Порекло презимена, село Обреж (Варварин)

21. новембар 2014.

коментара: 11

Порекло становништва села Обреж, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Obrez

Положај села.

Село се налази у моравској равници, пружајући се у правцу север-југ између Велике Мораве и друма Варварин – Јагодина. Од Мораве је удаљено 1-2 километра. Некада је ово село било, као и Горњи Катун, на десној страни Велике Мораве, када је она текла где се данас налази већи део села. Као остатак од тог старог корита постоји данас једна окука, заправо повећа бара, звана Моравиште. Јужним крајем села протиче поток Врдуновац, који силази са Јухора. Овај поток лети пресушује и селу не чини никакве штете али Морава, када се излије, плави један крај и велики део атара. Године 1897. плавила је 5-6 пута Буљанску Малу, тако да је вода у том крају стајала више од месец дана. Кроз село пролази друм, који се одваја од друма Варварин – Јагодина и иде преко Мораве у Параћин.

Воде.

Мештани пију воду из бунара, који нису најчистији. Постоји само једна чесма али је покварена и запуштена.

Земље и шуме.

Сеоски атар, који је на обема обалама Велике Мораве, већим је делом од јаке и плодне земље – кумсаче, муре, црнице и смонице – а мањеим од слабе. Јака земља је око Мораве а слаба на страни према Јухору.

У селу има неподељене и нешто мало подељене шуме – приватних забрана. Неподељена шума је на Јухору и зове се једним именом – Општинска Шума.

Тип села.

Обреж долази у ред збијених села али није сав ушорен. Поједине куће су међусобно удаљене од 20-40 метара. Село се дели на: Горњу Малу – јужно; Касавићску или Доњу Малу – северно низ Мораву, Буљанску Малу – источно до Мораве и Душићску Малу – западно ка друму Варварин – Јагодина. Мале су међусобно удаљљене 60 до 100 метара.

У селу је 470 кућа и 680 пореских глава.

Име селу.

По једном тумачењу село је добило име по томе што се налази „о брегу“, мада је уствари у равници. По другом је задржало име села одакле је већина досељеникца* а по трећем тумачењу што је ту извршено неко обрезивање.

*У Срему постоји село истог имена.

Старине у селу.

Више села је Селиште, где је било старо село, где се и данас налазе комади ћерамиде и земљаног посуђа. Ту је у близини Буњиште, где се налазе разни стари новци, комади од старог оружја и посуђа. По једном причању ово је буњиште старог Обрежа а по другима оно је из времена, када је поред Мораве постојала велика варош, која се пружала од Јагодине до Крушевца (видети опис Поточца). Још се у месту Врдоловцу, под Јухором, налази се нека рушевина, за коју се прича да је од неке старе цркве.

 

Постанак села и порекло становништва.

Из овога што је до сада речено види се да је село веома старо. То потврђују и четири породице старинца, које чине готово четвртину сеоских кућа. Пре 130-180 година село је премештено због поплава.

У Горњој Мали су:

Станкићи су досељеници са Косова, славе Томиндан.

Чепурци су дошли пре 90 година из Чепура код Параћина. Славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.

Видојковићи (Влајковићи) су из Старе Србије, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Хајдукстанковићи су се доселили пре 100 година из околине Ниша, славе Никољдан.

Поповићи су из Иванковца код Ћуприје, славе Јовањдан.

Ковачевићи су старинци, славе Никољдан.

Брзићи су названи овако што су били брзи у свачему, какви су и данас. Доселили су се са Косова, славе Аранђеловдан.

Дивнићи су овако названи због неке баба Дивне. Они су старинци, славе Томиндан.

Ристићи су из Горњег Видова код Параћина, славе Илиндан.

Зарубани су из околине Ниша, славе Јовањдан, летњи и зимски.

Снадићи су дошли из околине Врања пре 150 година, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.

Ћосићи су из Топлице, славе Томиндан.

Рајковићи су непознатог порекла, славе Никољдан.

Томићи су из околине Лесковца, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

У Касавићској Мали су:

Касавићи су дошли пре 180 година са Косова. Од ове породице је био обор-кнез Јевта, који је онбовио орашку цркву и кога су Турци живог на колац набили. Ово је највећа породица у овом крају. Има их у Срњу, Својнову и Поточцу, славе Аранђеловдан и Александра Невског.

