Poreklo prezimena, selo Ručići (Gornji Milanovac)

1. januara 2015.

komentara: 1

Poreklo stanovništva sela Ručići, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Rucici

Položaj sela.

Naselje je veoma prostrano; atar mu je po prostranstvu gotovo kao vrnčanski, ali je manje naseljeno. Nad selom je brdo Straževica a grupe kuća su većinom na širokim i kratkim prisojnim kosama, ali ih ima i na desnoj, osojnoj strani, potoka Kulače.

Vode.

Izvori su: Studenac, Babovića Česma, Vučićevića Česma, Stjepanski Izvor, Posranac*, Laz i dr. Laz je bio „svetinja“; tu su babe „zabacivale“ groznicu. Od više malih potoka u selu postaje rečica Dragobilj, koja otiče u Boljkovce. Mesto kod ušća potoka Kulače zove se Prokletija.
*Priča se da je na ovom izvoru neki Turčin pio mnogo hladnu vodu pa potom obavio veliku nuždu u njega.

Zemlje i šume.

Glavni potesi u selu su: Vranovica, Parlog, Jasik, Kulača, Kelja, Pljošta, Radnice, Krušik, Ravnička Kosa, Žuta Bara, Laz, Vukovac, Jelet, Plandište, Devesilovica, Ravan, Slatine, Otava, Sijerak, Kuzmanovac, Ornica, Glišovina, Kičer, Stjepovina, Straževica, Sitova, Lrčevina, Gorč i Vićeovina. „Selina“ je bila po Žutoj Bari, Kelji i Krušiku.

Tip sela.

Selo je veoma raštrkano i ima 107 domaćinstava. Zaseoci su: Koruge, Jelet, Vranovica, Ornica, Bušići i Novo Selo. U selu su dva groblja; jedno je na Ravni pod selom i drugo, skorašnje, na Jeletu za taj kraj sela. „Sastanak“ je bio na mestu Ogladini, na Brdima, gde je danas škola i zemljoradnička zadruga. Zavetina je na Veliki Spasovdan a „mali vašar“ je 7. septembra, dana kada je slavila zemljoradnička zadruga, od 1909. godine.

Starine u selu.

Iznad i ispod groblja na Ravni, izvan prvobitne grobljanske zgrade, ima nekoliko starinskih grobova sa usađenim stubovima na kojima se vidi samo znak krsta. Te grobove zovu „madžarskim“. Njega zovu i svatovskim. Priča se da je pod Straževicom bila nekakva crkva. Kroz selo je u tursko vreme prolazio put od Rudnika u Donje Branetiće i dalje. Od njega i danas ima ostataka. Priča se kako je zbog tog puta, koji mu je prolazio pored kuće, Milutin Karuga otišao dublje u šumu, jer je Turčin jedanput naterao njegovu ženu da mu“vodi opanke“. Kazuju da je u selu bilo tri Turčina i da je dunja na Vićovu kućištu još iz tog doba. Po narodnom kazivanju, Prokletija je nazvana po tome što se tu utopio neki Radojičić iz Vrnčana sa četiri druga.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

