Порекло презимена, село Каменаре (Крушевац)

Порекло становништва села Каменаре, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај села.

Село се већим делом налази по странама доста стрмог нагиба а мањим у реци или потоку. Управо село је на раздвојку двеју коса које се од Благотина спуштају према Голи(ј)ској Морави а на изворишту оне реке што пролази кроз: Шашиловац, Крвавицу, Падеж, Вратаре и Бошњане. Ово сели има најузвешинији положај међу темнићским селима. Кроз западни крај села протиче поток, који извире више села, код Сматовског Гробља, од кога после постаје Падешка или Бошњанска Река. Село је углавном изложено југу.

Воде.

У селу се пије бунарска и изорска вода. Од извора најглавнији су: Динчицки Извор, Водица и трећи без нарочитог имена. Ови извори никада не пресушују.

Земље и шуме.

Село се налази на каменитој пескуши и таква земља је у скоро целом сеоском атару. Шума је проређена. Највише је има на северној страни сеоског атара.

Тип села.

Каменаре долази у ред раштрканих села. Куће су међусобно удаљене 300 до 500 метара а на рубовима села и више. Село се дели на Горњу – северо-западни и Доњу Малу – југоисточни део села, које дели поменути поток. У Горњој Мали су Секулићи и Марићи а у Доњој Мали су остали. Правац простирања села је југоисток-северозапад.

У селу има 47 кућа и 72 пореске главе.

Године 1818. у селу је било 8 кућа а 1873. године свега 25 пореских глава.

Име селу.

Село је добило име због обиља камена, на коме се налази или због каменара (каменорезаца), који су некада у овом селу били у гласу.

 

Постанак села и порекло становништва.

Село је, по причању, постало у другој половини 18. века. Како око села нема никаквих остатака ранијег живота те је можда тада први пут насељено.

Породице су се досељавале овим редом:

–Годићи су дошли пре 140 година из Злегиње у округу крушевачком, славе Никољдан.

–Миладиновићи су из Новог Пазара, славе Митровдан и Јеремијевдан.

–Јошићи су из Ступња – крушевачки округ, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

–Мијаиловићи су из Бојника у Топлици, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

–Марићи су из Коњуха а тамо су се доселили из Жупе, славе Ђурђиц и Ђурђеван.

–Секулићи су од Бјелопавловића у Црној Гори. Једна су фамилија су Михаиловићима из Милутовца и Хајдуковићима из Обрежа. Славе Св. Петку.

–Марковићи су се доселили пре 110 година из Црне Горе, славе Јовањдан и Спасовдан.

–Радовановићи су се доселили из Црне Горе када и Марковићи, славе Св. Петку и Никољдан, летњи.

У селу постоји црква, подигнута пре 20 година, која слави Св. Петку Параскеву.

Сеоска слава је Бели Петка по Тројицама.

У селу постоји једно гробље, које је у Доњој Мали.

 

ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.