Порекло презимена, село Ручићи (Горњи Милановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ручићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Порекло становништва села Ручићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ручићи (Горњи Милановац)

Порекло презимена, село Ручићи (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Ручићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Rucici

Положај села.

Насеље је веома пространо; атар му је по пространству готово као врнчански, али је мање насељено. Над селом је брдо Стражевица а групе кућа су већином на широким и кратким присојним косама, али их има и на десној, осојној страни, потока Кулаче.

Воде.

Извори су: Студенац, Бабовића Чесма, Вучићевића Чесма, Стјепански Извор, Посранац*, Лаз и др. Лаз је био „светиња“; ту су бабе „забацивале“ грозницу. Од више малих потока у селу постаје речица Драгобиљ, која отиче у Бољковце. Место код ушћа потока Кулаче зове се Проклетија.
*Прича се да је на овом извору неки Турчин пио много хладну воду па потом обавио велику нужду у њега.

Земље и шуме.

Главни потеси у селу су: Врановица, Парлог, Јасик, Кулача, Кеља, Пљошта, Раднице, Крушик, Равничка Коса, Жута Бара, Лаз, Вуковац, Јелет, Пландиште, Девесиловица, Раван, Слатине, Отава, Сијерак, Кузмановац, Орница, Глишовина, Кичер, Стјеповина, Стражевица, Ситова, Лрчевина, Горч и Вићеовина. „Селина“ је била по Жутој Бари, Кељи и Крушику.

Тип села.

Село је веома раштркано и има 107 домаћинстава. Засеоци су: Коруге, Јелет, Врановица, Орница, Бушићи и Ново Село. У селу су два гробља; једно је на Равни под селом и друго, скорашње, на Јелету за тај крај села. „Састанак“ је био на месту Огладини, на Брдима, где је данас школа и земљорадничка задруга. Заветина је на Велики Спасовдан а „мали вашар“ је 7. септембра, дана када је славила земљорадничка задруга, од 1909. године.

Старине у селу.

Изнад и испод гробља на Равни, изван првобитне гробљанске зграде, има неколико старинских гробова са усађеним стубовима на којима се види само знак крста. Те гробове зову „маџарским“. Њега зову и сватовским. Прича се да је под Стражевицом била некаква црква. Кроз село је у турско време пролазио пут од Рудника у Доње Бранетиће и даље. Од њега и данас има остатака. Прича се како је због тог пута, који му је пролазио поред куће, Милутин Каруга отишао дубље у шуму, јер је Турчин једанпут натерао његову жену да му“води опанке“. Казују да је у селу било три Турчина и да је дуња на Вићову кућишту још из тог доба. По народном казивању, Проклетија је названа по томе што се ту утопио неки Радојичић из Врнчана са четири друга.

Постанак села и порекло становништва.

