Порекло презимена, село Којчиновац (Бијељина)

19. октобар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Којчиновац, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Kojcinovac, selo

КОЈЧИНОВАЦ има 293 куће. Село се дели на Чардачине и Главичор, односно на Горњу и Доњу махалу.

Старинци су:

Симеуновићи и –Митровићи (Митровдан).

Томићи (Јовањдан) из Херцеговине су,

Анђелићи (Јовањдан) из Херцеговине су,

Перковићи (Јовањдан) из Херцеговине су,

Драгићи (Јовањдан) из Херцеговине су,

Матковићи (Аранђеловдан) из Херцеговине су,

Зекићи су из Херцеговине.

Унутрашње сељакање:

Сарићи, звани Илићи, Танасићи и Лимићи (Савиндан) из Глоговца су,

Сојићи (Јовањдан) из Сувог Поља и

Димитрићи (Мратиндан) из Локања.

Непознатог порекла су:

Живановићи, звани Докићи (Савиндан),

Марковићи (Јовандан),

Брадарићи (Никољдан),

Млађеновићи (Јовањдан),

Миљановићи (Ђурђевдан),

Јовичићи (Аранђеловдан) и

Чобићи (Ђурђевдан).

»Молитва« је Спасовдан. У селу постоји једно заједничко активно гробље.

 

ИЗВОРРадмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Boban

    Подаци о Којчиновцу из “Етнолошке монографије” од Радмиле Кајмаковић нису потпуни и дјелимично су погрешни.

    Неколико фамилија које живе у том селу (Којчиновац, Горњи Којчиновац, Чрадачине, Главичор) нису набројане, а дефинитивно су биле настањене у том селу у вријеме објаве монографије:

    Благојевићи
    Гајићи
    Зеленовићи
    Лазаревићи
    Малетићи (Стјепањдан)
    Обреновићи (Аранђеловдан)
    Стјепановићи (Стјепањдан)

    Осим тога, Молитва није “Спасовдан”, већ “Млада недеља” тј. недеља прије Тројица