Порекло презимена, село Кованица (Ћуприја)

28. новембра 2014.

коментара: 0

Црква у Кованици
Црква у Кованици

Порекло становништва села Кованица, општина Ћуприја – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село је на странама Кованичког Потока, који се улива у Иванковачку Реку.

Воде.

У селу се служе водом са извора Врела.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Заброво, Грабчина, Стеванов Врх, Хајдучка Главица, Хајдучки Кладенац, Стража, Дугачка Пољана, Врањи Камен, Ђула, Река, Чука, Поток, Пигљен, Виногради, Бара, Мокреш, Мосна, Гарник, Јелњак, Липа, Орница, Каметница, Врх, Вуја Рупа, Пландиште, Војиново Брдо, Дераново Брдио и Ржаново Брдо.

Подаци о селу.

У селу је око 60 кућа и 4 рода.

Године 1819. у селу је било 15 кућа и 18 пореских главаа 1870. године било је 63 пореске главе.

Име селу.

По једном предању село је добило име по томе што су ту некада ковани оклопи за јунаке а по другој легенди што је ту постојала рударска ковница или кованица. Ово друге биће да је вероватније.

Старине у селу.

Више села у месту званом Врх налазе се комади од мачева, стрела, копаља, буздована и другог старинског оружја.

У Клисури се налазе зидине, за које се не зна од чега су ти остаци.

У месту Ђули налазе се мачеви, рударске велике земљане лампе, велике мамузе, узенгије и др.

 

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се тачно када је село настало. Предање каже да је село премештано. Најпре је било на јужној страни, ка Бигреници, у Селишту; отуда се повукло дубље у клисуру или због непријатеља или због врелске пијаће воде, која је по хладноћи и лакоћи за пиће одиста јединтвена. Данашње становништво је досељено, старинаца нема.

Родови су:

Ђорићи, славе Јовањдан, зимски и летњи. Дошли су са Косова.

Ранајци и Панићи, славе Јовањдан. Сматрају се да су род Ђорићима и дошли су са Косова са великим буљуцима оваца.

Динићи, Радојковићи и Радивојевићи – славе Никољдан. Доселили су се са Косова пре 200 година дотеравши много оваца.

Миладиновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. И они су се доселили са Косова.

Сеоска слава је Мали Спасовдан – први четвртак по Вазнесењу а заветина Св. Јован Главосек (Усековање) – ради здравља оваца.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.