Порекло презимена, село Сињи Вир (Параћин)

22. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Сињи Вир, општина Параћин – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 Sinji Vir

Положај села.

Село је у непосредне близини Трешњевице, од кога га раздаваја Сињевирски Поток. Простире се дуж подбрежне заравне са обе стране пута Јагодина – Варварин. Од Велике Мораве удаљено је три километра. На јужном крају села је Сињевирски Поток, а на северном је, између Дворице и Сињег Вира, Каменити Поток. Ова два потока разливају се испод села у Велику Бару (Сињи Вир) и лети пресушује.

Воде.

У селу се пије бунарска вода. Постоји само један извор – Станојкицки Кладенац.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање су више села испод села. Испод села је моравски кључ, где се највише сеје кукуруз а има и добрих ливада (сенокоса). Више села су, у страни и у потоцима, њиве, шуме и виногради. Места у моравском кључу, где су њиве и ливаде, зову се: Горњи Кључ, Доњи Кључ, Старо Село, Запис (Дебело Дрво), Велика Бара (Сињи Вир), Брестови, Јасење, Пара, Попова Бара, Мали Пруд (Спруд), Спрудић и Врбак. Места више села у страни и у потоцима (где су њиве, шуме виногади и пашњаци) су: Липовита Коса, Шибовити Поток, Каменити Поток, Валога, Сантин Орах, Прашјак, Мали Камен (брдо), Велики Камен (брдо), Селиште, Циганско, Пољци, Изворак, Метловита Коса, Чукарица (брдо) и Старо Брдо.

Тип и име селу.

Село је средње збијености. Дели се на Горњу и Доњу Махалу, између којих је Велика Бара (Сињи Вир). По овој бари (виру) село је добило име.

 

Постанак села и порекло становништва.

По предању, село је насељавано, расељавано и пресељавано. Тако се прича да је 1819. године било са десне стране Велике Мораве и да је тада спадало у ћупријску нахију. Доцније га је Морава поплавила, па се отуда преселило у Старо Село. Када је и тамо почела да прети опасност од поплаве, премештено је на данашње место. Сматра се да је старије од Трешњевице, али се по веровању не подиже због Сињег Вира (Велике Баре), који неповољно утиче на здравље.

Село има 60 кућа, 17 родова и 350 становника.

Најстарији родови су:

Ђорђевићи први, славе Ђурђевдан и Ђурђиц.

Аксентијевићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц.

Они су се, кажу, овде населили пре Кочине Крајине. Некада их је било много више, па су се утрли.

Остали родови:

Милошевићи и Павловићи, славе Митрвдан. Они су пореклом из Извора (Параћин), одакле су им се преци доселили пре 150 година.

Урошевићи, славе Јовањдан. Пореклом су из Белушића и Левчу, најпре су били у Трешњевици, потом прешли овамо.

Димитријевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Власотинаца пре 100 година.

Ђорђевићи други, славе Св. Петку су се доселили из Малошишта у околини Ниша пре 130 гдоина.

Благојевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Врања одмах после Другог Устанка, 1815. године.

Цветковићи, славе Никољдан. Доселили се из села Дојкинаца у околини Пирота пре више од 100 година.

Милићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша пре 100 година. Има их 3 куће и у Пољани – Левчу, где их зову „Шопови“.

Алексићи, славе Мратиндан, Мина. Преци су им се доселили из околине Ниша кад’ и Милићи. Најпре су били у Рамову, отуда дошли овде.

Васићи, славе Мратиндан, Мина. Доселили се из Параћина пре 70 година.

Антићи и Недељковићи, славе Никољдан. Доселили се из Дворице пре 70 година а пореклом су из околине Власотинаца одакле су дошли у Дворице пре 100 и више година.

Младеновићи и Аксентијевићи други, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Својнова у Темнићу пре 70 година а старином су са Косова.

Димитријевићи други, славе Никољдан. Дослили се из Трешњевице пре 50 година а тамо су дошли из Шавца код Параћина.

Илићи и Јевремовићи, славе Митровдан.. Доселили су се из Поточца у Темнићу пре 50 и више година а пореклом су из околине Власотинаца.

Младеновићи, славе Св. Петку. Доселили се из Дворице пре 40 година а пореклом су из Малошишта код Ниша.

Петровићи, славе Св. Атанасија, не зна се одакле су и када су дошли у ово село*.

*Не спадају у старинце, писац сматра да су млађи досељеници.

Литију носе на дан сеоске славе, на Бели Четвртак (по Тројицама) а заветују Пољобанију, 15 маја по Новом календару.

Гробље је заједничко са трешњевачким.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.