Порекло становништва села Самодрежа, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на падини Копаоника у долини Слаковачке реке, коју у овом селу зову Црвена река.
Разбијеног је типа. Дели се на седам махала (Сељанце или Сељаце, Маљочка, Буњачка, Башолска, Сурдулска, Лазића и Јазбина). Махала Сељанце (Сељаце) носи назив по већ ишчезлом арбанашком роду, који се ту доселио из Сељанца (Копаоничка Шаља). Осгале махале, сем Јазбине, зову се по јединим или важнијим родовима који у њима живе. Куће у махалама такође нису на окупу већ разбијене на мање групице.
Село је имало стару цркву, која се помиње у Вуковој народној песми „Урош и Мрњавчевићи” и у којој се, по народном предању, причестила српска војска пред косовску битку. Темељи цркве (мале једнобродне базилике) откопани су после првог светског рата и на њима 1932-1933. подигнута нова црква посвећена Видовдану. До српско-турског рата 1876. у селу је било 50 српских кућа, да 1891. остану само четири. Срби Клепачићи из Бањске иселили се из Самодреже око 1865.
Село је једним делом било чифлик Арбанаса из Трстене. Чифчије су били цигански и српски родови и од Арбанаса један део рода Башола.
Цигански родови:
– Лазићи (7 к., Св. Василије). Старинци или стари досељеници непознатог порекла.
– Шашићи (14 к., Св. Никола). Досељени из Црне Горе почетком 19. века.
– Николићи (2 к., Св. Никола). Досељени 1929. из Србице (Дреница).
Српски родови:
– Милићи (6 к., Александар Невски – „Св. Лесендрија”). Досељени крајем 18. века од Васојевића. Деле се на – Милиће (2 к.), – Милановиће (2 к.) и – Михајловиће (2 к.).
Срби и Црногорци аутоколонисти:
– Симићи (4 к.), – Милуновићи (5 к.), – Стојковићи (3 к.) и – Живановићи (2 к.). Сви из Топлице. Прва два рода досељена 1922, трећи 1925, а четврти 1927.
– Милошевић (2 к.) 1928. из Жупе (Александровачке).
– Церовић (4 к.) 1927. и – Мићетић (3 к.) 1930. из Херцеговине.
– Комненовић (1 к.) и – Прелевић (2 к.) 1927. из Црне Горе.
Арбанашки родови:
– Буњак (24 к.), од фиса Краснића. Досељени из Скадарске Малесије крајем 18. века мало пре Срба Милића.
– Маљок (13 к.), од фиса Краснића. Досељени из Скадарске Малесије почетком 18. века Појасеви у 1956. од досељеног претка: Ука, Фазли, Бећир, Вели, Бећир; Башол (7 к.), од фиса Краснића. Досељени из Скадарске Малесије после Маљока,
– Сурдул (5 к.), од фиса Краснића. Доселили се из Сурдука (Врање), али пре мухаџира.
– Зебрћ (1 к.), од фиса Шаље. Досељен из Забрђа (Копаоничка Шаља).
– Меровц (1 к.), од фиса Краснића,
– Пакаштиц (3 к.), од фиса Краснића и – Маврић (2 к.), од фиса Сопа, досељени из лапских села Меровца (1916), Пакаштице (1921) и Маврића (1941).
– Тикол (2 к.), од фиса Тсача. Досељен 1927. из Врбовца (Дреница).
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
18. март 2018. у 22:03
Ljiljana
Molim Vas ako moze nesto opsirnije o predcima Milanovic iz Samodreze,Vucitrn
10. новембар 2018. у 18:16
nikanor
A šta je sa Živićima iz Samodreže? Zašto o njima nema pomena?
22. фебруар 2020. у 22:09
дакил
Зашто Живићи нису споменути?
Пре 1999. године, у Самодрежи је имало 15 кућа у којима су Живићи живели. То је преко 70 чланова овог рода.