Порекло презимена, село Коњух (Липљан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Коњух, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Анан Порекло становништва села Коњух, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Анан Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Коњух (Липљан)

Порекло презимена, село Коњух (Липљан)

Порекло становништва села Коњух, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници, с десне стране реке Јањевке, на 2 км североисточно од Липљана. Збијеног је типа. На махале се не дели.

Село је постојало за време књегиње Милице и звало се истим именом.

Обновљено је средином 18. века, те ће бити да је оно опустело за турске владавине, највероватније крајем 17. или у првој половини 18. века. Од обнављења село је било чифлик, испрва неког Саки-бега из Приштине, а после Мемет-аге Вучитрнског из Приштине, у чије је власништво прешао куповином. Доцније досељени мухаџири такође су били чифчије.

Српски родови:

Каралић (2 к., Св. Лазар). Доселили се средином 18. века из пећког краја да избегну освету, јер су убили неког Арбанаса. При досељењу нису затекли село; место је било под лугом.

Рађевчићи (4 к., Св. Врача). Досељени из Црне Горе од крвне освете на три године после Каралића.

Дренићови (1 к., Св. Ђорђе Алимпије). Пресељени из истоименог рода у Добротину око 1890. Даља старина им је у Дреници.

Весић (1 к., Св. Јован Крститељ). Пресељени из Ливађа кад и Дренићови.

Павићеви (1 к., Ваведење). Пресељени из Липљана око 1900. Даља сгарина као код Павића у Ливађу (у Севцу, Сиринић).

Милетићи (3 к., Ђурђиц). Пресељени 1909. из Чаглавице одакле их „најурио ага“.

Мухаџири:

Добратић (1 к.), од фиса Гаша и – Брезниц (1 к.), од фиса Сопа, досељени 1878. из Брезнице (Прокупље).

Исеновић ( 1 к.), од фиса Тсача. Досељени 1878. из Драгуше (Прокуиље).

Брбатовц (4 к.), од фиса Шкреља, 1878. из Барбатовца (Куршумлија).

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

_____________

ДОДАТАК: Подаци из пописа становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Драгиша Гиле Живковић.

Извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

У овом селу било је 9 српских и 22 албанска домаћинства, сва мухаџирска од 1878. године. Ионо је обновљено средином 18. века. Било је опустело највероватније крајем 17. века или у првој половини 18. века. Од обнављања било је чифлук, испрва неког Саки-бега из Приштине, а после Мемет-аге вучитрнског из Приштине, у чије је власништво прешло куповином.

Године 1912. сва српска и албанска домаћинства била су потпуне чифчије. Србима су господари били аге Вучитрнслије из Приштине. Чифлуке Хаџи Амет-аге обрађивала су четири домаћинства: од 40 дана орања обрађивао је са 11 чланова Милетић Зака, од 16 дана са 5 чељади Сима, док је Мата Симић са 7 чланова радио земљу од 13 дана орања, а од 11 дана са 6 чељади Петар Ђорђевић. Земљу Нуруша-аге Вучитрнли обрађивале су три чифчије. Чифлук од 32 дана орања држао је са 16 чланова Трајкио Милкић, 33 дана орања са 11 чељади Јован Станковић, а од 15 дана, са 15 чланова Стеван Ристић. Вучитрнли Хаџи Бећир-ага имао је двојицу чифчија: Петра Васића са 13 чланова, који је обрађивао земљу од 35 дана орања, и Миленка Милевчића са 15 чељади и 30 дана орања.

Имовно стање Хаџи-Амета и Нуруш-аге било је одлично, а Хаџи Бећира врло добро. Агама су чифчије давале до 1887. године пети део производа и саме плаћале порез, а од тада четвртину, док су аге плаћале порез.

Од 9 српских кућа старинци су били: Петар Васић, Трајко Милкић, Јован Станковић и Стеван ристић. Остали су били досељени пре 7 година испред 1912. године. Уговоре с агама нису имали. Своје куће и дворишта имали су сви староседеоци сем Петра Васића, који је живео у агиној кући а у своме дворишту. Од досељеника двориште је имао само Зака Милетић.

Аге су са чифчијама поступале као с правим робљем. За чифчије је најгоре било што је морао да кулучи аги. Јер сва три агалара имали су куће и земљу у селу, коју су бесплатно обрађивале углавном чифчије Срби. Чифчије Албанце аге су ређе терале да им раде бесплатно. Иначе, и они су давали четвртину производа.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top