Порекло презимена, село Модран (Бијељина)

19. октобра 2014.

коментара: 4

Порекло становништва села Модран, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

ОШ "Меша Селимовић" у селу Модран
ОШ “Меша Селимовић” у селу Модран (фото: www.modran.com)

МОДРАН има 335 кућа. Делови села су: Горњи, Средњи и Доњи Модран са махалама Букова греда, Козлучани и Лужани (Лугоње). По народном предању, село је пре 100 година имало само 17 кућа, те је највећи број данашњих породица досељен пре 6—7 генерација.

Староседеоци су:

Попадићи, –Теофиловићи звани Толовићи и –Зарићи (Никољдан), који су потомци неког попа (Попадићи и његова два брата, Теофила (Теофилићи) и Зарија (Зарићи).

Старе породице су и –Гајићи (Јовањдан) и –Милићићи (»Цимијана« Јоаким и Ана).

Микановићи (Јовањдан) досељени су из Херцеговине (доселила су три брата, Микан у Модран, Перко у Глоговац и Андрија у Пучиле).

Кајмаковићи и –Аврамовићи (од њих су –Цвијетиновићи и –Перишићи — сви славе Јовањдан) из Пиве су, старо заједничко презиме је Војиновић. Доселила су четири брата: двојица су се населила у Модрану, један у Балатуну (од њега су Шкорићи) и један у Козлуку.

Чубићи (Јовањдан) из Корита су у Херцеговини, доселила су два брата у Модран, један од њих Јефто, отишао је у Србију »кад се тамо ратовало« (вероватно за време првог српског устанка).

Глигићи (Ђурђевдан) потомци су неког Глиге, који је доселио из Херцеговине са четири сина, Божо је остао у Модрану, један је одселио у Батковић и његових потомака има у Батковићу и Црњелову, један је одселио у Љесковац, а један је на вашару убио »Турчина« и побегао у Србију.

Миловићи су доселили из Херцеговине,

Матковићи (Јовањдан), зову их Ере, доселили су из околине Невесиња,

Трифковићи (Ђурђевдан) из Херцеговине су,

Мијатовићи (Никољдан) из Србије су,

Трифковићи (Ђурђевдан), друга породица, из Витинаца су.

Марјановићи (Стјепањдан) из Сувог Поља,

Миљевићи из Обријежи,

Цвијетиновићи (Јовањдан) од Ужица,

Ристићи (Јовањђан) из »Брда« око Прибоја.

Становници махале Козлучани насељени су у XIX веку пресељавањем из села Козлука у који су се тада населили муслимани досељени из Србије.

То су породице:

Цвијетиновићи (Аранђеловдан),

Тодоровићи (Јовањдан),

Стевановићи (Јовањдан),

Танацковићи (Ђурђевдан),

Васићи (Јовањдан) и

Ивановићи (Ђурђевдан).

Непознатог порекла су:

Младеновићи (Никољдан),

Деспотовићи (Срђевдан),

Солаковићи (Никољдан),

Крсмановићи (Јовањдан),

Пантићи (Јовањдан),

Парађеновићи (Јовањдан),

Митровићи, звани Несторовићи (Ђурђевдан),

Настићи (Срђевдан),

Станићи (Никољдан),

Васиљевићи (Стјепањдан) и

Ђурићи (Ђурђевдан).

Почетком XX века било је у Модрану 12 кућа муслимана, који су 1903. године одселили у Јању.

»Молитва« је Спасовдан. У селу постоје два стара активна гробља и једно ново, основано око 1950. године.

 

ИЗВОРРадмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Stevo Solakovic

    Jedna ispravka kod familije Solakovci. Krsna slava je Stjepanjdan, a ne Nikoljdan kako ste ovde naveli!

  2. rade

    Todorovici u kozlucanima slave Stjepanjdan,a ne Jovanjdan.

  3. Bojan Solakovic

    Стево је у праву. Ми Солаковићи који из Балатуна вучемо корјене сви славимо славу Светог Стефана.