Порекло презимена, село Стрижило (Јагодина)

22. октобра 2014.

коментара: 7

Порекло станоништва села Стрижило, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Strizilo, selo

 

Положај села.

Стрижило је циганско-ромско насеље и налази се више Ловаца, у присоји је, са леве стране Осанице. Више кућа има у равници поред реке него на страни.

Воде.

Пије се бунарска вода.

Земље и шуме.

Има мало зиратне земље, али се она слабо обрађује, пошто је становницима главно занимање коритарство и торбарство. Имања су им груписана и дата приликом поделе ловачке општинске утрине. Шуме имају мало и то ситне. Дрво за прераду набављају из државне шуме на Црном Врху по утврђеним ценама.

Њиве и сенокоси су на местима: Поље, Бивоља Бара и Крушар. Шуме и пашњаци су на местима: Циганска Коса и Лануш. Шума је у месту званом Миљина Страна.

Тип села.

Село је тимочког типа, али су куће збијеније него код осталих села са сличним положајем.

Име села.

Село је добило име отуда што се на том месту некада стригле (шишале) овце, које су пландовале по црновршким пашњацима („испустима“).

 

Постанак села и порекло становништва.

Прво је насеље било у црновршком Липару, у атару села Кијева у Лепеници. Тамо је било 10 кућа, све земунице („бурдељи“). Отуда се овамо поместило, купујући још имања од Ловчана и Милошеваца. То је било пре 80 година. И када су се овде преместили живели су у прво време опет у земуницама. У то време је, осим земуница, биило само 6 кућа покривених са сламом и једна са ћерамидом. Данас нема ниједне земунице и ниједне кућа која није покривена црепом или ћерамидом. Село је новијег постанка, јер га нема у списку села од 1818., 1819., 1821. и 1836. године.

Стрижило има 251 кућу, 18 родова и 1020 становника.

Родови су:

Јовановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Орашја у Ресави пре сто и више година.

Обрадовићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Лукова под Ртњем када и Јовановићи.

Тодоровићи, славе Аранђеловдан. Доселили се „из неког села у Шумадији“ пре 100 година.

Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили се из тимочког краја пре 100 година.

Маринковићи, славе Аранђеловдан, из тимоочког краја пре сто година.

Станојевићи, славе Св.Петку, дошли из тимочког краја када и Маринковићи.

Станојевићи други, славе Никољдан. Доселили се „из неког села испод Јастрепца“ пре 80 година.

Костићи, славе Св. Петку. Доселили се из Тимочке Краје пре сто година а тамо из Румуније. Зову их „Власима“.

Станковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Лукова у Црној Реци пре сто година.

Чечеловићи, славе Св. Петку. Доселили се из Тимочке Крајине када и Станковићи.

Шарбановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из црноречког Шарбановца пре сто година.

Сандуловићи, славе Никољдан. Доселили се из Тимочке Крајине када и Шарбановићи.

Чотићи и Јовановићи други, славе Св. Петку. Дошли су из Тимочке Крајине пре 80 година.

Тодоровићи други, славе Аранђеловдан. Доселили се из тимочке Црне Реке када и Чотићи.

Ђорђевићи други, славе Никољдан. Доселили се из Плане код Параћина пе 80 година.

Обрадовићи и Филиповићи, славе Св. Петку. Доселили се из Тимочке Крајине пре 50 година а тамо из Румуније.

Сретеновићи, славе Никољдан. Доселили се из Тимочке Крајине пре 50 година а тамо из Румуније.

Тодоровићи трећи, славе Ав. Петку. Доселили се из Суваје у Темнићу пре 50 година.

Становници Стрижила носе српску ношњу, говоре српски и румунски а вере су источно-православне.

Сеоска слава је велики Спасовдан. Заветине нема.

