Порекло презимена, село Доњи Катун (Варварин)

18. новембра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Доњи Катун, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Donji Katun

Положај села.

Село се налази у правој моравској равници, на десној страни Велике Мораве, која често плави село и атар при чеми чини велику штету селу. Некада су Горњи и Доњи Катун чинили једно село, како га помињу Вујић и Милићеић, докле га није пре 30 година Велика Морава, при једној великој поплави поделила на два села. Део на левој страни назван је Горњи а онај на десној страни Доњи Катун.

Воде.

У селу се пије бунарска а ретко када и моравска вода.

Земље и шуме.

Земља је јако родан и скоро сва се налази у моравској равници са обе стране реке. На овој земљи особито добро успева кукуруз, који се понајвише и сеје. Шуме нема.

Тип села.

Куће су збијене и честе али нису ушорене. Између кућа је размак 20-30 метара. Село се дели на фамилије.

У селу има око 100 кућа и 150 пореских глава.

Име селу.

О постанку села постоји неколико тумачења. По једном некада се село звало Кадуњач – Кадун, па је од од тога настало садашње име. По другом тумачењу село се овако назвало што су му становници дошли из села таквог имена, па то име наденули и овом селу. По трећем, село је добило име што су ту некада били варварински катуни а по четвртом село се некада звало турски Ардун па се потом назвало Катун.

 

Постанак села и порекло становништва.

Изгледа да је ово село насељено пре него Варварин. Како скоро трећину кућа у селу чине старинци, свакако је одавно на овом месту. Данас се становништво нагло пресељава у Горњи Катун због опасности од поплаве а и због великих незгода, које има при прелазу преко реке, јер су на левој страни црква, школа, судница, среска канцеларија, већи део атара а нема сталног моста, већ реку прелазе на чуни, скели или чамцу.

У селу су ове породице:

Радојковићи су се доселили из Ђуниса код Крушевца а тамо са Косова. Из ове породице био је познати темнићски кнез Милета Радојковић, кога је отац као малог довео из Ђуниса. Славе Никољдан.

Гмитровићи и Шишковићи су старинци, славе Митровдан.

Живодерци су овако названи с тога што су неког њиховог старог Турци живог одрали, досељеници су са Косова, славе Јовањдан.

Лалићи не знају за своје порекло, славе Св. Петку.

Смолићи су старинци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Веселиновићи су старинци, славе Лучиндан.

Ђаковци су из Ђаковице, славе Никољдан. Има их и у Горњем Катуну.

Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина Пачиста Недеља (друга недеља Часног-Великог поста) – за здравље људи и Ђурђевдан – за здравље стоке.

Гробље је једно и налази се више Радојковића кућа.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.