Порекло презимена, село Шанац (Крушевац)

2. новембра 2014.

коментара: 0

Порекло станоништва села Шанац, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Sanac

Положај села.

Село се налази на самој обали Голи(ј)ске Мораве. Како га је са једна стране притеснила Морава а са друге брдо, то има, као Кукљин, доста издужен облик. Већи део сеоских кућа је на уздигнутој заравни а мањи у моравској равници, до којих Морава, приликом изливања, често долази и кључу наноси штете. Са севара је село заклоњено једном косом која иде уопоредо са Моравом.

Воде.

У селу се пије највише бунарска, а ређе моравска вода. Извора нема.

Земље и шуме.

Сеоски атар се протеже и преко Мораве. Већи део атара је у страни. Поред Мораве је земља особито родна (кумсача), те на њој добро рађа кукуруз, дуван, конопља и јечам. У страни је земља мешовита али већином неродна. Изнад села има нешто ситне шуме.

Тип села.

Село је доста збијено, тако да је просечна удаљеност кућа 20 метара. Куће су са једне и друге стране друма Јасика – Варварин. У селу се разликују Горња, Средња и Доња Мала, које су раздвојене само сокачићима. У потоку Штубељу над селом је крај Штубељ, који је удаљен од села километар.

У селу је 126 кућа и 158 пореских глава.

Име селу.

Село је овако названо због једног шанца, који се и данас налази у страни, над селом. О овом шанцу се ништа не зна и ништа не говори.

Старине у селу.

Прича се да ју у Штубељу била некада некаква велика црква, од које су се до скора познавали зидови. Других старина у овом селу нема.

 

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је пре 120 година у овом селу било 15 кућа. Како је у селу релативно велики број старинаца село је морало бити засновано много раније.

У селу су, идући низ Мораву, ове породице:

Видојевићи и Ђурђевићи су са Косова, две су им куће у Штубељу, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Јеремићи су из околине Ниша, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.

Пејићи су из околине Врања, славе Никољдан.

Спасојевићи су старинци, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.

Смиљковићи су старинци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Јовановићи су старинци, славе Митровдан и Јеремијевдан.

Глигоријевићи су старинци, славе Св. Петку летњу и јесењу.

Милетићи и Вукојевићи су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Степановићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан.

Лаваџићи су непознатог порекла, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Стојковићи су старинци. Ови су у Штубељу, славе Аранђеловдан.

У селу постоји школа, једна механа, један дућан и једна ковачница.

Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина трећа недеља по Ђурђевдану – ради здравља стоке. Тада ваде живу ватру, провлаче стоку кроз прокопану земљу и мажу је катраном.

Гробље је једно и налази се у страни, у дну села, са леве стране друма.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.