Гробље је у Ловачком атару, испод села, ниже ловачког гробља.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Stanojevic Miodrag

    Postovani urednice ovog portala,molim vas kad vec izjavljujete ovakve vrste informacija da ih i proverite koliko su tacne.Po misljenju uvazenog gospodina koji se krije iza sinonima,,Милодан” i njegovoj prepiski iz knjige gospodina ,,Станоје Мијатовић – Белица” radi se o pretpostavkama a ne istorijskim cinjenicama.
    Ja sam poticem iz sela Strizila,iz familije Stanojevica,svi mi slavimo Arhangela Mihaila,nismo Cigani niti Cigansko selo,govorimo arhaickim dijalektom Vlaskog jezika to nam je i maternji jezik.U selu ima doseljenika( par familija )koje su Romskog porekla,to ne vazi za celo selo.Nadam se vasoj ispravci ovih informacija,gorka je istina koja se nazalost i ovde ponavlja da smo kao i uvek izlozeni diskriminaciji sudeci po boji koze ili kose.Nacisti su isto tako razmisljali!
    Srdacan pozdrav, Stanojevic Miodrag.

  2. Stanojevic Miodrag

    Posto ste na pocetku clanka spomenuli polu zemunice,,Burdelj” koje su koristili miji preci koji su se bavili Ovcarstvom u selu Strizilu,evo par cinjenica:Borđeĭu, kasă saraśaskă. — Zemunica, sirotinjska kuća,rec Vlaska zemunica za stanovanje je građena ukopavanjem, tako da je samo krov bio vidljiv. Unutrašnjost je bila obložena suvim kamenim zidom ili drvenom oblogom. Pokrivena je granjem, raženom slamom i sitnom zemljom. U zemunici su ljudi stanovali, ali su u njoj spavali samo zimi ili u kišnim i hladnim danima. Otuda izreka: „Zimi u zemunici, leti na ledini”.

    (Kaz. Trailo Dumitrašković, r. 1881, zapis F. Paunjelović, Osnić 1974.) [Crn.] [Vidi

  3. Stanojevic Slobodan-Sune

    Svaka cast Miodragu ..lepo receno prvo proverite pa onda napisite ..kako moze biti cigansko selo kad niko u selu ne govori ciganski..govorimo jezikom koji je veoma slican rumunskom i vlaskom..prema tome nismo romi i nemamo nikakvu slicnost sa romima ..a sve ove budale koji kazu javno da smo romsko selo nek jedu govna da bi se bolje informisali kosmo i stasmo..

  4. neoprostivo je sta nam rade a ipak ostajemo nemi pri tome, kradu nam identitet ,. na osnovu boj e koze smatraju nas romima (ciganima) jedan narod cini kultura i jezik , a nasa kultura i jezik nemaju nista zajdnickog ,ali nazalost sve se to zanemarilo u ocima sba njima je dovoljno da budes tamnoput sto te automacki svrstava urome, da se ne razumemo pogresno nemam nista protiv roma ali be boli nepravda ..ako upitate roma dali smo i mi romi reci ce vam da smo rumuni i da ns jezik i kultura nemaju slicnosti sa njihovom kulturom ,jedina povezanost nam je slicna boja koze , ali nam je anatomija tela drugcija ,. .nasi preci su dacani i rimljani .

  5. Najdan Andjelkovic

    Svaka cast Sunetu Zeljku i Miodragu Ove dezinformacije su stare preko 150 godina i niko odgovoran za ovu teportazu nije proverio dali su te informacije tacne.

  6. Najdan Andjelkovic

    A gde su i od kad su Andjelkovici u selu.

  7. Divna reportaža, ima i istine oko zanimanje ali vremenom su se naši preci bavili,zemljoradnjom i stočarstvo ne baš uspesno!! Bitno je to da smo svi Kriscani pravoslavne vere, jezik je osnova Rumunjski ali se koriste puno turizma i srbskog jezika kao i celom pomoravlje kad je pitanju srbski jezik sa turskog bugarsko primjesom!!! Samo me čudi da nije napomenuto nas Mitrovic koji slavimo SV. MIHAILA ARHANGEL možda samo mi Vlasi!! 🤣👍Hvala