Порекло становништва села Мишевић (по књизи Мишевиће), град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село је подељено на Горњи и Доњи Мишевић. Горњи Мишевић је у страни на каменитој прљуши, испод брда Шареника. Доњи Мишевић је поред река Бешњаје и Вољавице, које се састају у селу и чине реку Белицу. У Доњем Мишевићу има кућа поред Вољавице, Бешњаје и Белице, које приликом изливања чине знатну штету. На Бешњаји и Вољевици има по неколико воденица а раније је било и неколико ваљарица. Село је окренуто више југоистоку. Горњи Мишевић је удаљен од Доњег преко два километра. Не сматрају се за засебна села, већ као крајеви – махале.
Воде.
Пије се бунарска и изворска вода. Постоје три извора; Бубан и два безимена.
Земље и шуме.
Њиве и сенокоси су у местима: Зимовник, Логор, Орнице и Попове Ливаде. Шуме и пашњаци су у местима: Церова Коса, Град (брдо), Јевтина Коса, Вр’ови, Превој (брдо), Каменити Врх (брдо), Панина Механа, Дугачка Коса, Ракље, Ракљина Коса, Гола Чука (брдо), Панин Гроб (брдо), Солило (брдо) и Шареник (брдо). На југоисточној страни Шареника си Мишићевићки Виногради.
Тип села.
Село је долинског типа, али су куће збијеније од оних у равни и на благим странама. Горњи Мишевић се зове и Шареник а Доњи Мишевић и Река.
Име селу.
По једном предању ово село је добило име по неком Миши, који се ту први населио; по другом због многих мишева а по трећем (непоузданом) да се звало место из кога су дошли први досељеници.
Старине у селу.
У реци Вољавици, више Доњег Мишевића, налазе се комади („чепари“) од земљаног посуђа, старог оружја и алата, као и стари новац из непознатог времена.
Постанак села и порекло стзановништва.
По предању село је најпре било под Шареником, па се отуда један део преселио у реку код Саставка, а то је било отприлике када је основана Петронијевићева фабрика стакла, 1837. године, према очуваном предању, које се није могло проверити. Према причању село је старијег настанка и прво су га населили Маџарци (Маџаревићи) пре 300 година, који су се доселили из Маџарске као рударски радници.
Мишевић има 118 кућа, 12 родова и 624 становника.
Родови су:
–Мишићи, Милићи, Маџарци и Маџаревићи, славе Петровдан. Преци су им дошли из Маџарске пре 300 година као први досељеници.
–Шарчевићи и Шарци, славе Никољдан. Доселили су се пре 200 и више година из манастира Јошанице а тамо са Косова преко Топлице. Дошла су три брата: Анта, Агатон и Шарац. Из Јошаничког Прњавора је Анта отишао у Белицу и тамо је настао род Антића. Агатон је отишао у Лозовик и од њега су Агатоновићи. А Шарац („Шарко“ – како су га звали јер је био богињав, шарен по лицу) је отишао у Мишевић и закућио се испод брда Шареника, које је према народном причању и добило име по његовим потомцима „Шаренцима“.
–Фрајкорци, славе Никољдан. Доселили се из Срема пре 200 година.
–Ломнићи, Пиперци и Вукићевићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Црне Горе, из Пипера, а овде су се доселили пре 150 година из Ломнице у Левчу. Има их у Темнићу – селима Велика Пчелица, Ломница и Опарић и у Бресном Пољу и Стопањи – код Крушевца.
–Вересијани, славе Никољдан. Доселили су се из Топлице – Куршумлијске Бање – пре 150 година. Неки њихов предак је све давао на вересију, па је од тога и пропао. Отуда долази његов надимак и презиме његових потомака.
–Дошљаци, славе Никољдан. Доселила се два брата, Јован и Петар, из неког села испод Јастрепца пре 150 година. Било их је много више, па су се „утрли“. Има их две куће су у Крушевцу, једна у Јагодини, једна у Крагујевцу и једна у Београду.
–Филиповићи, Стојановићи и Стојовци, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Стајковца у Горњој Пчињи пре 130 година.
–Стаменковићи, славе Илиндан. Дослили се из Стајковца када и Филиповићи. Било их је више, па се „претрли“ – изумрли.
–Анђелковићи, славе Св. Враче. Доселили се пре 100 година из Белице од Крљанаца, одакле се њихов предак преизетио у род Шарчевића.
–Ђукановићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 80 година из Црне Горе од Бјелопавлића.
–Миленковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Не зна се одакле су се и када доселили.
За разлику од осталих, ово село нема сеоске славе, а заветује: Преображење за здравље стоке и Св. Ану, 22 септембра по новом календару – за здравље живине („пернади“).
Гробље је испод брда Шареника, у страни – близу Саставака.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)