Порекло становништва села Рашевица, општина Параћин – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село се налази на друму Варварин – Јагодина, која га дели на источну – већу половину – која је у моравској равници и западну – мању – која заузима страну једне косе што се постепено спушта од Јухора према Морави. Кроз село протиче Рашевачки Поток, који се састоји из: Великог Потока – који извире на Јухору – на месту званом Добра Вода и Дубоког Потока – који долази са виса Велике Чукаре на Јухору. Када се ова два потока састану у селу над механом, постаје Рашевички Поток. Ниједан од поменутих потока не пресушује, селу или кључу не чине никакве штете, али штету чини кључу Велика Морава, када се излије. Од ове реке село је удаљено око 2 километра.
Воде.
Мештани пију понајвише бунарску воду. Постоји само један извор, који је више села.
Земље и шуме.
Сеоски атар се простире од Јухора до Велике Мораве, више је брдовит но раван и углавном је окренут истоку. Моравска земља је јака и плодна и на њој особито добро рађају кукуруз и јечам док је по странама замља мешовита.
Шуме има доста а било је и више докле држава није ограничила своје шуме на Јухору. Шума је крупна и ситна и налази се на западној страни села, на Јухору.
Тип села.
Село је обичне збијености, није ушорено. Дели се на Горњу – у страни – више поменутог друма и Доњу Малу – испод друма – у равници. Куће су збијеније у Доњој Мали.
У селу има 220 кућа и 280 пореских глава.
Име селу.
По једном народном тумачењу село је добило ово име због некаквог Раше – Радована, који се ту прво населио. По другом тумачењу село се овако названо због многих храстова – „рашја“ – који су ту некада били.
Старине у селу.
У страни, више села, постоји једна развалина за коју кажу да је од неке велике цркве, посвећене апостолима Петру и Павлу, а коју су Турци разрушили. У близини ове црквине налази се Џидовско Гробље, где су налазили стари новац – костадинке. На Караули, опет у страни, више села, извађене су из земље некакве велике цигле.
Постанак села и порекло становништва.
Садашње насеље је од давнина на овоме месту. Биће да је овде од половине 18. века. Село се нигде није премештало. Стари људи причају како су слушали од својих очева и дедова да су они запамтили када је у овом селу било само 20 кућа. Године 1873. у селу је било 180 пореских глава та из тога произилази да је за 30 година у селу прираштај од 100 пореских глава. Такав је прираштај и у Поточцу. Свега су у селу две породице старинаца. Још се прича да је најпре насељена страна па потом се заселила равница.
У Доњој Мали су ове породице:
–Маринковићи су се доселили са Косова пре 100 година, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Матејићи су са Косова, славе Никољдан.
–Изворци су из Малог Извора код Параћина, славе Митровдан и Младенце.
–Алексићи су из Шанца код Параћина, славе Аранђеловдан и Цара Константина и Царицу Јелену.
–Стојковићи су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Марчићи су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Стошићи су старинци, славе Аранђеловдан.
–Влајићи су такође старинци, славе Никољдан.
–Рајићи су дошли са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Марковићи (Радивојевићи) су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Светођорци су растурени по селу, не сматрају се за род у међусобно се жене и удају.
У Горњој Мали су:
–Ракићи су из околине Ражња, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.
–Удовичићи су из Крајковца у Топлици, славе Никољдан.
–Цанићи су са Косова. Њихове куће су у Осретку, између Дубоког и Великог Потока, славе Алимпијевдан.
–Ђурићи (Стевановићи) су из Остриковца код Параћина, славе Никољдан.
–Плањани су из Плане код Параћина, славе Митровдан.
–Стојановићи су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Митровићи су из Крушинца код Јастрепца, славе Св. Враче, летње и јесење.
–Цветковићи су из Богове код Трна, славе Аранђеловдан.
–Стевановићи су из Мириловца код Параћина, славе Никољдан.
У селу је једна механа, судница, дућан и ковачница
Сеоска слава је Други дан Тројица а заветине су: Пети петак Великог поста – ради здравља људи; Марковдан – за ораче и копаче; Св. Стеван летњи – опет за здравље људи и Илиндан – за здравље стоке. Тада се терају сва говеда на Мораву, где их проводе кроз живу ватру, мажу препраним катраном и нагоне је да прелази преко Мораве.
Гробље је једно и налази се у Горњој Мали, више механе.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)