Јоксићи су из Старе Србије, славе Св. Мојсила.

Ракићи су дошли са Косова, славе Аранђеловдан, јесењеи и летњи.

Станисављевићи су из околине Врања, славе Томиндан и Томину Недељу.

У Буљанској Мали су:

Буљанци су се доселили из Буљана код Параћина, славе Аранђеловдан.

Деветаковићи су старинци, славе Алимпијевдан и Ђурђевдан

У Душицкој Мали су:

Бркићи су старинци, славе Аранђеловдан.

Хајдуковићи (Зузићи) су дошли из Црне Горе пре 100 година. Има их у Каменарима и Милутовцу. Славе Св. Петку.

Душкићи су из Старе Србије, славе Никољдан.

Цветковићи су из околине Ниша, славе Никољдан.

Угриновићи су непознатог порекла. Неки од њихових предака био је ожењен Циганком, те су их звали Угри, што је овде други назив за Цигане-Роме. Славе Аранђеловдан.

Јевдосићи су непознатог порекла, славе Св. Јована Златоустог и Св. Јована Пилоделца.

Плашивранци су са Косова. Овако су названи што су им Турци неког претка обесили, те је тако плашио вране, славе Св. Петку.

Живићи су дошли из околине Зајечара пре 120 година, славе Св. Петку, летњу и јесењу.

Лазићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.

Шукићи су из Мрмоша а тамо су дошли из Топлице, славе Св. Петку и Ђурђиц. Има их у Коњусима и Средњем Крчину.

У селу постоји основна школа, црква – скоро подигнута, три механе, неколико дућана и судница.

Сеоска слава је Мали Спасовдан а заветина Девети Четвртак од Божића – за здравље стоке. Црквена слава је Илиндан.

Гробље је једно и налази се више села, идући Катуну или Бачини.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. Nikola

    U selu Obrež postoji velili broj Krstića kao i Radosavljevića i Andrejića. Imate li neke podatke o njima?

  2. Milan

    U selu ima veliki broj Didica. Imate li podatke o njima i njihovom poreklu?

  3. Milan

    U Obrezu postoji i prezime Didic, koje je njegovo poreklo?

  4. I-Z16983

    Panic ? zivanovic ? Jeremic ?

    • Љубомир Живановић

      Живановићи су једина фамилија у Обрежу, славе Ђурђевдан и Ђурђицу. Потомци су Обрада Буљанца и сина му Живана, по
      коме су и добили презиме. Живан је имао више деце, али у Обрежу живе потомци му сина Пантелејмона, па Пантелије на
      венчању, Панте и на крају Пане. Панићи су названи по Пани. Јермићи се јављају као сродници, односно то је било презиме
      Панине ћерке Здравке, која је била удата у Шавац, Параћин, али се 1915 године пресли са синовима у Обреж, те њни се њени потомци прозваше Панићима. Део фамилије носи надимак Белкићи, по Паниној снаји, сина му Светислава.
      Ја тренутно пишем родослов о Живановићима.

      • Љубомир Живановић,14 октобар 30, Варварин

        Опростите на грешке, које надам се нису битне, али за све који се интересују о родослову радо ћу им помоћи.
        Напомињем да почетак лежи у Историјском архиву Јагодина, јер су се Обрежани крстили, венчавали и уписивани
        у књигу мртвих у манастиру Свети Никола више Својнова.

        • Лука

          Добар дан, занима ме дали постоји у Обрежу породица Тодоровић која води порекло из околине Ниша ? Хвала

  5. Да ли неко зна из ког места у Црној Гори су се доселили Хакдуковићи(Зузићи) са славом Света Петка?Молила бих администраторе ако могу да помогну. Све похвале за сајт.

  6. Arsic

    Molim za neku informaciju o Arsicima iz Obreza. Iz familije Ima dosta poginulih u Prvom Svetskom ratu.Slave svetu Petku

    • Владимир Арсић

      И мене занима, прадеда ми је из Обрежа, звао се Јован, прабаба је била Катарина. Славимо Свету Петку. Преселили су се у Београд пре Другог рата. Да ли има смисла потражити ове податке код преосталих Арсића из Обрежа или евентуално у парохијалној цркви?

  7. izEU

    ~nije deveti četvrtak, nego utorak…