Poreklo prezimena, selo Obrež (Varvarin)

Poreklo stanovništva sela Obrež, opština Varvarin – Rasinski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Selo se nalazi u moravskoj ravnici, pružajući se u pravcu sever-jug između Velike Morave i druma Varvarin – Jagodina. Od Morave je udaljeno 1-2 kilometra. Nekada je ovo selo bilo, kao i Gornji Katun, na desnoj strani Velike Morave, kada je ona tekla gde se danas nalazi veći deo sela. Kao ostatak od tog starog korita postoji danas jedna okuka, zapravo poveća bara, zvana Moravište. Južnim krajem sela protiče potok Vrdunovac, koji silazi sa Juhora. Ovaj potok leti presušuje i selu ne čini nikakve štete ali Morava, kada se izlije, plavi jedan kraj i veliki deo atara. Godine 1897. plavila je 5-6 puta Buljansku Malu, tako da je voda u tom kraju stajala više od mesec dana. Kroz selo prolazi drum, koji se odvaja od druma Varvarin – Jagodina i ide preko Morave u Paraćin.

Vode.

Meštani piju vodu iz bunara, koji nisu najčistiji. Postoji samo jedna česma ali je pokvarena i zapuštena.

Zemlje i šume.

Seoski atar, koji je na obema obalama Velike Morave, većim je delom od jake i plodne zemlje – kumsače, mure, crnice i smonice – a manjeim od slabe. Jaka zemlja je oko Morave a slaba na strani prema Juhoru.

U selu ima nepodeljene i nešto malo podeljene šume – privatnih zabrana. Nepodeljena šuma je na Juhoru i zove se jednim imenom – Opštinska Šuma.

Tip sela.

Obrež dolazi u red zbijenih sela ali nije sav ušoren. Pojedine kuće su međusobno udaljene od 20-40 metara. Selo se deli na: Gornju Malu – južno; Kasavićsku ili Donju Malu – severno niz Moravu, Buljansku Malu – istočno do Morave i Dušićsku Malu – zapadno ka drumu Varvarin – Jagodina. Male su međusobno udaljljene 60 do 100 metara.

U selu je 470 kuća i 680 poreskih glava.

Ime selu.

Po jednom tumačenju selo je dobilo ime po tome što se nalazi „o bregu“, mada je ustvari u ravnici. Po drugom je zadržalo ime sela odakle je većina doseljenikca* a po trećem tumačenju što je tu izvršeno neko obrezivanje.

*U Sremu postoji selo istog imena.

Starine u selu.

Više sela je Selište, gde je bilo staro selo, gde se i danas nalaze komadi ćeramide i zemljanog posuđa. Tu je u blizini Bunjište, gde se nalaze razni stari novci, komadi od starog oružja i posuđa. Po jednom pričanju ovo je bunjište starog Obreža a po drugima ono je iz vremena, kada je pored Morave postojala velika varoš, koja se pružala od Jagodine do Kruševca (videti opis Potočca). Još se u mestu Vrdolovcu, pod Juhorom, nalazi se neka ruševina, za koju se priča da je od neke stare crkve.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Iz ovoga što je do sada rečeno vidi se da je selo veoma staro. To potvrđuju i četiri porodice starinca, koje čine gotovo četvrtinu seoskih kuća. Pre 130-180 godina selo je premešteno zbog poplava.

U Gornjoj Mali su:

–Stankići su doseljenici sa Kosova, slave Tomindan.

–Čepurci su došli pre 90 godina iz Čepura kod Paraćina. Slave Aranđelovdan i Veliku Gospojinu.

–Vidojkovići (Vlajkovići) su iz Stare Srbije, slave Đurđic i Đurđevdan.

–Hajdukstankovići su se doselili pre 100 godina iz okoline Niša, slave Nikoljdan.

–Popovići su iz Ivankovca kod Ćuprije, slave Jovanjdan.

–Kovačevići su starinci, slave Nikoljdan.

–Brzići su nazvani ovako što su bili brzi u svačemu, kakvi su i danas. Doselili su se sa Kosova, slave Aranđelovdan.

–Divnići su ovako nazvani zbog neke baba Divne. Oni su starinci, slave Tomindan.

–Ristići su iz Gornjeg Vidova kod Paraćina, slave Ilindan.

–Zarubani su iz okoline Niša, slave Jovanjdan, letnji i zimski.

–Snadići su došli iz okoline Vranja pre 150 godina, slave Aranđelovdan, letnji i jesenji.

–Ćosići su iz Toplice, slave Tomindan.

–Rajkovići su nepoznatog porekla, slave Nikoljdan.

–Tomići su iz okoline Leskovca, slave Đurđic i Đurđevdan.

U Kasavićskoj Mali su:

–Kasavići su došli pre 180 godina sa Kosova. Od ove porodice je bio obor-knez Jevta, koji je onbovio orašku crkvu i koga su Turci živog na kolac nabili. Ovo je najveća porodica u ovom kraju. Ima ih u Srnju, Svojnovu i Potočcu, slave Aranđelovdan i Aleksandra Nevskog.

–Joksići su iz Stare Srbije, slave Sv. Mojsila.

–Rakići su došli sa Kosova, slave Aranđelovdan, jesenjei i letnji.

–Stanisavljevići su iz okoline Vranja, slave Tomindan i Tominu Nedelju.

U Buljanskoj Mali su:

–Buljanci su se doselili iz Buljana kod Paraćina, slave Aranđelovdan.

–Devetakovići su starinci, slave Alimpijevdan i Đurđevdan

U Dušickoj Mali su:

–Brkići su starinci, slave Aranđelovdan.

–Hajdukovići (Zuzići) su došli iz Crne Gore pre 100 godina. Ima ih u Kamenarima i Milutovcu. Slave Sv. Petku.

–Duškići su iz Stare Srbije, slave Nikoljdan.

–Cvetkovići su iz okoline Niša, slave Nikoljdan.

–Ugrinovići su nepoznatog porekla. Neki od njihovih predaka bio je oženjen Cigankom, te su ih zvali Ugri, što je ovde drugi naziv za Cigane-Rome. Slave Aranđelovdan.

–Jevdosići su nepoznatog porekla, slave Sv. Jovana Zlatoustog i Sv. Jovana Pilodelca.

–Plašivranci su sa Kosova. Ovako su nazvani što su im Turci nekog pretka obesili, te je tako plašio vrane, slave Sv. Petku.

–Živići su došli iz okoline Zaječara pre 120 godina, slave Sv. Petku, letnju i jesenju.

–Lazići su iz okoline Leskovca, slave Nikoljdan.

–Šukići su iz Mrmoša a tamo su došli iz Toplice, slave Sv. Petku i Đurđic. Ima ih u Konjusima i Srednjem Krčinu.

U selu postoji osnovna škola, crkva – skoro podignuta, tri mehane, nekoliko dućana i sudnica.

Seoska slava je Mali Spasovdan a zavetina Deveti Četvrtak od Božića – za zdravlje stoke. Crkvena slava je Ilindan.

Groblje je jedno i nalazi se više sela, idući Katunu ili Bačini.

IZVOR: Stanoje Mijatović – Temnić. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.