U vreme naseljavanja ovde je, navodno, bila velika „pustaija“, šuma, pa je svako zahvatao zemlje koliko je hteo dok su kuće podizane u potocima i šumama. Novo Selo je nastalo pre 40 godina; prvi se tu naselio Ljubo Žižović. Jelet je nastao ranije.
Rodovi u selu su:
-Stjepanovići, slave Jovanjdan. Oni su na Stjepovini pod Vranovicom. Najstariji su rod u selu i ne znaju za svoje poreklo.
-Koruge, slave Jovanjdan. Kad je njihov predak Milutin Koruga došao iz Banjana, načinio je sebi u šumi jednostavnu kolibu od vrljika. Milutin je imao sinove Tomu, Milisava, Rista i dr – ukupno sedam. Milisav je bio na sastanku u Takovu 1815 godine, Toma je učio za popa ali nije postao pop – kasnije je postao njegov sin Teodor. Jedan od Teodorovih sinova bio je vojvoda u vreme ustanka i doveo Žižoviće u selo. Od tog roda (Karuga) su danas:
-Tomići i Đurovići, koji se zajednički zovu Popovići;
-Vučićevići, Ilići i Milanovići, koji se zajednički zovu Pelevići;
-Mladenovići, Dmitrovići; Babovići-Petrovići; Bušići ili Simovići. Iselili su se Glišići a izumrli Glišići i Vasovići. Tomići imaju „plemstvo“ u Kalimanićima. Dmitrovića ima u Šilopoju i Ugrinovcima i smatraju se da su jedan rod sa ručićkim i ljutovničkim Dmitrovićima mada ovi poslednji slave Lučindan.
-Jovanovići prvi, slave Jovanjdan. Oni su na Jeletu. Ne zna se da li oni vode poreklo od Koruga.
-Rabrenovići, Todorovići, Jovičići, Đorđevići drugi-ranije Gogići i Petrovići su jedan rod, slave Jovanjdan. Poreklom su iz Sandžaka, odakle su došli tridesetak godina posle Koruga. Gogići su nazvani po pretku Antoniju, koji je bio krupan i težak i stoga je dobio nadimak „Goga“.
-Jovanovići drugi, slave Đurđic. Jovan Zečević, praded starca od 72 godine, došao je iz Zečeva Polja kod Sjenice. Došao je sa detetom nekoj babi „pustaiji“ i privenčao se.
-Ristovići, slave Sv. Ćirila i Metodija. Oni su bili u selu za vreme Turaka i uzeli imanje od Turčina Vića.
-Žižovići, slavili ranije Đurđevdan, sada Đurđic. Oni su starinom od Nikšića a u selo je došao praded Vojo iz Branetića.
-Trifunovići i Lazarevići, slave Jovanjdan po imanju. Oni su srodnici i svi poreklom iz Ozrema; došao im ded „na miraz“.
-Božovići, slave Stevanjdan. Oni su poreklom iz Osata u Bosni i došli su u isto vreme kada i Osaćani u Beršiće.
-Pavlovići ili Bošnjaci, slave Đurđevdan. Ded Jovan im je došao iz Bosne; otac je bio zidar.
-Leontijevići, slave Savindan. Došao im ded Leontije iz Varaga u Vrnčanima, od Niketića. U Ozremu i Donjim Branetićima se pričalo da je nekada pri crkvi u Jovanju bio pop Leontije a uspomena na njega očuvana u imenu „Leontijeva Bašta“ u Donjim Branetićima. Leontijevo pleme je prešlo u Vrnčane a po Leontiju, unuku popa Leontija, nazvali su se Leontijevići. Od tog roda su i;
-Nikolići, slave Jovanjdan. Ono su potomci Leontijevog vanbračnog sina Nikole.
-Laudanovići, slave Aranđelovdan. Otac im je došao „na imanje“ iz Boljkovaca pre 60 godina. Inače su poreklom, navodno, iz Srema a „čukunđed“ je živeo u Carigradu i odatle dolazio u Boljkovce, gde je i umro.
-Radijičići prvi slave Jovanjdan po imanju, inače Đurđevdan. Oni su došli kao posinci iz Kalimanića pre 55 i 10 godina.
-Đolovići su došli pre 50 godina iz Loznja na kupljeno imanje.
-Radojičići drugi, slave Savindan. Predak došao iz Vrnčana „na miraz“, oko 1910. godine.
-Krstičići, slave Nikoljdan po imanju. Otac im došao iz Klatičeva pre Prvog svetskog rata „na miraz“, na imanje Đorđevića-Gogića.
-Stevanovići, slave Stevanjdan po imanju. Otac je došao iz Boljkovca „na miraz“ posle Velikog rata.
-Dimitrijevići, slave Đurđic po imanju. Otac im došao iz Boljkovca „na miraz“, posle Velikog rata, a „starac“ (tast) mu bio rodom iz Banjana.
-Jestrovići, slave Jovanjdan po imanju. Otac im došao iz Gornjih Branetića „na miraz“ posle Velikog rata.
-Đorđevići, slave Lučindan. Oni su došli iz Vrnčana pre 30 godina na kupljeno imanje.
-Milovanović, slavi Ivanjdan po imanju. On je došao „na miraz“ iz Zagrađa, pred Drugi svetski rat.
-Arsenijević je došao iz Štavice na nasleđe, pred Drugi svetski rat.
-Verbić, slavi Jovanjdan po imanju. Došao je iz Boljkovca „na miraz“ pred Drugi svetski rat.
-Aksović, slavi Stevanjdan. Došao je pre Drugi svetski rat iz Boljkovca na kupljeno imanje.
„Poluverci“, tj. ciganskog porekla su:
-Anđelkovići, slavi Sv. Vasilija-Novu Godinu. Meštani doveli njegovog deda iz Leušića i dali mu mesto na „selini“ da im kuje – bio kovač.
-Ilić D, slavi Malu Gospojinu. Dovela ga majka pre 30 godina, kada se udala za M. Anđelkovića. Otac mu bio kovač, ali on nije.

IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Komentari (1)

Odgovorite

Jedan komentar

  1. Radivoje Nikolić

    Leontije je došao iz Varaga u kuću Ilije Markovića,oženio njegovu ćerku Milju. Milja je imala brata Nikolu koga je Ilija “našao” u Panjevima i usvojio. Na ravne časti je podelio imanje zetu Leontiju i usvojenom sinu Nikoli,koji su bili približnih godina. To je istina o porodicama Leontijević i Nikolić