Порекло презимена, варош Свилајнац

13. децембра 2014.

коментара: 1

Порекло становништва града Свилајнац (по књизи варош Свилајнац), општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

Stari Svilajnac

Положај насеља.

-Варош се налази на реци Ресави. Више је кућа на десној страни реке.

Земље и шуме.

Делови атара су: Бојача, Баћица, Шанац, Бизечина, Бусевина, Ивар, Пањево, Бадра, Цигански Кључ, Лучица, Усје, Расје, Њивице, Полог, Муртањ, Врачар, Крушар, Саставци, Велико Поље, Липарић, Булињак и Нерезина. Последња три места као и Баћица су у страни од брда.

Тип насеља.

Варош се дели на: Чаршију, Бојачу, Влаовачку Малу, Доњи Крај (Запис) и Циганску Малу (Код Мале Воденице).
У вароши је 1881 кућа са 5356 становника и 1700 пореских глава. Године 1818. по харачком списку, који је нађен у манастиру Враћешници, имао је 96 кућа. Године 1819. имао је већ 182 куће са 485 пореских глава. Године 1870. имао је 894 пореске главе.

Име насељу.

По предању месо је добило име по свили, која је у време Турака много произвођена.

Старине у насељу.

У Средини Чаршије близи цркве и основне школе постоји старо гробље, у које су, по предању, укопавани први досељеници.
У Бојачи, прича се, да је некада био велики бој између Срба и Турака, по чему се ово место тако назвало. И данас се ту налазе комади стрела, мачева, копаља, штитова и калпака.
Прича се да је у Баћици (Бацици) Загоркиња Вила задојила Краљевића Марка, те је могао дићи велики камен и одатле бацити га на врх Хума, где и данас стоји и зове се „Марков Камен“. Ту има и старо гробље, за које се мисли, да је из доба када су на Баћици били насељени стари Косовци.
Близу Мораве је место Шанац, где су, по предању и траговима којих и данас има, били боје и збегови за време Кочине Крајине и Карађорђева Устанка. Шанац је данас на десној страни Велике Мораве а некада је био на левој. Старо корито Мораве се и данас познаје и зове се Шаначко Блато. У близини шанца има трагова од каменог моста, који је некада био на Великој Морави. У време када су овде подигнути шанчеви ово место је било покривено великом храстовом и тополовом шумом. Данас је Шанац голо поље и ти се често налазе комади од копаља, пушака, сабљи и нека мала топовска ђулад.
Приликом подизања зграда у Чаршији наилази се на стари новац, на комаде старог оружја и доста старог земљаног посуђа са доста добро очуваном орнаметиком.
У Баћици је нађен један бат, један старински камен особите конструкције и један двострани рударски старински чекић.
До саме Ресаве на левој обали постоји старо гробље, покрај пута, има стари гроб који се зове „Ноћни Свирац“. Прича се да је ту закопан један младић, који је умео тако лепо да свира, да је својим сирањем одушеваљавао Ресавце, кад су нападали на непријатеља или када су се од њега бранили. Убио га је из заседе Турчин. Кажу да се и данас у пола ноћи на истом гробу чује свирање, по чему је и гроб назван „Ноћни Свирац“.
Код цркве су гробови „војводе цноречког“ Милисава, који је рођен 1762. године а умро 1832. године и кнеза Илије Барјактаревића, који је умро 1828. године.
Доњи Крај се зове још и Запис по старом Запису (дуду), који је раније био на седини старог Свилајнца. Док није била подигнута данашња црква свештеници су код овог записа крштавали, венчавали и држали опела. Уз овај запис је до скора био велики стари дрвени крст са иконом Распећа. Данас се он „порезује“ (орезује) на дан цара Константина и царице Јелене сваке године. Сада има још по један запис код цркве и код општине и на брду где су виногради.

Постанак насеља и порекло становништва.

По предању Свилајнац је старијег постања. Некада је био на брду, према виноградима или Баћици, па је отуда премештен у равницу. Први су му досељеници били са Косова. Косовци су били на брду, па су се одатле преместили и населили у данашњи Доњи Крај или Запис. За време Првог Устанка овде су се населили досељеници од Тимочке Крајине из Великог Извора, Зајечара, Заграђа и др., по жељи и одобрењу Карађорђевом, заједно са Дубљанима. Тимочани су населили данашњу Влаовачку Малу, на десној страни Ресаве, између Чаршије и Доњег Краја. У списку села из 1818. године ова се мала помиње као засебно место под именом „Дошљаци“. По враћевшничком списку села од 1818. године она је имала 118 домова, а Свилајнац или Доњи Крај (Запис) само 96 кућа. Тако је Свилајнац овим досељавањем знатно порастао. Године 1836. кнез Милош му је дао право да може имати три трговачка калауза. Све до 1846. године Свилајнац је био село а те године је проглашен за варошицу. За варош је проглашен 1888. године.

