Poreklo stanovništva sela Kamenare, grad Kruševac – Rasinski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Selo se većim delom nalazi po stranama dosta strmog nagiba a manjim u reci ili potoku. Upravo selo je na razdvojku dveju kosa koje se od Blagotina spuštaju prema Goli(j)skoj Moravi a na izvorištu one reke što prolazi kroz: Šašilovac, Krvavicu, Padež, Vratare i Bošnjane. Ovo seli ima najuzvešiniji položaj među temnićskim selima. Kroz zapadni kraj sela protiče potok, koji izvire više sela, kod Smatovskog Groblja, od koga posle postaje Padeška ili Bošnjanska Reka. Selo je uglavnom izloženo jugu.
Vode.
U selu se pije bunarska i izorska voda. Od izvora najglavniji su: Dinčicki Izvor, Vodica i treći bez naročitog imena. Ovi izvori nikada ne presušuju.
Zemlje i šume.
Selo se nalazi na kamenitoj peskuši i takva zemlja je u skoro celom seoskom ataru. Šuma je proređena. Najviše je ima na severnoj strani seoskog atara.
Tip sela.
Kamenare dolazi u red raštrkanih sela. Kuće su međusobno udaljene 300 do 500 metara a na rubovima sela i više. Selo se deli na Gornju – severo-zapadni i Donju Malu – jugoistočni deo sela, koje deli pomenuti potok. U Gornjoj Mali su Sekulići i Marići a u Donjoj Mali su ostali. Pravac prostiranja sela je jugoistok-severozapad.
U selu ima 47 kuća i 72 poreske glave.
Godine 1818. u selu je bilo 8 kuća a 1873. godine svega 25 poreskih glava.
Ime selu.
Selo je dobilo ime zbog obilja kamena, na kome se nalazi ili zbog kamenara (kamenorezaca), koji su nekada u ovom selu bili u glasu.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Selo je, po pričanju, postalo u drugoj polovini 18. veka. Kako oko sela nema nikakvih ostataka ranijeg života te je možda tada prvi put naseljeno.
Porodice su se doseljavale ovim redom:
–Godići su došli pre 140 godina iz Zleginje u okrugu kruševačkom, slave Nikoljdan.
–Miladinovići su iz Novog Pazara, slave Mitrovdan i Jeremijevdan.
–Jošići su iz Stupnja – kruševački okrug, slave Đurđic i Đurđevdan.
–Mijailovići su iz Bojnika u Toplici, slave Đurđic i Đurđevdan.
–Marići su iz Konjuha a tamo su se doselili iz Župe, slave Đurđic i Đurđevan.
–Sekulići su od Bjelopavlovića u Crnoj Gori. Jedna su familija su Mihailovićima iz Milutovca i Hajdukovićima iz Obreža. Slave Sv. Petku.
–Markovići su se doselili pre 110 godina iz Crne Gore, slave Jovanjdan i Spasovdan.
–Radovanovići su se doselili iz Crne Gore kada i Markovići, slave Sv. Petku i Nikoljdan, letnji.
U selu postoji crkva, podignuta pre 20 godina, koja slavi Sv. Petku Paraskevu.
Seoska slava je Beli Petka po Trojicama.
U selu postoji jedno groblje, koje je u Donjoj Mali.
IZVOR: Stanoje Mijatović – Temnić. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
27. maj 2015. u 16:35
Sasa
Samo ste prepisali neke podatke a nista niste istrazili !
Ja zivim u Kamenaru i istrazujem, zato mi je jasno da autor teksta nikada nije krocio na ovaj prostor. Proverite samo istorijat crkve Sveta Petka !
Svako dobro od srca i s Bogom !
10. avgust 2020. u 04:46
Dragan
Pomoz bog Sasa! Zovem se Dragan Mihajlovic , voleo bih vise da saznam o tvom istrazivanju! Vodim poreklo iz Kamenara! Deda mi je iz Kamenara a i otac! Mihajlovici ! Ako saznas malo vise o Mihajlovicima, molim te odgovori! Moj deda je imao 4-5 brata i jednu sestru ! jedino su moj deda Bogomir(zvali su da Crni) i sestra ostali u Krusevac a ostali se odselili u Obrenovac! ako mogu nekako da pomognem kazi
Hvala unapred
24. avgust 2022. u 08:05
Tragam
Poštovani Dragane, napišite koju slavu slavite i šta znate o delu Vaše familije u Obrenovcu.
Preci moje majke su se doselili u Štitar (Šabac) sa starim prezimenom Mijailović i slavom Sveta Petka jesenja. Selo preslavlja prolećnog Svetog Nikolu (Nikolaji). Doselio se Živko između Prvog srpskog ustanka i 1829 kasnije je dodato prezime Mijailović za njega. Pominju se i braća Milić i Milinko od tog Živka sa današnjim prezimenima Milićević i Milinković sa istom slavom. Po predanju su Hetrcegovci a po arhivi doseljeni od Morave što nije u suprotnosti jer im je to bila verovatno međustanica u
selidbama. Pojam od Morave je preširok što je veliki problem. Prezime je možda bilo pisano i drugačije a moguće je da je osnova Mihailović kao vaše prezime što dodatno
otežava traženje. Tržim odakle su došli iѕ Stare Hercegovine i gde su živeli u Srbiji (od Morave) pre dolaska u Štitar. Zato molim Vas i sve koji imaju bilo kakav podatak sa imenima odseljenih za pomoć. Unapred se zahvaljujem na informacijama.
25. avgust 2022. u 21:07
Tragam
Da li danas u Kamenarima ima Sekulića sa slavom Sveta Petka? Da li znaju nešto o Mihailovićima sa slavom Sveta Petka iz Milutovca gde su se odselili’? I odakle , iz kog mesta su se doselili u Srbiju’?
24. septembar 2023. u 18:26
Meštanka Kamenara
U Kamenaru i dalje ima Sekulića koji slave Svetu Petku. Nažalost, o Mihailovićima i mestu nema podataka.
24. septembar 2023. u 18:29
Meštanka Kamenara
Ovi podaci su s početka 19. veka, mnogo toga je i sada nepoznanica, u tom periodu je i očekivano da nema svih informacija međutim zaista ima dosta propusta.
Ono čega se ovaj tekst nije dotakao je poreklo imena sela kao i činjenica da se po prvi put u dokumentima selo pominje čak u 16. veku kao deo Temnićke nahije u Kruševačkom sandžaku a da postoji još od doba kneza Lazara. Na Vikipedijinoj stranicu sela postoje nešto detaljniji podaci.