Порекло становништва села Ошљане, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на падини Чичавице, у горњем току Ошљанског потока.
Разбијеног је типа. Дели се у три махале (Шута, Ђелек и Рамушовит), чији су називи по јачим или знатнијим родовима у њима. Куће у махалама су збијене. Удаљења између махала су до 0, 5 км.
Арбанаси као да не знају јесу ли им преци затекли село при досељењу. Знају да је српско гробље било на месту Бојлија, а трагова ранијег насеља има чак и у шуми. Све то као и топографски називи Прони Давидит (Давидов поток) и Прони Милицес (Миличин поток) указују да су досељени Арбанаси затекли Србе и да су ти Срби извесно време живели у селу заједно са Арбанасима.
Родови:
– Шута (6 к.), од фиса Краснића, братства Мрипа. Досељен крајем 18. века из Малесије. Прво је „пао” у Кичиће, па у Добру Луку, па прешли у Ошљане због шуме, добре воде, воћа. Појасеви у 1934. од досељења: Бека, Весел, Шефер, Али, Исен (72 године). Отац Бекин је у Малесији био католик и звао се Пренк.
– Шеремет (6 к.), – Ђелек (13 к.), – Рамушовит (8 к.ј, – Ђак (3 к.), сви од фиса Краснића. Досељени из Малесије један за другим по реду како су наведени. Појасеви за најмлађе, Ђаке (у 1934) од њиховог досељења: Фејзула, Мустафа, Реџеп, Азир (50 година).
– Планали (3 к.), од фиса Тсача. Досељен као мухаџир 1878. из В. Плане (Топлица). Био чифчија у Шишковића из Вучитрна.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)