После овога, а нарочито за време Милосава Ресавца, коме је Свилајнац био стално седиште, варош напредује у погледу броја становника. Насељавају се појединци из околине и других крајева – из области Пожаревца, Јасенице, Лепенице, Старе Србије, Македоније, Ниша, Врања, Срема итд. Они су се обично досљеавали као дечаци на изучавање трговине и заната да би после отварали радње за себе, женили се и тако остајали за стално. Данас у Свилајнцу нема родова са више кућа. Новији досељеници у Свилајнцу су данас богатији и боље живе од старијих. Од старих Косоваца данас су знатнији Илићи, Тоскићи и Ђуричићи. Стари Тодор Илић је дошао са Косова и живео у овом месту још за време принца Евгенија.
У Свилајнцу има око 246 занатлија, 180 тргоаца и око 500 кућа земљорадника, последњих поглавито у Доњем Крају и у Влаовачкој Мали и занатлије који раде „на парче“. Међу трговцима има 39 извозника и индустријалаца.
Скоро сви земљорадници су у Влаовачкој Мали, славе као домаћу славу Никољдан (као они у Дубљу) а они у Доњем Крају (Запису) славе Ђурђиц, Ђурђевдан, Аранђеловдан, Никољдан и др.

Еснафи имају своје еснафске славе: обућари и грнчари Св. Спиридона; опанчари Савиндан; терзије и кројачи Петровдан; пекари и лицидери Тодоровдан; поткивачи, ковачи, калајџије, бравари, абаџије и пушкари славе Св. Атанасија; сарачи, ћурчије и бербери Илиндан; зидари, столари и колари Томиндан; механџије Трифундан, трговци Тројице (Духове); бакали Три Јерарха.

Кад су Турци седели у Ћуприји, у Свилајнцу је био магистрат (суд) за ћупријску нахију а када су Турци истерани, магистрат је (одмах некако после Ресавчеве смрти) пренет у Ћуприју. Данас ова варош нагло напредује, обале на Ресави се осигуравају и обезбеђују од изливања и поплаве. Улице се исправљају и нивелишу по регулационом плану. У Чаршији су четири главне улице које се зову: Права Чаршија или Ресавска Улица, Крива Чаршија или Кнез Михајлова Улица, Господска Улица и Ресавски Трг. Све ове улице су калдрмисане, Ресавска и Кнез Михајлова Улица, где су трговачки и занатски дућани, широке су 10-15 метара.
У вароши има 22 циганске-ромске куће од којих су 13 код Мале Воденице (до Ресаве) а 9 у Бојачи. Први су се доселили „из прека“ а други из Тимочке Крајине. Тимочани славе Никољдан и Св. Василија-Нову Годину а они „из прека“ Аранђеловдан, Ђурђевдан и Нови Годину.
У Свилајнцу има 6 Грка, 10 Цинцара, 10 Влаха (Румуна) и 4 Словака.
Црква је подигнута 1827. године а освећена 9. маја 1828. године. Слави Св. Николу Младог, 9. маја по с.к. Подигао ју је народ својим прилозима. Код цркве је старо гробље.
Литија је Цар Константин и Царица Јелена а заветине су: Младенци – за здравље деце и Бели Петак – за берићет.
У Бојачи је вашар или сајам на Св. Арханђела – 13 јула; Св. Јована Главосека – 29 августа и на Митровдан – 26 октобра, све по старом календару.
Тада се највише продаје стока, особито говеда и коњи. Пазарни дани су петак и субота.

ИЗВОР: Станоје Мијатовић, “Ресава”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Povlašeni Srbi

    Svilajnac je 2002. godine imao 182 Roma, 31 Crnogoraca, 29 Hrvata, 22 Makedonaca, 14 Jugoslovena, 9 Rumuna, 5 Vlaha, 4 Slovenaca, 2 Muslimana, 1 Albanca i 1 Madjara.