Порекло презимена, село Смолуша (Липљан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Смолуша, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Порекло становништва села Смолуша, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Смолуша (Липљан)

Порекло презимена, село Смолуша (Липљан)

Порекло становништва села Смолуша, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Smolusa

Село је у подножју планине Жеговца, на Манастирекој реци, чије корито у лето већ више села остаје суво.

Разбијеног је типа. Дели се у четири махале, од којих највећа носи назив села (Смолуша), док се друге зову по већим родовима у њима (Меметовића, Џаферовића и Арсовића махала). Куће у махалама су груписане, а удаљења између махала су 300-700 метара.

Поред села је порушена сеоска црква, а на сеоском атару има и једно старо гробље, у којем су се укопавали Џаферовићи док су били у правоспављу. Поред једног поисламљеног и поарбанашеног српског рода, у селу има и два циганска рода који се смаграју за старинце, од којих је један у православљу и српског језика, а други поисламљен и поарбанашен.

Родови:

Спасићи (4 к., Св. Василије), православни Цигани српског језика. Сматрају се за старинце.

Меметовићи (4 к.), поисламљени и поарбанашени Цигани. Арбанаси им дали турски назив Чингол, што у ствари значи Цигановић.

Џаферовићи (13 к.), поисламљени и поарбанашени Срби. Потичу из рода Русимових у Добротину. Поисламљени средином 19. века. Појасеви у 1932. од поисламљавања: Махмут, Селим, Смаил (40 г.). У православљу се Махмут звао Живко. И Меметовићи и Џаферовићи су ушли у фис Краснића.

Гогићи (11 к., св. Арханђео). Срби, на прелазу 18. у 19. век доселили се из Прековца (Новобрдска Крива река) у Добротин, па одатле у Смолушу на купљено имање.

Бећировићи (1 к.), од фиса Тсача. Доселили се из Сев. Албаније почетком 19. века.

Габриц (2 к.), од фиса Бериша. Пресељени из Габрице средином 19. века.

Бедрол (4 к.), од фиса Сопа. Пресељени из Бандулића око 1890.

Жини Поток (4 к.), од фиса Тсача. Досељени као мухаџири из Житног Потока (Топлица) 1878.

Блац (2 к.), од фиса Бериша. Мухаџир 1878. из Блаца (Топлица).

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

________________

ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:

Села ГОРЊА И ДОЊА СМОЉУША:

Овде је било 8 српских домаћинстава и 27 албанских, од којих 18 старинаца, а 9 мухаџирских из 1878. године. Нека српска домаћинства породице Гогића имала су више своје земље: Коста са 30 чељади, 40 плугова, Пера 24/30, Риста 16/20. Докје Ђорђе са 6 чланова породице поседовао земљу од 7 плугова. Прве три куће су обрађивале и земљу бегова – Коста Рифат-аге, 6 плугова, Пера Зејнула Слишана из Приштине 1 плуг, а Риста Јашара Селимовића из Смолуше 6 плугова. Имовно стање ових домаћина било је добро.

Потпуних чифчијских кућа било је 4. Ага им је био Авди Шаћир из Приштине. Његов чифчија Дана Гогић са 4 члана породице обрађивао је земљу од 16 плугова, а Спасић Илија са 7 чељади и Јован 5 чељади обрађивали су 16, односно 4 плуга, док је Мира Стојановић са 7 чланова, 10 плугова. сва ова четири домаћинства била су сиромашна. Прва четири Гогића били су на овој земљи од 1862. године. Имали су своје куће и дворишта, а пети Гогић (Дана) имао је само кућу. Два Спасића и Стојановића нису имали ни куће ни дворишта. На овом чифлуку Спасићи су били од 1892. године, а Стојановић од 1902. године. Сви закзпници радили су 1912. године на „четврто“, али нису сви у исто време почели. Гогићи Коста и Пера радили су на „пето“ до 1906, а Риста и Ђорђе прешли су на „четврто“ још 1897, док је Дана још 1890. године почео да ради на „четврто“. Потпуни чифчије (Спасићи и Станојевићи) радиле су на „четврто“ од 1893. године.

Три Гогића с више своје земље и више више чељади имали су и више стоке: Коста 180 грла, Пера 50 и Риста 65, док је Ђорђе, с мање своје земље, имао 23 грла. Четворица потпуних чифчија имали су скупа 16 грла – Дана Гогић 8, два Спасића по 2 и Стојановић 4 грла.

За војску су рачунати: Коста Гогић, Пера Гогић, Риста Гогић и Ђорђе Гогић.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top