Порекло презимена, село Рашинце (Штимље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Рашинце, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Порекло становништва села Рашинце, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Рашинце (Штимље)

Порекло презимена, село Рашинце (Штимље)

Порекло становништва села Рашинце, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници на Грковачкој (Штимњанској) реци, око 3 км североисточно од Штимње.

Збијеног је типа. Западно од уздужне улице живе Ћоровићи, а источно Љамовићи те се тако делови села називају по њима. Нове насељеничке куће су изван села на месту Маал, око 1 км јужно од села.

При досељењу предака данашњих арбанашких родова село је било чифлик неких Шахин-оглуа из Приштине, а налазио се на месту Маал (Махала), код садашњих насељеничких кућа. Срби чивчије су се по настањивању Арбанаса раселили из села. Срби Рашићи у Добротину и Микичићи у Сушици знају своју старину у овом селу.

Арбанашки родови:

Ћоровић (10 к.) и – Љамовић (10 к.), оба од фиса Бериша. Доселили се средином 18. века из Сев. Албаније у католичкој вери, па овде ускоро прешли на ислам. Кажу да на једном гробу у њиховом гробљу пише да је неко од њихових као муслиман умро 1188. хиђрисне односно 1774. по нашем рачунању.

Ивања (1 к.). од фиса Краснића, мухаџири из Ивање (Јабланица) 1878.

Црногорски родови:

– из околине Никшића:

Бојичићи (1 к.) из села Кочана.

Ђурђевци (3 к.) из Лукова 1919 .

Боровинићи (3 к.), – Мијатовићи (1 к.) и – Вушовићи (5 к.), из Бршна 1923.

– Из околине Даниловграда:

Станишићи (2 к.), из Винића 1924.

– Сви су ови црногорски родови досељени као колонисти.

У селу је 1931. било и 5 циганских муслиманских породица, које нису биле стално настањене, јер су због њиховог тадашњег економског положаја слуге или арбанашки „роктари“ често мењали место живљења.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top