na raznim mestima u selu a ima ih u Beogradu i Vojvodini. Njihov predak Petar Grk učestvovao je na sastanku u Takovu, kada je podizan Drugi ustanak. Neki već govore da je Petar bio iz Grčke, dok drugi tvrde da ime je predak došao od Sjenice. Petar je bio dobošar kneza Miloša. Grkovića ima u okolini Užica i oni tvrde da su starinom iz Hercegovine i znaju da imaju roda kod Gornjeg Milanovca.
-Ratkovići, slave Jevstratijevdan. Oni su bili u selu još od turskog vremena. Starinom su iz Crne Gore. Njihovi ogranci su:
-Krivačići, Đurići ili Đurovići, Ristići i Pantovići. I Ratkovići tvrde da je njihov predak bio dobošar kod kneza Miloša. Od ovog roda su bili i:
-Đerkovići, koji su izumrli. Ratkovića ima raseljenih u Ljuljacima u Gruži.
-Kovačevići, slave Đurđic i Đurđevdan. Ne znaju tačno za svoje poreklo. Bila su tri brata; kovač Stevančić, Rako i treći, koji je bio nezgodan čovek (namćor) i nije hteo da radi. Naselili su se u Negrišorima u Dragačevu. Stevančić i Rako se dogovore te ubiju svog rođenog brata. Posle toga njih dvojica pređu u ovaj kraj, ali se kod Divljake nekako raziđu i igube. Stevančić se naselio u Nevadama a Rako na Rudniku i od njega su tamošnji Rakići. Posle toga su se Rako i Stevan(čić) sreli u okolini Čačka i od tada su posećivali jedan drugoga.
-Gligorijevići i njihov ogranak Jovanovići, slave Nikoljdan. Poreklom su Kolarevići od Sjenice; neki predak išao u Moravu, tamo video kola, pa onda napraio prva kola u ovom kraju. Ima ih u Kragujevcu i Beogradu.
-Karalazići, Pantelići i Vujovići su starinom Dugonjići iz Crne Gore i spadaju u starije doseljenike; nekada su bili u „planini“. Slave Nikoljdan.
-Ponjavići prvi su zajeničkog porekla sa Ponjavićima u Brusnici.
-Ponjavići drugi, slave Sv. Vrače. Oni su starinom iz okoline Bileće u Hercegovini.
-Maksimovići, slave Đurđic. Praded Veselin Maksimović je došao od Sjenice. Zajedničkog porekla sa njima su Đokovići u Grabovici.
-Vesovići, slave Mitrovdan. Oni su poreklom od Sjenice odakle su došli pred ustanak.
-Milići i Miloševići, slave Lučindan. Preci Teodor i Milija došli su od Sjenice.
-Milinkovići i Cvetkovići, slave Nikoljdan. Došli su od Sjenice, bežeći od Turaka Ćaja sa sinovima Milinkom i Cvetkom. Ćaja je čukunded Vojislava Milinkovića, starca, koji ima 81 godinu. Ima ih odseljenih u Gornjem Milanovcu i Beogradu.
-Šutići i Blagojevići ili Blaževići, slave Nikoljdan. Njihov čukunded je došao u Nevade iz sela Čedova kod Sjenice 1809. godine u vezi sa Karađorđevom akcijom na Sjenicu. Prvo su se naselili u Majdanu pa premestili u Nevade, jer je ovde bilo zaklonjenije. Dolazili su im meštani iz Čedova i kosili. Kada su se selili od Sjenice trojica su se zadržala u Pakovraću. Ima ih u Trnavi. Znaju da ih ima u Hercegovini kao katolika. Stariji doseljenici su dirali Šutiće kao nove i zvali ih Goge. Neki od njih je bio barjaktar dok su živeli u Sandžaku. Kad su Šutići pošli od Sjenice, njihovi kumovi su otišli u Baničinu kod Mladenovca i to kumstvo se i danas održava. Prvi koji je poginuo na Javoru, 1876. godie bio je Živko Šutić iz Nevada. U novije veme neki od Šutića su se iselili u Gornji Milanovac i Beograd.
-Mirkovići, slave Nikoljdan. Oni su prešli 1858. godine iz Belog Polja u Gruži, gde ih više nema. Inače su poreklom iz Kotora u Dalmaciji.
-Maletović, slavi Nikoljdan. Zna samo da tog roda ima u Milićevcima (Ljubićsko selo) a iz Nevada su se selili u Vrbavu i Senjski Rudnik.
-Pavlović ili Varagić Radivoje, slavi Savindan je starac od 85 godina. Ded mu je došao iz Vrnčana.
-Stojanović Gvozden, slavi Mitrovdan. Otac mu je došao kao dečak-pečalbar, pre 1876. godine iz Klisure kod Bosilegrada. Očeva braća Lazar i Jovan dolazili su ovamo iz Klisure u posetu i na rad.
-Petrović. Otac je privenčao iz Velereči. Bio je od Petrovića na Ivoviku.

IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.