У време насељавања овде је, наводно, била велика „пустаија“, шума, па је свако захватао земље колико је хтео док су куће подизане у потоцима и шумама. Ново Село је настало пре 40 година; први се ту населио Љубо Жижовић. Јелет је настао раније.
Родови у селу су:
-Стјепановићи, славе Јовањдан. Они су на Стјеповини под Врановицом. Најстарији су род у селу и не знају за своје порекло.
-Коруге, славе Јовањдан. Кад је њихов предак Милутин Коруга дошао из Бањана, начинио је себи у шуми једноставну колибу од врљика. Милутин је имао синове Тому, Милисава, Риста и др – укупно седам. Милисав је био на састанку у Такову 1815 године, Тома је учио за попа али није постао поп – касније је постао његов син Теодор. Један од Теодорових синова био је војвода у време устанка и довео Жижовиће у село. Од тог рода (Каруга) су данас:
-Томићи и Ђуровићи, који се заједнички зову Поповићи;
-Вучићевићи, Илићи и Милановићи, који се заједнички зову Пелевићи;
-Младеновићи, Дмитровићи; Бабовићи-Петровићи; Бушићи или Симовићи. Иселили су се Глишићи а изумрли Глишићи и Васовићи. Томићи имају „племство“ у Калиманићима. Дмитровића има у Шилопоју и Угрионвцима и сматрају се да су један род са ручићским и љутовничким Дмитровићима мада ови последњи славе Лучиндан.
-Јовановићи први, славе Јовањдан. Они су на Јелету. Не зна се да ли они воде порекло од Коруга.
-Рабреновићи, Тодоровићи, Јовичићи, Ђорђевићи други-раније Гогићи и Петровићи су један род, славе Јовањдан. Пореклом су из Санџака, одакле су дошли тридесетак година после Коруга. Гогићи су названи по претку Антонију, који је био крупан и тежак и стога је добио надимак „Гога“.
-Јовановићи други, славе Ђурђиц. Јован Зечевић, прадед старца од 72 године, дошао је из Зечева Поља код Сјенице. Дошао је са дететом некој баби „пустаији“ и привенчао се.
-Ристовићи, славе Св. Ћирила и Методија. Они су били у селу за време Турака и узели имање од Турчина Вића.
-Жижовићи, славили раније Ђурђевдан, сада Ђурђиц. Они су старином од Никшића а у село је дошао прадед Војо из Бранетића.
-Трифуновићи и Лазаревићи, славе Јовањдан по имању. Они су сродници и сви пореклом из Озрема; дошао им дед „на мираз“.
-Божовићи, славе Стевањдан. Они су пореклом из Осата у Босни и дошли су у исто време када и Осаћани у Бершиће.
-Павловићи или Бошњаци, славе Ђурђевдан. Дед Јован им је дошао из Босне; отац је био зидар.
-Леонтијевићи, славе Савиндан. Дошао им дед Леонтије из Варага у Врнчанима, од Никетића. У Озрему и Доњим Бранетићима се причало да је некада при цркви у Јовању био поп Леонтије а успомена на њега очувана у имену „Леонтијева Башта“ у Доњим Бранетићима. Леонтијево племе је прешло у Врнчане а по Леонтију, унуку попа Леонтија, назвали су се Леонтијевићи. Од тог рода су и;
-Николићи, славе Јовањдан. Оно су потомци Леонтијевог ванбрачног сина Николе.
-Лаудановићи, славе Аранђеловдан. Отац им је дошао „на имање“ из Бољковаца пре 60 година. Иначе су пореклом, наводно, из Срема а „чукунђед“ је живео у Цариграду и одатле долазио у Бољковце, где је и умро.
-Радијичићи први славе Јовањдан по имању, иначе Ђурђевдан. Они су дошли као посинци из Калиманића пре 55 и 10 година.
-Ђоловићи су дошли пре 50 година из Лозња на купљено имање.
-Радојичићи други, славе Савиндан. Предак дошао из Врнчана „на мираз“, око 1910. године.
-Крстичићи, славе Никољдан по имању. Отац им дошао из Клатичева пре Првог светског рата „на мираз“, на имање Ђорђевића-Гогића.
-Стевановићи, славе Стевањдан по имању. Отац је дошао из Бољковца „на мираз“ после Великог рата.
-Димитријевићи, славе Ђурђиц по имању. Отац им дошао из Бољковца „на мираз“, после Великог рата, а „старац“ (таст) му био родом из Бањана.
-Јестровићи, славе Јовањдан по имању. Отац им дошао из Горњих Бранетића „на мираз“ после Великог рата.
-Ђорђевићи, славе Лучиндан. Они су дошли из Врнчана пре 30 година на купљено имање.
-Миловановић, слави Ивањдан по имању. Он је дошао „на мираз“ из Заграђа, пред Други светски рат.
-Арсенијевић је дошао из Штавице на наслеђе, пред Други светски рат.
-Вербић, слави Јовањдан по имању. Дошао је из Бољковца „на мираз“ пред Други светски рат.
-Аксовић, слави Стевањдан. Дошао је пре Други светски рат из Бољковца на купљено имање.
„Полуверци“, тј. циганског порекла су:
-Анђелковићи, слави Св. Василија-Нову Годину. Мештани довели његовог деда из Леушића и дали му место на „селини“ да им кује – био ковач.
-Илић Д, слави Малу Госпојину. Довела га мајка пре 30 година, када се удала за М. Анђелковића. Отац му био ковач, али он није.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top